- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Zašto su u Srbiji najskuplje njive koje se ne koriste

© Sputnik / Brankica RistićDobro je kad je njiva u okviru dvorišta pa ne krši policijski čas
Dobro je kad je njiva u okviru dvorišta pa ne krši policijski čas  - Sputnik Srbija, 1920, 23.01.2022
Pratite nasTelegram
Najskuplje njive su one koje se ne koriste, jer od njih ne prihoduju ni proizvođači, ni država. Zbog toga su u resornom ministarstvu rešeni da pronađu sve napuštene parcele i pokušaju da na njima pokrenu proizvodnju.
Do sada je kontrolisano državno poljoprivredno zemljište u tridesetak lokalnih samouprava.
Tokom prošle godine, na području 12 lokalnih samouprava pronađeno je 1.319 parcela napuštenog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države. Najviše u Beogradu, Pančevu i Velikom Gradištu.
„Po Vojvodini je bilo lakše pristupiti samoj parceli, one nisu toliko zarasle koliko su atarski putevi problem. U drugim opštinama centralne Srbije, u južnoj Srbiji je drugačija situacija. Tamo su atarski putevi bili sasvim u redu, blizu asfaltnih puteva, ali je tamo zakorovljenost bila veća“, izjavio je Nikola Vranjković iz Uprave za poljoprivredno zemljište.

Početna cena nula dinara

Trenutno se utvrđuje imovinsko-pravni status pronađenog zaparloženog državnog poljoprivrednog zemljišta. Parcele za koje se utvrdi da su bez opterećenja, uskoro će biti na licitaciji.
„Početna cena je nula dinara, a zakupac ovog zemljišta postaće onaj ko ponudi najviše. Ova cena se odnosi na zakup u periodu od pet godina, nakon isteka tog roka cena zavisi od toga da li se radi o površini ispod 10 hektara, kada će plaćati zakup u visini od 10 posto od prosečne cene državnog zemljišta na području opštine gde se nalazi“, objašnjava za RTS Branko Lakić iz Uprave za poljoprivredno zemljište.
Ukoliko je površina od 10 do 50 hektara, zakupac će biti dužan da plaća 40 odsto prosečne cene, rekao je Lakić.

Za neke parcele nema zainteresovanih i pored povoljnih uslova

Iskustvo pokazuje da i pored povoljnih uslova za zakup, za pojedine zaparložene parcele nema interesenata.
To zemljište je, ističe Lakić, toliko zaparloženo da zahteva investiciju koja prevazilazi finansijsku opravdanost uzimanja takvog zemljišta u zakup.
Zakupac zaparloženog državnog poljoprivrednog zemljišta je u obavezi da u roku od pet godina parcele privede nameni, a nakon toga može da ih koristi i do 30 godina, zavisno od vrste proizvodnje koju tu pokrene.
Gazdinstvo Vojislava Markovića je pre dve godine zakupilo napušteno zemljište u Prijepolju, a pre dva meseca i u okolini Jagodine. Ulaganja samo u raščišćavanje terena, kaže, idu i do 3.000 evra po hektaru.
„To je bukvalno džungla koja je neprohodna. Krčenje velikim mašinama, jer je ručno to nemoguće i neisplativo. Nakon toga sve što ste iskrčili morate da iznesete. Ne smete da ukopate u zemlju, jer ćete da zakiselite zemljište... Onda vađenje panjeva, tek kasnije dolazi do mineralnog doterivanja zemljišta na potreban nivo i nakon toga dolazi do oranja, zaoravanja i pravljenja projekta zasada“, kaže Vojislav Marković sa poljoprivrednog gazdinstva iz Prijepolja.
Na napuštenom zemljištu proizvođači se uglavnom odlučuju za bavljenje intenzivnom proizvodnjom, pre svega, za podizanje savremenih zasada voćnjaka i vinograda. Zbog toga prilikom zakupa moraju da vode računa o pristupnim putevima, kao i o dostupnosti vode i električne energije.
Seljak  - Sputnik Srbija, 1920, 25.12.2021
EKONOMIJA
Šansa koja menja Srbiju: Zašto Sremci jedva čekaju 2023. godinu
Koronavirus utiče na pad berze - Sputnik Srbija
Sve o domaćoj i svetskoj ekonomiji

Pročitajte ovde

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala