- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Svi imaju srećan kraj u Kini: Kultni film „Borilački klub“ dobio drugačiji završetak

© AFP 2022 / KEVIN WINTERBred Pit, Dejvid Finčer i Edvard Norton
Bred Pit, Dejvid Finčer i Edvard Norton - Sputnik Srbija, 1920, 28.01.2022
Pratite nasTelegram
Finčerov film iz 1999. godine „Borilački klub“ koji je adaptacija istoimenog romana Čaka Palahnjuka zvanično je objavljen u Kini na Tencent striming platformi, ali sa drugačijim krajem.
Većina uvezenih filmova u Kini prolazi kroz cenzuru sa ciljem da sva inostrana ostvarenja uskladi sa idealima Komunističke partije koji se tiču trijumfa zakona nad zlikovcima. Sprovođenje zakona u Kini u službi je dobrobiti čovečanstva, te je otuda filmska priča „Borilačkog kluba“ dobila drugačiji, srećniji kraj.
Dok se Finčerov film završava tako što glavni lik koji pati od poremećaja podeljenog identiteta da bi ubio svoj alter ego, puca sebi u glavu, a zatim nastavlja da gleda eksploziju korporativnih zgrada, u kineskoj verziji ovaj kraj ne postoji. Umesto toga gledalac je obavešten da je policija zaustavila eksploziju, a sve to uz pomoć natpisa koji glasi:
„Prateći Tajlerov trag, policija je brzo shvatila ceo plan, uhapsila sve kriminalce i uspešno zaustavila eksploziju bombe. Posle suđenja, Tajler je poslat u ludnicu na psihološki tretman. Otpušten je iz bolnice 2012. godine“.

Svi imaju srećan kraj u Kini

Čak Palahnjuk, autor originalnog romana „Borilački klub“ rekao je da je kontroverzni kineski završetak zapravo bliži onom iz knjige, prenosi RT.
„Da li ste videli ovo s…e? Ovo je super divno! Svi imaju srećan kraj u Kini!“, izjavio je Palahnjuk.
U knjizi naratorov plan da digne zgrade u vazduh takođe ne uspeva, ali ne zbog policije, već zbog nespretnosti da napravi bombe. On zatim puca sebi u glavu i budi se u duševnoj bolnici, misleći da je otišao u raj.
„Ironija je u tome što je kraj koji su Kinezi ponudili u skladu sa završetkom knjige, za razliku od Finčerovog filma, koji je svakako spektakularan u vizuelnom smislu“, rekao je pisac.
On je istakao da cenzura njegove književnosti nije ništa novo s obzirom na to da su mnogi inostrani izdavači priredili drugačiji kraj njegovog romana kako bi ga uskladili s Finčerovim filmom.

Palahnjukove knjige zabranjene širom SAD

Većina kineske publike već je imala priliku da pogleda Finčerov film iz 1999. godine. Međutim, snimci nove verzije kraja filma koji su postali viralni, uslovili su lavinu ljutitih komentara Amerikanaca na društvenim mrežama, očigledno zaboravljajući da su knjige Čaka Palahnjuka zabranjene širom SAD.
„Zatvorski sistem u Teksasu odbija da u svojim bibliotekama drži moje knjige. Mnoge javne škole i većina privatnih škola takođe”, naglašava američki pisac.
„Već dugo se borim sa zabranom mojih knjiga. Da li je jedini problem to što su Kinezi promenili kraj filma?”
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala