- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Rus koji je za večnost sačuvao srpsku duhovnost i kulturu na Kosovu i Metohiji

© Sputnik / Lola ĐorđevićPredstavljanje Sabranih dela Ivana Stepanoviča Jastrebova
Predstavljanje Sabranih dela Ivana Stepanoviča Jastrebova - Sputnik Srbija, 1920, 10.02.2022
Pratite nasTelegram
Značaj rada čuvenog ruskog diplomate Ivana Stepanoviča Jastrebova na prikupljanju, beleženju i opisivanju običaja, obreda i usmenog predanja Srba na području Kosova i Metohije je bezgraničan, jer je od zaborava sačuvao izuzetno važan deo naše kulturne baštine, ocenili su danas učesnici promocije sabranih dela ovog autora.
U Ruskom domu u Beogradu danas su, povodom Dana ruskih diplomata, predstavljena Sabrana dela Ivana Jastrebova, koja čine knjige „Stara Srbija i Albanija“, „Običaji i pesme Srba u Turskoj — Prizrenu, Peći, Moravi i Debru“ i „Podaci za istoriju srpske crkve i naroda“ u izdanju „Službenog glasnika“.

Veliki prijatelj srpskog naroda

Ivan Stepanovič Jastrebov (1839–1894) proveo je svoj radni vek na Balkanu kao diplomatski predstavnik Ruske carevine i ostao je zapamćen kao veliki prijatelj srpskog naroda. Dužnost ruskog konzula omogućila mu je, kao pasioniranom istraživaču, da proputuje i upozna Staru Srbiju, Makedoniju i Albaniju i da ih svestrano izuči.
Fotografija na grobu Nikolaja Hartviga  - Sputnik Srbija, 1920, 10.02.2022
SRBIJA
Sećanje na ruskog diplomatu čije je srce do zadnjeg trena kucalo za Srbiju
Urednik u „Službenom glasniku“ Borisav Čeliković u razgovoru za Sputnjik ističe da su dela Ivana Jastrebova korišćena tokom čitavog proteklog veka, kao i danas, ali da nisu bila dostupna široj javnosti.
„Ovo novo izdanje sabranih dela bilo je neophodno i našoj kulturi i našoj nauci — nauci da bi olakšalo korišćenje podataka Jastrebova, a široj kulturi da bi se upoznala s njegovim delom i značajem, jer je on bio veliki putnik i istraživač, radoznao i obrazovan čovek, koji je uspeo da prepozna svoje vreme i da ga zabeleži“, rekao je Čeliković, napominjući da je knjiga „Stara Srbija i Albanija“, koja je prvi put objavljena 2018. godine, već doživela pet izdanja.

Običaji i pesme Srba u Turskoj — Srž srpske usmene kulture

Zbirka „Običaji i pesme Srba u Turskoj“ predstavlja sam vrh etnografske i folklorističke nauke u 19. veku. Bez ove zbirke i studije, zasnovane na ličnom i temeljnom uvidu u srpsku usmenu tradiciju na Kosovu i Metohiji i u Staroj Srbiji, ne može se integralno predstaviti suština srpske usmene kulture, pregled varijanata, opis običaja i obreda, te uobličiti slika prohujale i zaboravljene prošlosti.
Knjiga je prvi put objavljena u Petrogradu 1885. godine i brojala je 213 pesama, dok je drugom izdanju iz 1889. godine ruski autor dodao još dvanaest pesama.
© Sputnik / Lola ĐorđevićPredstavljanje Sabranih dela Ivana Stepanoviča Jastrebova
Predstavljanje Sabranih dela Ivana Stepanoviča Jastrebova - Sputnik Srbija, 1920, 10.02.2022
Predstavljanje Sabranih dela Ivana Stepanoviča Jastrebova
„Ivan Stepanovič Jastrebov je beležio običaje Srba u Prizrenu, Peći, Moravi i Debru, tamo gde je bilo Srba u drugoj polovini 19. veka i možemo slobodno reći: da nije bilo njega i njegovog predanog rada na sakupljanju narodnih umotvorina, ta vrlo važna kulturna baština jedne zatvorene, arhaične zajednice na Kosovu i Metohiji sigurno bi bila zaboravljena“, kaže u razgovoru za Sputnjik Valentina Pitulić, profesorka Filološkog fakulteta u Prištini.
Ona naglašava da je Jastrebov uradio ono što je u drugim delovima Srbije uradio Vuk Stefanović Karadžić.
Vuk nije dolazio na Kosovo i Metohiju, mada je silno želeo da poseti svoju braću u Staroj Srbiji. Ipak, otišao je na Zapad, jer je vrlo važno bilo da naša usmena kulturna baština uđe na velika vrata u evropske krugove, a Ivan Stepanovič Jastrebov je beležio sve ono što je tada zatekao na terenu. U njegovim zapisima se nalaze elementi i gradske i seoske kulture. Odlazio je tamo gde su Srbi pevali, gde su svadbovali, slavili Đurđevdan, slave. Bio je fasciniran koliko je običaja u to vreme sačuvano, koliko je običaja živelo na terenu, uprkos turskom zulumu, tako da je ova knjiga veoma značajna kao jedna psihološka karta Srba na Kosovu i Metohiji“, ocenjuje Valentina Pitulić.
Ona dodaje da je knjiga, u vreme kada je objavljena, imala izvanredan odjek, naročito u ruskoj javnosti, ali da su i srpski intelektualci, poput Stojana Novakovića, bili oduševljeni Jastrebovljevim poduhvatom.
„Stojan Novaković je govorio o značaju ove knjige, jer ona skreće pažnju na zajednicu koja je bila i ugrožena i koja je, uprkos tome, opstajavala na toj teritoriji. O narodnim umotvorinama s Kosova i Metohije iz ove knjige govorili su i istaknuti ruski folkloristi Veselovski, Rominski, Pipin. Oni su skrenuli pažnju na jedan mali narod pod turskom vlašću, koji je uprkos svemu uspeo da sačuva svoje obrede i običaje. Čak su u nekim slučajevima poredili srpske sa ruskim i bugarskim pesmama, bavili su se i jezikom i arhaičnim simbolima, tako da je upravo ova knjiga obelodanila značaj narodnog usmenog nasleđa Srba na Kosovu i Metohiji i ona je zaista preko ovih značajnih istraživača ušla u rusku, a samim tim i u evropsku javnost“, naglašava Valentina Pitulić.
© Sputnik / Iz knjige "Običaji i pesme Srba u Turskoj"Ivan Stepanovič Jastrebov
Ivan Stepanovič Jastrebov - Sputnik Srbija, 1920, 10.02.2022
Ivan Stepanovič Jastrebov
Pored pesama koje je Jastrebov beležio na originalnom srpskom jeziku, opisi običaja, napomene, indeks reči i mesta napisani su na ruskom i bili su u upotrebi u ruskoj i srpskoj stručnoj javnosti.
Prema oceni profesora Filološkog fakulteta u Beogradu Boška Suvajdžića, koji je takođe učestvovao u priređivanju ovih izdanja, reč je o knjigama koje predstavljaju važan pogled kroz kulturnu memoriju, neku vrstu putopisa koji nam otkriva mnogo toga o nama samima.
’Običaji i pesme Srba u Turskoj‘ su jedna izvanredna folklorna zbirka, i danas živa, koja pruža osnove za mnoge analogije i poređenja, ali je uklopljena u najboljem folklorističkom maniru u opise običaja, obrede, verovanja i to gotovo uvek iz prve ruke. Ona svedoči o burnom i metežnom životu Srba u to vreme, pod Turcima, s uvek nemirnim Arbanasima, a ujedno to je i izvanredna, autohtona i arhaična, ali istovremeno i vrlo živa i životna riznica verovanja, običaja i narodne mudrosti“, istakao je Boško Suvajdžić.

Stara Srbija i Albanija — Jedinstvena svedočanstva o istoriji Podrimlja

Delo Jastrebova „Stara Srbija i Albanija“ treba posmatrati kao važan izvor za proučavanje Podrimlja u drugoj polovini 19. veka i to u geografskom, istorijskom, etnografskom i demografskom pogledu.
Njegove beleške o onome što je lično video ili saznao od savremenika na pojedinim mestima su jedinstvene i od neprocenjive važnosti. Ostatke crkava i manastira koje je on zabeležio, vreme i ljudi su uništili do dolaska narednih istraživača, kao i podatke o islamizaciji i arnaućenju.
Knjigu pod nazivom „Podaci za istoriju srpske crkve iz umetničkih zapisnika I. S. Jastrebova“ objavio je sam autor pre vek i po u Beogradu, 1879. godine. U njoj su sabrani prilozi koje je Jastrebov objavio u časopisu „Glasnik Srpskog učenog društva“ od 1875. do 1880. godine.
Jastrebov u ovim radovima donosi podatke ne samo iz crkvene, već i iz društvene, političke i ekonomske istorije, dok poslednji prilog predstavlja preteču antropogeografskih istraživanja.

Svedočanstvo koje navodi na otrežnjenje

Knjige „Stara Srbija i Albanija“ i „Običaji i pesme Srba u Turskoj“ na srpski jezik je prevela Vesna Smiljanić Rangelov, koja za Sputnjik otkriva da je najveći izazov u radu na ovim rukopisima bio veliki broj lokalnih toponima koji su se u međuvremenu izgubili.
„Ovo je jezik s polovine, ili potkraj 19. veka, pa je u tom smislu bilo izazovno videti koliko ćemo se razumeti Jastrebov i ja kao prevodilac. Ruska ćirilica je reformisana, leksički fond je u najvećoj meri očuvan, tako da tu zaista nije bilo nikakvih posebnih problema. Ipak, mnogi toponimi su u međuvremenu nestali, tako da je trebalo pronaći o čemu je tu zapravo reč, odnosno baviti se mapama. Ja to nisam mogla sama postići, već je redakcijski rad bio sveobuhvatan, u njemu su učestvovali istoriografi, istoričari, etnolozi, demografi“, objašnjava Vesna Smiljanić Rangelov.
Prema njenim rečima, posebno je fascinantno što Jastrebov u ovim knjigama navodi dragocene demografske podatke, koje je marljivo beležio tokom svojih obilazaka srpskih zajednica na području Stare Srbije.
„Kada čitate demografske podatke koje on jednom zabeleži obišavši sva sela i zaseoke, a onda posle 20 godina prođe istim putevima i uporedi ih s novim podacima — dobijete statistiku koja navodi na otrežnjenje, odnosno suočavanje s tim kako je tekao proces potiskivanja pravoslavnog elementa i kako on traje i danas“, zaključuje Vesna Smiljanić Rangelov.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala