- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Poruka Milene Marković pošto je dobila NIN-ovu nagradu

© Tanjug / RADE PRELICDobitnica NIN-ove nagrade Milena Marković
Dobitnica NIN-ove nagrade Milena Marković - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
Pratite nasTelegram
Roman „Deca“ bavi se onim što je u meni trajalo nekoliko godina, a to su jedna epoha i jedan svet koji su zauvek nestali. To se ne tiče samo zemlje u kojoj smo živeli nego i nekih drugih zemalja i vrednosti. Moj roman se bavi ekstazom i sudbinom, agonijom slobode, kaže ovogodišnja dobitnica NIN-ove nagrade za roman godine Milena Marković.
„Osmelila sam se da se, nakon velikih pisaca koji se bave agonijom slobode, što su po mom uverenju Uelbek, Prilepin i Knauzborg, bavim tom temom, odnosno cenom koju svi plaćamo, i to kroz ličnu priču“, rekla je Milena Marković novinarima, nakon proglašenja 68. dobitnika NIN-ovog priznanja .
Milena Marković autorka knjige "Deca"
Milena Marković autorka knjige Deca - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
Milena Marković autorka knjige "Deca"
Milena Marković je istakla da joj je velika čast što je dobila NIN-ovu nagradu, ali da joj je još veća čast što se našla u najužem izboru za ovo prestižno književno priznanje zajedno s piscima kao što su David Albahari i Vladimir Kopicl.
U najužem izboru za NIN-ov roman godine bila su, pored nagrađenog romana „Deca“, dela: „Pogovor“ Davida Albaharija, „Mokrinske hronike“ Srđana V. Tešina, „Španska čizma“ Vladimira Kopicla, „Ono o čemu se ne može govoriti“ Elvedina Nezirovića i „Sampas“ Ilije Đurovića.
Odluku o laureatu žiri je doneo većinom glasova. Za roman Milene Marković glasali su Teofil Pančić, Marjan Čakarević i Ivan Milenković. Marija Nenezić je glasala za roman „Mokrinske hronike“ Srđana V. Tešina, a Branko Kukić za roman „Pogovor“ Davida Albaharija.
Predsednik žirija Teofil Pančić je istakao da nagrađeni roman-poema predstavlja vanredni iskorak ne samo za ukupni opus laureatkinje nego i za celokupnu srpsku književnost.
Prema rečima članice žirija Marije Nenezić, ove godine je uočljivo, na osnovu ukupne književne produkcije, odnosno romana koji su bili prijavljeni za priznanje, da se autori ne bave velikim temama, nego intimom, ličnim pričama.
Milena Marković - Sputnik Srbija, 1920, 04.05.2021
„Živ čovek“: Da su druga vremena, ovo bi bio veoma gledan film (video)
„Poetski roman Milene Marković takođe je na tragu autofinkcionalnog viđenja sveta. Milena piše o odrastanju, sazrevanju, o sebi i vlastitoj intimi, a motiv dece je veoma izražen u njenom romanu. Preko tog motiva uspela da je postigne vremenski kontinuum, jer junakinja piše o svojim precima. Jaka je ta slika predaka, rođaka, onog što je prethodilo, a deca glavne junakinje su njeni potomci. Time autorka uspostavlja široki vremenski luk i piše u intimnom ključu o vremenu koje je prošlo i o vremenu koje treba da dođe, upravo kroz decu. Kroz ceo roman provejava iskonska, autentična, detinja ranjivost, radoznalost, jer se sva deca suočavaju sa životom na najrazličitije načine, kroz bol, kroz patnju, kroz greške koje se prave, kroz suočavanje s kontekstom i svetom koji najčešće ne razume ranjivog pojedinca koji kroz ovaj roman sazreva“, navela je Marija Nenezić.
Prema oceni Ivana Milenkovića, roman „Deca“ bez sumnje spada u jedno od najistinitijih dela srpske književnosti.
„Ovaj tekst koji je kao da je ispisan noževima, od prve do poslednje stranice, istinit je, jer u samome sebi nalazi upravo onu meru koji ga čini velikom knjigom, koja će bez ikakve sumnje da traje“, naveo je Milenković.
NIN-ova nagrada za najbolji roman dodeljuje se od 1954. godine, a njen prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Među dobitnicima ovo priznanja su i Oskar Davičo, Aleksandar Vučo, Branko Ćopić, Miroslav Krleža, Meša Selimović, Grozdana Olujić, Miro Vuksanović, Vladimir Pištalo, Ivana Dimić i drugi.
Roman „Deca“ Milene Marković je i u najužem izboru i za novoustanovljeno književno priznanje Beogradski pobednik, u kojem su i romani: „Omama"Slobodana Vladušića, „Smrtonosni ishod atletskih povreda" Milice Vučković, „Dvadeset peti sat"Aleksandra Gatalice, „Privrženost" Draga Kekanovića i „Noćna projekcija"Ota Horvata.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala