- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

„Podržaćemo manjinsku vladu“: Đukanović o krizi u Crnoj Gori, Temeljnom ugovoru i atentatu na Vučića

© AP Photo / Risto BozovicCrnogorski predsednik Milo Đukanović
Crnogorski predsednik Milo Đukanović - Sputnik Srbija, 1920, 01.02.2022
Pratite nasTelegram
Demokratska partija socijalista (DPS) spremna je da glasa za manjinsku vladu, jer je i to bolje rešenje od katastrofalne situacije u kojoj se Crna Gora nalazi na čelu sa aktuelnom Vladom, poručio je lider te stranke i predsednik države Milo Đukanović.
Đukanović je, u intervjuu agenciji MINA, rekao da manjinsku vladu smatra najlošijom alternativom aktuelnoj, ali, kako je naveo, u ovom trenutku ne postoji spremnost jednog broja parlamentarnih subjekata da podrže druga rešenja za izlazak iz krize.
On smatra da bi manjinska vlada trebalo da traje godinu, i da je veoma važno utvrditi prioritete kojim će se baviti u tom periodu.

Manjinska vlada je najlošija alternativa trenutnoj vladi

Đukanović je ocenio da je aktuelna Vlada neuspešna, da je demonstrirala nekompetentnost i neodgovornost prema državnim interesima na svakom konkretnom pitanju, i da se već kasni sa njenom smenom, prenosi RTCG.
„Crna Gora je izgubila neke ljude koji možda nisu morali umreti, zahvaljujući lošoj politici Vlade u zaštiti života i zdravlja ljudi u uslovima pandemije virusa korona. Takođe, izgubila je i više investitora i biznisa bez kojih nema dinamičnog ekonomskog razvoja. Izgubila je početni zamah u razvoju institucija nezavisne države Crne Gore”, rekao je Đukanović.
On je kazao da, zahvaljujući tome, Crna Gora gubi korak na putu ka članstvu u Evropskoj uniji (EU).
“Nažalost, kao i u mnogo ranijih istorijskih etapa nastavljamo da gubimo vreme kao veoma dragocen resurs. Sve su to razlozi koji su nas opredelili da podržimo inicijativu Građanskog pokreta URA da dođe do izglasavanja nepoverenja Vladi a, naravno, kazali smo da ćemo nakon toga sesti sa svima koji su zainteresovani da razgovaramo o tome kako bi trebalo da izgleda nova vlada”, naveo je Đukanović.
On je istakao da u DPS-u smatraju da bi najbolje bilo ići na prevremene parlamentarne izbore. Kako je naveo, u ovom trenutku postoji dosta skepse kod značajnog broja parlamentarnih subjekata oko takvog scenarija izlaska iz krize. Ako je već tako, smatra Đukanović, sledeće racionalno rešenje može biti formiranje političke vlade, čija bi politička baza bila nova proširena parlamentarna većina koja artikuliše građansku i proevropsku politiku države.
On je kazao da, ipak, jedan broj parlamentarnih partija koje će verovatno glasati za smenu aktuelne Vlade nije spreman da podrži takvu ideju političke, te da preferiraju izbor manjinske Vlade.
„Manjinsku vladu smatramo najlošijom alternativom aktuelnoj, i postavljamo pitanje za sve - moramo li iz lepeze alternativa baš da izaberemo najlošiju”, rekao je Đukanović.
„Ako ne postoji spremnost svih partnera da podrže neki od ova dva, prema nama superiorna scenarija, onda će DPS, verujem, podržati i manjinsku Vladu zato što je i ona rešenje za katastrofalnu i ponižavajuću situaciju u kojoj se nalazi Crna Gora predvođena Vladom premijera Krivokapića”, poručio je Đukanović.
Na pitanje da li je bilo razgovora u vezi sa formiranjem manjinske vlade, Milo Đukanović je odgovorio da oni za sada nisu zvanično vođeni. Prema njegovim rečima, za DPS nije presudno pitanje da li će učestvovati u manjinskoj vladi.
On je dodao da o manjinskoj vladi i njenim ciljevima sa svim zainteresovanim treba razgovarati nakon epiloga inicijative za smenu Vlade 4. februara.

Srbija je bila agresivna prema Crnoj Gori

On je naveo da Crna Gora nikada nije prošla težu godinu, i da su „promoteri velikosrpskog nacionalizma, udobno smešteni u samom vrhu državne politike Srbije, verovali da će, nakon 30. avgusta 2020. godine, Crna Gora biti njihov lak plen“.
„Kao što vidite, nije. I ovaj epilog nije rezultat toga što Srbija nije bila agresivna. Bila je agresivna, i upotrebila je, rekao bih, ne manje težak repertoar osvajanja Crne Gore od Miloševićevog repertoara. Dakle nije uspela, jer smo se oduprli tome“, smatra Đukanović.
Govoreći o Temeljnom ugovoru koji Crna Gora treba da potpiše sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), Đukanović je kazao da nije upoznat sa tim dokumentom.
„Nisam upoznat sa tim navodnim Temeljnim ugovorom kojeg je objavio jedan dnevni list. Pogledao sam tog dana da li na sajtu Vlade postoji zvanično obaveštenje da je Vlada razmatrala taj akt i da ga je usvojila. Tada to obaveštenje nije postojalo, kasnije zaista nisam kontrolisao“, rekao je Đukanović.

Temeljni ugovor se neosnovano naziva Temeljnim

On je rekao da se do sada niko iz Vlade nije našao pozvanim da o tom, jednom od najvažnijih političkih pitanja crnogorske današnjice, konsultuje bilo koga, počev od predsednika države.
„To ubedljivije od bilo čega govori o vladinom razumevanju pravila kohabitacije vlasti u našoj zemlji“, rekao je Đukanović.
Upitan da li će tražiti od premijera ugovor, Đukanović je odgovorio da neće jer je, kako je naveo, Zakonom o slobodi veroispovesti predviđeno da ugovor o nekim pitanjima od zajedničkog interesa sa verskim zajednicama potpisuje Vlada.
© AP Photo / Risto BozovicPristalice DPS-a ispred Hrama u Podgorici
Pristalice DPS-a ispred Hrama u Podgorici - Sputnik Srbija, 1920, 01.02.2022
Pristalice DPS-a ispred Hrama u Podgorici
On je rekao da se neosnovano naziva Temeljnim i da to treba da bude ugovor kakav je potpisan sa Islamskom i Jevrejskom verskom zajednicom u januaru 2012. godine, ili kakav je SPC potpisala sa Hrvatskom.
Kako je naveo, pokušaj da se ugovor sa SPC predstavi kao Temeljni ugovor sam po sebi, govori o lošoj nameri.
„Da se nastavi sa idejom monopola SPC, ne samo nad pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori, nego i sa pokušajem da se SPC, kao verska zajednica, pretpostavi svim drugim verskim zajednicama, a u krajnjoj konsekvenci da se pretpostavi i državi Crnoj Gori“, ocenio je Đukanović.
Govoreći o Zapadnom Balkanu, Đukanović je upozorio da je bezbednosna situacija u regionu pogoršana. On je rekao da o tome govori duže od godinu i upozorava da stanje u regionu nije onakvo kakvo je bilo pre pet godina i da smo korak po korak sa teme proširenja Evrope došli do obnavljanja teme bezbednosti i stabilnosti Zapadnog Balkana, što neodoljivo podseća na rane 90. godine.
„I tada se sa razvojne politike prešlo na teren međunacionalnog nadgornjavanja i sukobljavanja zbog čega smo vrlo brzo zabasali u tešku nestabilnost koja je u finalnoj konsekvenci porodila i genocid u Srebrenici“, ocenio je Đukanović.

Atentat na Vučića, spin zbog izbora ili konstrukcija stranih službi

Upitan kako komentariše da je, nakon objavljivanja informacije kako je sprečen atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, on doveden u vezu sa tim događajem, Đukanović je rekao da su to „najobičnije gluposti i politikantske konstrukcije“.
„Smatram da tu temu na političkoj i medijskoj sceni i Srbije i Crne Gore danas spinuje jedan broj ljudi bolesnog uma. Zato njihove izmišljotine o mojoj navodnoj ulozi u stvarnoj ili izmišljenoj pripremi atentata na predsednika Srbije odbacujem sa podsmehom i najdubljim prezirom“, poručio je Đukanović.
On je rekao da je očigledno da se Srbija približava izborima i da je vladajuća politika nezadovoljna iskustvom sa nedavno održanog referenduma.
„Siguran sam da je procena medijsko-političkih čimbenika u Srbiji da je potrebno napraviti novu mobilizaciju oko figure za koju oni procenjuju da je najvažnija u političkom životu Srbije danas. I, naravno, tu je tema o atentatu uvek zahvalna“, rekao je Đukanović.
© AP Photo / Hektor PustinaMilo Đukanović i Aleksandar Vučić tokom jednog od ranijih susreta
Premijer Crne Gore Milo Đukanović i premijer Srbije Aleksandar Vučić - Sputnik Srbija, 1920, 01.02.2022
Milo Đukanović i Aleksandar Vučić tokom jednog od ranijih susreta
On je istakao da nije obavezno da se u takvim spinovima pojavi i predsednik susedne države kao poručilac atentata, ali da u ovom slučaju to „svedoči samo o nekoj posebnoj frustraciju koja danas postoji na medijsko-političkoj sceni Srbije prema Crnoj Gori i njenom predsedniku države“.
Đukanović kao drugi mogući aspekt teme atentata prepoznaje i konstrukciju poznatu u saradnji obaveštajnih službi.
„Nije nepoznato da iz određenih krugova, političkih i obaveštajnih, koji nisu zadovoljni kvalitetom, lojalnosti Srbije i njenog predsednika i koji stalno sumnjiče da bi Srbija u nekom kritičnom momentu mogla zalutati u EU, pa možda čak i u NATO, pokušavaju da serviraju ovakve konstrukcije, trudeći se da ga što više vežu za sebe“, rekao je Đukanović.
On kaže i da je poznata, iako profesionalno nekorektna praksa da obaveštajne agencije kada im je to potrebno za političku upotrebu, znaju da od partnerske službe poruče informaciju o navodnoj ugroženosti bezbednosnih prilika ili života markantnih ličnosti u zemlji čiju bezbednost štite.
„Tako i u ovom slučaju krunski argument za neupućenu javnost treba da bude informacija sa neke misteriozne partnerske adrese. Želi se skrenuti pažnja predsedniku Srbije da bi i on mogao biti meta obojenih revolucija, i da mu navodna opasnost preti sa zapadne strane i od podržavaoca evroatlantske politike u regionu“, dodao je Đukanović.
Milo Đukanović - Sputnik Srbija, 1920, 31.01.2022
REGION
Đukanović: Za mesec dana razrešenje političke situacije u Crnoj Gori
Crna Gora, zastava - Sputnik Srbija, 1920, 21.01.2022
REGION
Kako će Crna Gora izaći iz lavirinta, pred njom su tri puta
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala