- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Šta piše u dokumentu koji će biti razmatran na posebnoj sednici Skupštine Republike Srpske

© Sputnik / Radoje PantovićZgrada Vlade RS u Banjaluci
Zgrada Vlade RS u Banjaluci - Sputnik Srbija, 1920, 28.01.2022
Pratite nasTelegram
Politička kriza u institucionalnom funkcionisanju BiH može biti prevaziđena otklanjanjem uzroka koji su doveli do krizne situacije, a to se može uraditi jedino stalnim i istrajnim razgovorima političkih predstavnika, navodi se u dokumentu koji će biti razmatran na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske 1. februara.
Zajedničkom analizom stanja i otklanjanjem uzroka moguće je stvoriti povoljan ambijent u kojem bi institucije funkcionisale na osnovu Ustava i u korist svih naroda i građana, stoji u dokumentu „Političko-ekonomska situacija u BiH“, čiji je sadržaj objavio portal RTRS.
U dokumentu piše i da u svakom parlamentu kao predstavništvu naroda na nivou BiH, entiteta i kantona treba da se vode rasprave o svim bitnim pitanjima funkcionisanja BiH i na toj osnovi politički subjekti treba da nalaze održiva i pravedna rešenja do kojih se može doći samo na osnovi ravnopravnosti naroda, entiteta i građana.

Politička kriza negativno utiče na ekonomske odnose

„Bez obzira na različita i suprotstavljena politička razmišljanja i delovanja, treba priznati činjenicu da politička kriza negativno utiče na ekonomske odnose i ugrožava ukupan ekonomski sistem, u takvom nepovoljnom ekonomskom ambijentu svi narodi i građani trpe štetu i ovde je neophodan i moguć zajednički interes i delovanje“, ocenjeno je u dokumentu.
Konstatuje se da Dejtonski sporazum i Ustav pružaju dovoljno mogućnosti za reforme u svim bitnim oblastima s ciljem pronalaženja boljih rešenja u funkcionisanju BiH.
Podseća se i da je Republika Srpska, kao državotvorni entitet u BiH, pokrenula procese institucionalnih reformi sa ciljem da se dobiju bolja, pravednija i racionalnija rešenja u funkcionisanju vlasti i javnih politika u entitetima i na nivou BiH.

Inckov zakon — inicijalna kapisla za aktuelnu krizu

U dokumentu se navodi da je inicijalna kapisla za aktuelnu krizu u BiH bilo donošenje odluke o dopunama Krivičnog zakona BiH od bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka, te da je prevazilaženje kriznih situacija neophodno za funkcionisanje entiteta i BiH kao celine, a to je moguće ukoliko se, o spornim pitanjima na ravnopravnoj osnovi, usaglase predstavnici entiteta i naroda.
„Internacionalizaciju državnog pitanja BiH treba usmeriti u proces evropskih integracija, a internacionalizaciju kao mešanje stranih faktora u unutrašnja pitanja entiteta i BiH kao celine treba maksimalno redukovati u skladu sa odredbama međunarodnog prava“, piše u dokumentu.
Kada je reč o problemu ravnopravnosti konstitutivnih naroda u BiH, u dokumentu se navodi da su tri naroda — Srbi, Bošnjaci i Hrvati suvereni i državotvorni, što znači da su konstitutivni, odnosno ravnopravni u svim bitnim segmentima funkcionisanja državnih institucija na svim nivoima organizovanja vlasti.
Ostvarivanje ravnopravnosti naroda i građana deo je istorijskog nasleđa i ugrađeno je u temelj sadašnjeg Ustava, ali postojeća organizacija državne vlasti u dva entiteta, a posebno u Federaciji BiH, otežava njegovo ostvarivanje.
„Navedeno pitanje se izražava kao problem konstitutivnosti Hrvata, njihove ravnopravnosti i legitimnog predstavljanja u institucijama vlasti na entitetskom i na nivou BiH. Princip državotvornosti tri naroda znači da je problem ravnopravnosti jednog naroda zajednički problem sva tri naroda“, ističe se u dokumentu.
Legitimna zastupljenost Hrvata u Predsedništvu BiH i u Domu naroda Federacije BiH, kako se ocenjuje, nije samo hrvatski problem ili takozvano hrvatsko pitanje, nego je to problem cele BiH.
U dokumentu se ukazuje na problem suverenosti entiteta i naroda i dodaje da zbog svoje specifičnosti BiH ne može da se organizuje kao unitarna, centralizovana država, nego se, uglavnom, radi o specifičnom i složenom ustavno-pravnom sistemu i organizaciji države koji ima sličnosti sa sistemima Švajcarske i Belgije.
Kada je reč o problemu međunarodnog intervencionizma, u dokumentu se konstatuje da delovanje visokog predstavnika kroz nedemokratsko nametanje odluka, zakona, ustavnih amandmana, smenu legalno izabranih predstavnika, predstavlja faktor koji je najviše doprineo sadašnjoj krizi u BiH.

Posledice nametnutih odluka

Posebno je problematično, napominje se u dokumentu, to što nametnute odluke visokog predstavnika nisu imale za posledicu napredak, razvoj, demokratiju, pomirenje, već su posledice nametnutih odluka bile uglavnom negativne, o čemu svedoči i Inckova nametnuta odluka kojom je, kako se podseća, menjao Krivični zakon BiH.
„Krajnje je vreme da domaći političari preuzmu odgovornost i da zahtevaju prestanak mandata visokog predstavnika na šta Republika Srpska već duže vreme ukazuje“, ističe se u dokumentu.
Pravo nekog subjekta da svojom voljom, izvan ustava i mimo institucija donosi zakone ugrožava i redukuje autoritet institucija koje deluju na osnovu ustava, napominje se u dokumentu.
U dokumentu se dodaje da, ukoliko se zakoni mogu nametanjem staviti na pravnu snagu bez odluke Parlamentarne skupštine BiH, tada ta skupština nije potrebna, niti je potrebno učešće poslanika.
U tom kontekstu treba razumeti odluku poslanika iz Republike Srpske da selektivno učestvuju u radu Parlamentarne skupštine BiH.
„Bez obzira što u BiH postoje različita i suprotstavljena mišljenja o ulozi visokog predstavnika, nesporno je uverenje svih političkih aktera iz Republike Srpske da njegov mandat treba prestati“, kaže se u dokumentu.

Ustavni sud BiH

U dokumentu se dalje ukazuje, da Ustavni sud BiH izlazi iz okvira svojih ovlašćenja, donosi odluke koje nisu zasnovane na postojećim ustavnim normama i ne uzima u obzir kakve će posledice imati njegove odluke.
U praksi, kako se ukazuje u dokumentu, posebno su sporna dva oblika prekoračenja nadležnosti donošenje odluka u vezi sa određenjem nadležnosti za regulisanje imovinsko-svojinskih prava i odnosa jer Ustavni sud nema nadležnost da to radi.
Nadležnost Ustavnog suda moguća je samo o pitanjima koja su definisana Ustavom „po pitanjima iz ovoga ustava“, posebno oblast ljudskih prava, ali ne i u pogledu posebne raspodele nadležnosti između entiteta i BiH, navodi se u dokumentu.
U dokumentu stoji i da pogrešno tumačenje državnog kontinuiteta BiH ima negativne posledice po odnose između naroda i entiteta.
Podseća se da je Ustavni sud poništio zakon po kojem je 9. januar definisan kao Dan Republike Srpske, zato što ga Bošnjaci i Hrvati ne doživljavaju kao svoj praznik.
„Da je Ustavni sud bio dosledan, tada bi ista argumentacija bila osnova i kod ocene ustavnosti 1. marta kao dana nezavisnosti BiH, zato što ga Srbi ne doživljavaju kao svoj praznik“, dodaje se u dokumentu.

Problem pravosudne vlasti

U dokumentu se navodi da je problem pravosudne vlasti predstavlja glavni generator političkih kriza i u kontinuitetu opterećuje i ugrožava sve druge pozitivne procese u BiH.
„Politički predstavnici naroda i entiteta u BiH mogu postići saglasnost da se taj model izmeni i da to telo ima odgovornost prema parlamentima kao narodnim predstavništvima“, ističe se u dokumentu.
Dodaje se da presude Suda BiH trebaju biti u funkciji pomirenja naroda i građana na principu jednakosti pred zakonom svih ljudi bez obzira na obeležja vere, nacije i rase.
„BiH je neophodan novi i bolji model organizacije pravosudne vlasti, jer ovaj dosadašnji u kojem centralnu ulogu ima Visoki sudski i tužilački savet, nije opravdao svoju svrhu“, ocenjeno je u dokumentu.
Sednica Skupštine Republike Srpske - Sputnik Srbija, 1920, 28.01.2022
REGION
Čović potvrdio dolazak na sednicu Skupštine Srpske 1. februara
Skupština Republike Srpske - Sputnik Srbija, 1920, 26.01.2022
REGION
Bakir Izetbegović odbio poziv da se obrati poslanicima Narodne Skupštine Republike Srpske
Balkan - Sputnik Srbija
Sve o političkim dešavanjima u Srbiji i regionu

Pročitajte ovde

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala