- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Poslednja šansa pred izbore u BiH – Amerika i EU u posebnoj misiji

© AP Photo / Amel EmricIzbori u BiH
Izbori u BiH - Sputnik Srbija, 1920, 27.01.2022
Pratite nasTelegram
Iako se nova runda pregovora o reformi izbornog zakonodavstva u BiH označava kao poslednja šansa za reformu pred oktobarske izbore, malo je verovatno da će doći do napretka, smatraju sagovornici Sputnjika. Za to su odgovorni predstavnici Bošnjaka koji konstantno odbijaju bilo kakve razgovore o budućnosti BiH jer su navikli da sve dobijaju na tacni.
U BiH je počela nova runda pregovora o reformi izbornog zakonodavstva koju moderiraju Metju Palmer ispred američkog Stejt departmenta i Angelina Ajnhorst ispred institucija Evropske unije. Američko-evropski dvojac razgovarao je u sredu sa poslanicima oba doma Parlamentarne skupštine BiH, predstavnicima vlasti i opozicije iz Republike Srpske, kao i pojedinim političkim liderima iz Federacije BiH.

Hrvatske crvene linije i novi uslovi Bošnjaka

Pregovori se sele na Jadransku obalu BiH u Neum i nastavljaju se u petak. Ključna poruka posrednika, ali i iz Republike Srpske je da ključ rešenja krize leži u dogovoru između predstavnika bošnjačkih i hrvatskih političkih elita. Očekivanja međunarodnih medijatora su da izbora u oktobru mora biti i da će do tada izborno zakonodavstvo i delovi ustava povezani sa njim biti izmenjeni, naglasila je Angelina Ajnhorst, dok Palmer ističe da se radi o jako komplikovanom procesu i na političkim liderima je da rade na postizanju kompromisa. „Radi se o jako komplikovanom procesu i na političkim liderima je da rade na tome da se postigne kompromis da bi se došlo do paketa koji bi trebalo da dobije 50 odsto podrške u vezi sa Izbornim zakonom, dvotrećinsku podršku u vezi sa ograničenim ustavnim reformama. Teško je, naporan je proces, ali se može doći do toga“, rekao je on.
Milorad Dodik - Sputnik Srbija, 1920, 26.01.2022
REGION
Dodik: Srpska će predložiti poseban zakon – kazna za onog ko genocidnim nazove Srpsku, FBiH, kantone
Za sada, jasno je da je crvena linija za Hrvate garancija legitimnog izbora člana Predsedništva BiH, dok Bošnjaci traže redukovanje ovlašćenja federalnog Doma naroda preko kojeg, kako tvrde, Hrvati blokiraju Federaciju.
Vladajuće stranke iz Republike Srpske insistiraju da svako rešenje oko reforme izbornog zakona štiti prava Srba u Federaciji, rekao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.
„Mislim da je rešenje koje se u poslednje vreme distirbuira, a ono se odnosi na to da se u Federaciji bira predstavnik hrvatskog i ostalih naroda, bošnjačkog naroda i ostalih, a u RS predstavnik srpskog naroda i ostalih, tako da su svi uključeni. Možda je to goropadna formulacija, ali omogućava da svi oni koji imaju pravo glasa mogu da budu i kandidovani i budu birani. I to je suština“, rekao je Dodik.

Pregovori se sele na jadransku obalu, ali ni tamo neće doći do napretka

Nakon razgovora u Sarajevu, pregovarači se sele na jadransku obalu, u Neum, gde će predstavnici Hrvata i Bošnjaka razgovarati o reformi izbornog zakona u domenu izbora hrvatskog člana Predsedništva. Podsećamo, na prošlim izborima, održanim pre četiri godine, za hrvatskog člana Predsedništva izabran je Željko Komšić i to bošnjačkim glasovima.
Međutim, politikolog iz Banjaluke Vlade Simović, koji je bio i član Interresorne grupe za reformu izbornog zakonodavstva smatra da, nažalost, u Neumu neće doći do napretka u pregovorima.
Prema njegovim rečima, dve stvari se nisu pomerile sa mrtve tačke – primena presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci i već pomenuto redefinisanje načina izbora hrvatskog člana Predsedništva – obe stvari su ustavne kategorije i da bi došlo do primenjivog i prihvatljivog rešenja, morao bi da se postigne konsenzus oko promene Ustava, a o tome nema saglasnosti unutar BiH. Zbog toga on, kako kaže, sumnja da će pregovori u Neumu doneti rezultat.
Prema Simovićevim rečima, velika je šteta što je propuštena šansa da se u izbornom zakonodavstvu izmene ključne stvari – kao što su izborna formula, izborni prag ili ukidanje kompenzacionih mandata.
„Mislim da su to, po demokratiju i po stabilnost i funkcionalnost skupštinskih većina i vlada, daleko važniji delovi izbornog zakona. Međutim., fokus je nažalost stavljen samo na ove prve dve tačke. Mislim da je propuštena velika šansa da se uredi izborno zakonodavstvo na način da odgovara razvoju demokratije na ovom prostoru“, kaže Simović.
O angažmanu Palmera i Ajnhorstove, naš sagovornik se, kako kaže, drži teorijskog postulata da svaki suvereni prostor treba sam da kreira svoje najvažnije akte, a izborni zakon je upravo takav akt.
„Bilo kakvo mešanje inostranog aktera, nebitno sa koje strane dolazio, potpuno je pogrešno. Posebno što smo mi podeljeno i postkonfliktno društvo u kojem je jako bitno da dogovore prave domaće elite, bez medijatora sa strane. Svaki put kada su se mešali inostrani akteri, od 1992, to je donosilo više štete nego koristi. Najbolje bi bilo da se ovaj prostor prepusti dogovoru elita, pa čak ako one u datom trenutku ne postižu dogovore ili su nesposobne da to učine, treba im ostaviti prostora da sazru. Nikako ih ne treba sa inostranim tutorima dovoditi u poziciju donošenja nečega što one suštinski ne bi nikada prihvatile“, smatra Simović.

Bošnjaci konstantno sabotiraju

Portparolu SNSD-a Radovanu Kovačeviću, ne deluje da će u Neumu doći do dogovora.
„Ono što je za nas iz Republike Srpske bitno jeste da nismo deo problema, već je problem da u odnosima između Bošnjaka i Hrvata, koji nikako ne mogu da postignu zajednički jezik“, navodi Kovačević.
Bošnjaci su do sada odbijali da uopšte učestvuju u bilo kakvim razgovorima. Sada neke od njih učestvuju, ali ne sve i upitno je da li će ono što se eventualno dogovori moći da bude primenjeno, dodaje naš sagovornik. Osim bošnjačkih partija, ni one partije koje sebe smatraju građanskim, kao što su Demokratska fronta i Socijaldemokratska partija, ne učestvuju u razgovorima pod izgovorom da ne žele da pregovaraju dok traju navodne secesionističke težnje Milorada Dodika.
Bosna i Hercegovina - ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 17.12.2021
REGION
Američki trag je jasan: Kad su Bošnjaci odbili Kutiljera počeo je rat – šta će biti sad
Partije koje ne žele da uzmu učešće na pregovorima u Neumu u kontinuitetu odbijaju bilo kakav poziv na dijalog o budućnosti BiH. Još u maju, Narodna skupština Srpske pozvala je sve stranke na razgovore o budućnosti BiH, što je sa bošnjačke strane odbijeno. Odbijen je i predlog Milorada Dodika da se dijalog vodi uz posredovanje Srbije, Hrvatske i Turske, podseća Kovačević. Bošnjaci su odbili i nedavni poziv da se Dragan Čović i Bakir Izetbegović obrate pred Skupštinom Republike Srpske.
„Ono što imamo jeste, da Bošnjaci odbijaju svaku vrstu dijaloga, nebitno u kojoj formi i nebitno ko je inicijator, zato što su navikli da stranci ispunjavaju sve njihove političke želje, zato što su svesni da je 26 godina konstantno narušavan ustavni poredak BiH, narušavan i kršen Dejtonski sporazum. I to svaki put na način da to pogoduje Bošnjacima, a da se svaki put oduzimaju prava i nadležnosti od entiteta i da Srbi i Hrvati ostaju bez svojih ustavom zagarantovanih prava“, konstatuje Kovačević.

Prvo rešiti goruća pitanja

U uspeh neumskih pregovora sumnja i Milan Sitarski iz mostarskog Instituta za društvena istraživanja. Do sada, svi pregovori između političkih aktera u BiH, a nije ih bilo malo, bili su krajnje neizvesni, objašnjava on. Čak se događalo da se postignu dogovori oko osnovnih načela, a da se sve zaustavi na primeni. Uz to, atmosfera na pregovorima ne obećava – SDA izborne reforme uslovljava promenom ovlašćenja Doma naroda, što je, kaže Sitarski, jedna vrsta nepristojne ponude.
„Nama su goruća pitanja primena presuda Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda BiH. A ono što Izetbegović predlaže jeste legitimno pitanje, ali je luksuz u ovakvoj situaciji. Jer, odluke pomenutih sudova ne zahtevaju promenu ovlašćenja bilo kojih organa vlasti. Tako da je to, čini mi se, Izetbegovićev pokušaj da do dogovora ne dođe“, smatra Sitarski.
On od međunarodnih posrednika očekuje da nateraju bošnjačke predstavnike da se fokusiraju na goruća pitanja, dok sva ostala legitimna pitanja treba ostaviti za vreme kada se osigura njihova primena.
Sitarski izražava bojazan da će, ako Izetbegović bude i dalje insistirao na svojim uslovima, rupa u izbornom zakonu ostati i da neće biti elementarnih uslova za održavanje izbora, čak i ako se predstavnici Republike Srpske vrate u zajedničke institucije.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala