- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Šta stoji iza centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji

© Sputnik / Nataša MilosavljevićDispečerski centar za upravljanje saobraćajem u Jaroslavlju
Dispečerski centar za upravljanje saobraćajem u Jaroslavlju - Sputnik Srbija, 1920, 08.02.2022
Pratite nasTelegram
U pozadini projekta Svetskog ekonomskog foruma o osnivanju centara za četvrtu industrijsku revoluciju, kakav će od 1. marta biti i u Beogradu, apsolutno stoje geopolitički procesi i onaj ko ovlada novim tehnologijama, odrediće budućnost 21. veka, smatra dr Miloš Jovanović.
On za Sputnjik kaže da će dostupne baze podataka ljudima koji upravljaju tehnološkim sistemima omogućiti da predvide nečije poteze sa apsolutnom preciznošću, što će pored nekih dobrih strana imati loše posledice.
Osnovno pitanje je čiji će biti podaci kojima raspolažu ti centri Svetskog ekonomskog foruma i ko će moći da ih obrađuje, što ostavlja zabrinjavajuću mogućnost kontrole podataka i upravljanja globalnim procesima iz jednog centra.
Po oceni Jovanovića, posredi je nezaustavljiv proces koji neće uticati samo na ekonomske, nego i na političke, društvene tokove, pogotovo što je ovakve tehnološke okvire vrlo teško pravno formulisati.

Četvrta industrijska revolucija

U sedištu Svetskog ekonomskog foruma u Ženevi upravo je potpisan Sporazum o uspostavljanju Centra za četvrtu industrijsku revoluciju (4IR) u Srbiji, 16. takav u svetu i posle Norveške i Rusije treći u Evropi. Prema rečima premijerke Ane Brnabić, centar će početi da radi 1. marta u okviru vladine Kancelarije za IT i elektronsku upravu, a sarađivaće sa naučnim institutima, državnim ustanovama i privatnim sektorom. Biće fokusiran na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.
Na svakih mesec dana Centri će imati zajednički sastanak, na kojem će iznositi šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.
Predsednik Svetskog ekonomskog foruma Borge Brende smatra da će centar u Beogradu igrati važnu ulogu u transformaciji ekonomije i biće, pre svega, usmeren na veštačku inteligenciju i digitalizaciju.
CC BY 2.0 / OLCF at ORNL / Scaling Deep Learning for ScienceOno što brine je mogućnost kontrole podataka i upravljanja globalnim procesima iz jednog centra
Veštačka inteligencija - Sputnik Srbija, 1920, 08.02.2022
Ono što brine je mogućnost kontrole podataka i upravljanja globalnim procesima iz jednog centra

Šta sve menjaju tehnologije budućnosti

Predsednik „Open link grupe“, Jovanović koji je doktorirao na novim tehnologijama i posebno se bavi klaudom i veštačkom inteligencijom, smatra da je primena veštačke inteligencije, biomedicinskog okvira i napredne robotike idealna podloga da se drastično promene ekonomski odnosi. Ali ne samo ekonomski.
Četvrta industrijska revolucija, najjednostavnije rečeno, podrazumeva da tehnologiju stavimo u prvi plan i to je cilj kojim se rukovodi ekipa oko Davosa, jer na taj način najlakše možete da promenite društvene okvire koji su uspostavljeni. Videli smo koliko je za prethodnih 20, a posebno za poslednjih pet godina sama tehnologija doprinela da se društveni odnosi promene“, kaže naš sagovornik.
Poenta je, kaže, da različite baze podataka, sistemi koji su već uspostavljeni, budu povezani i da postoji komunikacija između tih podataka, da u svakom vidu korišćenja sve bude dostupno. On, međutim, ističe da to u praktičnom smislu nije baš tako jednostavno sprovesti.
„Da li će to prihvatiti druge zemlje, pošto je ovo dominantno na zapadu, da li će biti primenjivo i u Kini, Rusiji, Indiji, na svim tim tržištima sa preko pet milijardi ljudi? Nisam uveren, mislim da oni imaju svoje pravce razvoja, ali da će dolaziti do nekih korelacija, to je sigurno“, kaže Jovanović.

Primer Fejsbuka

On podseća na najsvežiji primer Fejsbuka“, odnosno „Mete“, pošto regulatori Evropske unije ne žele da se podaci koje „Fejsbuk“ i „Instagram“ prikupljaju od korisnika iz Evrope prebacuju i skladište na servere u SAD, na čemu insistira američki tehnološki div, kome su u EU počeli da prete i zabranom rada.
„Mislim da je krajnji cilj na globalnom nivou u zemljama koje su deo te grupacije Svetskog ekonomskog foruma da oni koriste te centre za ujednačavanje svih pravaca i bolju koordinaciju. Govorite o milionima i milijardama ljudi koji su povezani putem mobilnih uređaja, putem tehničkih uređaja koji imaju snagu i resurse za smeštanje podataka, koji u krajnjem treba da omoguće jedan novi pravac u smislu koordinacije svih tih procesa koje treba sprovesti upotrebom veštačke inteligencije, robotike“, uveren je on.

Ko će vladati

Kaže da je pre nekoliko meseci imao priliku da razgovara sa predsednikom Ruske akademije nauka u Vladivostoku, kada su se dotakli teme veštačke inteligencije i kvantne tehnologije, koja može dati najveći doprinos razvoju zaštite komunikacije. Ovladavanje veštačkom inteligencijom, nanotehnologijama i kvantnim tehnologijama je ključno i po njegovoj oceni, ko njima ovlada, vladaće budućnošću.
CC0 / Rixabay / EU je zapretila zabranom rada Fejsbuka jer ne želi da se podaci koje Fejsbuk i Instagram prikupljaju od korisnika iz Evrope prebacuju i skladište na servere u SAD
Fejsbuk - Sputnik Srbija, 1920, 08.02.2022
EU je zapretila zabranom rada Fejsbuka jer ne želi da se podaci koje Fejsbuk i Instagram prikupljaju od korisnika iz Evrope prebacuju i skladište na servere u SAD
„Vi u gotovo svim kompanijama imate IT odeljenja i ona koja se bave analizom podataka i ako imate potrebu, a to se kroz ovakve sisteme postiže, jednostavno vršite konstantan monitoring i znate sve šta se dešava, tu se stalno generiše enormna količina podataka“, ističe on.
Ono što naš sagovornik smatra najvećim izazovom je pravna regulativa svega toga, jer je vrlo teško ovakve tehnološke okvire pravno regulisati.

Čiji su podaci u centrima

„U političkom smislu, nedostatak regulative standarda, kontrole celog jednog procesa koji je enormno brz, to je strašan problem. I praktično dolazimo do pravca koji vodi transformaciji država. A u tim centrima čiji će biti podaci? Rusija ima zakon koji kaže da svi podaci o ruskim državljanima moraju da se čuvaju na teritoriji Ruske Federacije. Amerika ima sličan zakon. Oni su izblokirali servise gde dolazi do razmene podataka“, ističe Jovanović.

Tema je, dodaje on, izuzetno složena i postavlja se pitanje čiji su podaci i ko sme te podatke da obrađuje.
Ni Svetski ekonomski forum, na čijem sajtu je inače šturo predstavljen projekat osnivanja centara 4IR, nije propustio da ukaže i na mane.
Ako nije usmerena sa svrhom, 4IR ima potencijal da pogorša nejednakost i zato moraju da budu preduzeti proaktivni koraci kako bi bilo osigurano da usvajanje tehnologije ne povećava zloupotrebu moći, pristrasnost, nejednakost u bogatstvu, isključenost i gubitak sredstava za život, naveo je Forum.
Treba, dakle, omogućiti ono što krupni kapital oličen u Svetskom ekonomskom forumu nije mogao, ili nije hteo do sada da uradi, uprkos redovnim godišnjim okupljanjima u švajcarskom Davosu. U godini pre pandemije kovida količina novca koju je posedovalo 26 najbogatijih ljudi na svetu, bila je ravna sumi koju je delila siromašna polovina čovečanstva, odnosno 3,8 milijardi ljudi. Pandemija je stvari dodatno pogoršala.
© REUTERS / RUBEN SPRICHKako će Svetski ekonomski forum osigurati da se usvajanjem tehnologija ne povećava zloupotreba moći kada nije sprečio enormnu moć nekolicine najbogatijih ljudi na svetu
Svetski ekonomski forum, Davos - Sputnik Srbija, 1920, 08.02.2022
Kako će Svetski ekonomski forum osigurati da se usvajanjem tehnologija ne povećava zloupotreba moći kada nije sprečio enormnu moć nekolicine najbogatijih ljudi na svetu

Ko kontroliše

Na pitanje koliko smo još daleko od toga da te nove tehnologije budu preovlađujuće, Jovanović kaže da u zemljama gde nema potpunog razumevanja tih procesa, a pogotovo kada nema tehničkih mehanizama, teško je da će one imati kontrolu nad tim procesom. Mislim da će to ipak ići sa jednog globalnog mesta, u smislu uspostavljanja onoga šta su pravci, šta treba da se implementira, jasan je naš sagovornik.
S druge strane, najrazvijenije zemlje su se već opredelile prema tom pitanju i to donošenjem svoje strategije, kaže on. Engleska koja je, kako napominje, daleko odmakla, napravila je dokument koji se zove regulacija 4IR, gde su oni precizno naveli kako da zadrže kompetitivnost svoje ekonomije, kako da zadrže pravac razvoja svoje ekonomije i procenili su uticaje socijalne komponente. Južnoafrička Republika je isto uradila, u Nemačkoj se vodila velika diskusija o tome.
Zato Jovanović smatra da svaka država treba prvo da donese svoju strategiju kojom će regulisati okvir 4IR, pa tek onda posebne strategije razvoja, na primer, veštačke inteligencije, ako po instrukcijama Svetskog ekonomskog foruma ide u taj pravac razvoja.
Na pitanje šta je Beograd preporučilo za 16. centar 4IR, on kaže to što Srbija ima centralnu poziciju u regionu Jugoistočne Evrope, najveća smo država i zato prirodan saradnik za sve planove koje ima Svetski ekonomski forum i jedini imamo i ljude i naučnu bazu koja to može da iznese.
Sagovornik Sputnjika na kraju zaključuje da četvrta industrijska revolucija podrazumeva postavljanje tehnologije u prvi plan i kompletno redefinisanje društvenog, političkog i organizacionog okvira ekonomije, odnosno države. Svidelo se to nekome, ili ne, to je, bez dileme, pravac razvoja sveta, kaže Jovanović.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala