- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Da li je ukrajinska kriza početak kraja NATO-a?

© Sputnik / Sputnik / Uđi u foto-galerijuTenkisti sa zastavom NATO-a
Tenkisti sa zastavom NATO-a - Sputnik Srbija, 1920, 05.02.2022
Pratite nasTelegram
Odbijanje Nemačke, Mađarske, Hrvatske i još nekih država da u ukrajinskoj krizi slepo prate NATO predvođen Amerikom i Velikom Britanijom, pokazalo je da unutar Alijanse postoji ozbiljna pukotina, kaže direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma.
Insistiranje Sjedinjenih Država da ih u NATO alijansi, čiji je ona najveći finansijer, države-članice slepo prate u pristupu ukrajinskom pitanju, može, kako kaže Kovač, da im se obije o glavu ukoliko slučajno dođe do oružanog sukoba.

Prelomni trenutak za NATO

„U novije vreme, tačnije posle Hladnog rata ovo jeste prelomni trenutak, jer pojedine vodeće članice NATO-a pre svega u Evropi iskazale su nesaglasnost sa američkim interesima u pogledu angažovanja na istoku Evrope, što je nekada bilo nezamislivo“, kaže Kovač, general-major u penziji.

Vidljivo je da vodeće evropske države, dodaje on, Nemačka pa i Francuska ne gledaju na ovoju krizu blagonaklono, a mnoge manje države ne žele da šalju svoje trupe u okviru NATO-a u prostor ili oko prostora Ukrajine.

„Zato što se bez ikakvih vidljivih razloga ulazi u direktan konflikt sa Rusijom. Naime, ovaj sukob u Ukrajini ili oko Ukrajine i cela ta kriza nije režirana od evropskih država, nego od Amerike i Velike Britanije. Po medijskoj propagandi, po slanju trupa od strane Amerike i Britanije može se prepoznati da su to dve zemlje najzainteresovanije da ova kriza u bilo kojoj formi preraste u neki lokalni rat kako bi se satanizovala Rusija, veruje Kovač.

Amerika smišljeno gura Evropu u rat

Pružanje otpora u Evropi ovome biće vremenom sve snažnije jer, smatra naš sagovornik, Amerika smišljeno gura Evropu u novi rat. Cilj je, uveren je Kovač, da se Rusija iscrpi kako bi je kasnije, u skladu s njihovom strategijom, razbili na više država.
Britanski premijer Boris Džonson - Sputnik Srbija, 1920, 04.02.2022
RUSIJA
Džonson i Šolc: Sveobuhvatni paket sankcija da bude spreman za slučaj invazije Rusije na Ukrajinu
„Namera je i da se eliminiše bilo kakav otpor Rusije na istočnom delu kada se bude rešavalo kinesko pitanje, odnosno, kada Amerika i Britanija budu odlučile da ofanzivnije krenu prema Kini, u smislu rešavanja i promocije Tajvana kao države i uopšte blokiranja privrednih, pomorskih puteva u Južnom kineskom moru, što bi usporilo kinesku privredu. A Kina to neće sigurno dozvoliti po cenu rata sa Amerikom“, jasan je sagovornik Sputnjika.

NATO i Amerika iz 1999. godine i danas nisu isto

Kovač kaže da je jedinstvo NATO-a koje je postojalo za vreme bombardovanja SR Jugoslavije danas nestalo zbog izmenjenih geostrateških okolnosti.

„Amerika je tada bila na vrhuncu moći u svakom smislu i nije bilo te države koja je smela da joj se suprotstavi. Rusija je dotle tada bila na kolenima i nije imala saveznike. Danas je sve drugačije. Evropa sve jasnije vidi da dok god su Amerika i Britanija uključene u narušavanje bezbednosti Evrope, za nju neće biti sreće i da ta linija na istoku Evrope postaje sve čvršća, što će štetiti privredi i svakom drugom razvoju Evrope i činiti je nebezbednom sa mnoštvom mogućih lokalnih sukoba. Dakle, to vreme i ovo danas ne može da se poredi, jer su nastale dve velike supersile koje utiču na kreiranje globalnih odnosa, a to su Rusija i Kina“, naglašava Kovač.

Naš sagovornik kaže da Amerika i Velika Britanija sve više ostaju „usamljene i ogoljene“ kada je ukrajinska kriza u pitanju, jer ne mogu više da se prikriju sa NATO-om kao odbrambenom organizacijom niti da sakriju namere koja su usmerene zapravo ka Rusiji.

Ako u Ukrajini dođe do sukoba, NATO može da „pukne“

Zato, ako bi u ukrajinskoj krizi došlo do oružanog sukoba, po njegovom mišljenju, ne bi bilo nemoguće da dođe do neke vrste raspada NATO alijanse.

„To se neće desiti u mirnom vremenu, jer Amerika još ima moć da može da utiče na zemlje-članice. Ali, ako bi došlo do oružane krize oko Ukrajine, Baltika i ukoliko bi se još desilo da poginu prvi vojnici, onda bi, siguran sam, došlo do otkazivanja poslušnosti u NATO savezu, smatra Kovač.

U jednom takvom lokalnom ratu, gde bi se konfrontirale Amerika i Rusija, zaključuje Kovač, verovatno bi uz NATO ostale istočnoevropske zemlje, koje su najvernije članice NATO-a i Amerike, dok bi veće države u Evropi, poput Italije, Nemačke, Francuske, Španije najverovatnije otkazale poslušnost Americi i odbile da šalju svoju vojsku da gine za tuđe interese.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala