- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Most špijuna: Objavljeno šta je čuveni Rudolf Abel pisao ženi iz zatvora u SAD

© Sputnik / Dmitriй KorobeйnikovFotografija obaveštajnog oficira Rudolfa Ivanoviča Abela sa izložbe posvećene 80. godišnjici stvaranja ruske spoljne obaveštajne službe.
Fotografija obaveštajnog oficira Rudolfa Ivanoviča Abela sa izložbe posvećene 80. godišnjici stvaranja ruske spoljne obaveštajne službe. - Sputnik Srbija, 1920, 13.02.2022
Pratite nasTelegram
Spoljna obaveštajna služba Rusije objavila je fotokopiju prvog pisma koje je legendarni sovjetski obaveštajac Vilijam Fišer, poznat kao Rudolf Abel, napisao svojoj porodici 1958. godine dok je bio u zatvoru u SAD. Pismo je bilo početak serije pisama koja su odigrala velik ulogu u kasnijem oslobađanju ovog agenta i njegovom povratku u SSSR.
Navršilo se 60 godina od dana kad je Fišer-Abel zamenjen za američkog pilota-špijuna Frensisa Pauersa. Ceremonija je obavljena na mostu Glinike, koji je povezivao Istočni i Zapadni Berlin.
Povodom godišnjice, pres biro Spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR) dostavio je RIA Novosti fotokopiju prvog pisma koje je sovjetski obaveštajac napisao u zatvoru. Sam tekst pisma je ranije objavljen na ruskom jeziku, uključujući i zbornik pisama Fišera-Abela, čiji su autori veterani i aktivni članovi SVR-a. Ovaj zbornik takođe govori o tome kako je tekao rad na spasavanju obaveštajca iz američkog zatvora.

Sudbina sovjetskog obaveštajca

Vilijam Fišer (1903-1971) je posle Drugog svetskog rata radio ilegalno u SAD i vodio obaveštajnu mrežu u ovoj zemlji. Pod nazivom „ilegalac“ smatra se obaveštajac koji radi u stranoj državi pod maskom državljanina ove ili bilo koje treće zemlje. On se do najsitnijeg detalja ponaša u skladu sa pričom koja je specijalno napravljena za njega.
Kako je ranije izjavio direktor SVR Sergej Nariškin, obaveštajna mreža koju predvodio Fišer imala je zadatak da dođe do najvažnijih vojno-strateških i vojno-političkih informacija o agresivnim planovima i namerama SAD protiv SSSR-a, uključujući planove za atomsko bombardovanje gradova u Sovjetskom Savezu. Fišer, kao i njegove kolege, sjajno su izvršili ovaj zadatak, kazao je Nariškin.
Godine 1957. ilegalnog operativca „Marka“ (takav je bio Fišerov operativni pseudonim) otkrio je njegov kriptograf, pijanica Rejno Hajhanen, koji je prešao na stranu SAD. Fišer je odbio saradnju sa američkim obaveštajnim službama, ali da bi Moskvi dao do znanja da je uhapšen i da nije izdajnik, on je uzeo ime svog pokojnog prijatelja Rudolfa Abela. Na taj način Fišer je zapravo stvorio legendu o samom sebi, koju je Centar razumeo i prihvatio.
Američki sud je iste 1957. godine osudio Fišera na 30 godina zatvora. Za njega je to značilo u suštini doživotnu kaznu.
Istovremeno, sud nije uspeo da dokaže da se Fišer-Abel bavio špijunažom. Nije postojala nijedna činjenica koja bi potvrdila da je optuženi primio tajne podatke i prenosio ih stranoj državi. Međutim, američki tužilac je tražio da se okrivljeni proglasi krivim samo na osnovu toga što, kako je on izjavio, uopšte nije potreban dokaz da je zločinac već izvršio svoje krivično delo.

Prva vest

Posle objavljivanja presude, „Mark” je prvo držan u samici u istražnom zatvoru u Njujorku, a potom je prebačen u savezni zatvor u Atlanti. Dok je bio u zatvoru, sovjetski obaveštajac je slikao ulja na platnu, proučavao teoriju umetnosti i rešavao matematičke zadatke.
Fišer je tražio američkoj strani dozvolu da se dopisuje sa svojom porodicom, a u julu 1958. godine dobio je takvu priliku. Ali prvo pismo je odobreno od američke strane tek u septembru. Poslato je sovjetskoj ambasadi, a supruzi obaveštajca stiglo je tek u decembru 1958. godine.
Pismo od 13. jula 1958.godine napisano je na engleskom na zvaničnom papiru, koji je predstavljao list hartije obložen kao školska sveska na linije u kojima je naznačen datum kad je pismo napisano, njegov autor i adresat. Primalac pisma je bila njegova supruga Elena (Elen Abel), a pismo je trebalo da bude poslato preko sovjetske ambasade u Vašingtonu.
„Draga Elena, konačno sam imao prvu priliku posle dugo vremena da pišem tebi i našoj ćerki Lidiji. Iskreno verujem da ćeš dobiti ovo pismo i moći da mi odgovoriš“, pisalo je na početku.
Fišerova žena se zaista zvala Elena, a njihova rođena ćerka Evelina. Obaveštajac je odlučio da ne otkrije njeno pravo ime, jer je postojala realna mogućnost da Amerikanci pokušaju da je pronađu među nekolicinom Moskovljana koji su u to vreme nosili tako retko ime. Ali Fišerovi su imali usvojenu ćerku Lidu, koju je poznavao vrlo mali broj ljudi, uključujući i neke od kolega obaveštajnog oficira. Na taj način je sovjetski ilegalac dodatno je jasno stavio do znanja Moskvi da upravo on, a ne neko drugi, piše iz zatvora pod prezimenom Abel.
Dalje u pismu obaveštajac je kazao da je osuđen na 30 godina zbog špijunaže i da se nalazi u saveznom zatvoru u gradu Atlanti u Džordžiji.
„Osećam se dobro, bavim se matematikom i slikanjem. Muzika ovde nije dozvoljena, ali možda ću posle moći da se bavim time“, napisao je ilegalac.
„Molim te, ne brini previše o tome šta se dogodilo. Na kraju krajeva, ono što je urađeno, već je urađeno. Brini se o sebi i ćerki, i nadaj se našem skorom susretu“, dodao je sovjetski obaveštajac.
U pismu je Fišer - Abel obećao „da će se potruditi da im više piše” i izrazio nadu da će njegova supruga moći da odgovori na isti način.
„Pozdravi sve naše prijatelje. Još jednom te molim da brineš o sebi i ćerki. S ljubavlju, vaš muž i otac Rudolf“, ovim rečima je završio pismo. Verovatno je obaveštajac hteo nešto da doda, ali se onda predomislio, jer je ispod potpisa precrtan postkriptum, odnosno dva slova P.S.
Na dnu pisma je bio ukazan broj zatvorenika. Fišerov broj je bio 80016. Ali je u svom prvom pismu, umesto broja, stavio tarabu koja je u ovom slučaju možda simbolizovala zatvor.
„Ovo pismo, kao i druga pisma Vilijama Fišera svojevremeno je Spoljnoj obaveštajnoj službi poklonila njegova usvojena ćerka Lidija Bojarska, čije je ime naš veliki obaveštajac koristio u prepisci“, izjavio je šef pres biroa SVR Sergej Ivanov.
Prema njegovim rečima, može se samo nagađati kako su se osećali rođaci obaveštajca koji su čitali njegova pisma.
„I odajem poštovanje Lidiji Bojarskoj što je dugo godina čuvala uspomenu na ‘ujka Vilija‘, kako ga je nazivala, i sačuvala i ovu prepisku“, dodao je Ivanov.
Oni koji su decenijama kasnije držali ova pisma u rukama, doživeli su nezaboravne emocije, primetio je Sergej Ivanov.
„Ovi listovi su sadržali čitav niz osećanja: bol zbog nemogućnosti da se vide bližnji, nada da će biti bolje i odanost službenoj dužnosti. Vilijam Fišer je bio dužan da prijavi da nije izdajnik, da je bio odan svojoj zemlji i svom narodu. I sve je to izazvalo, bez preterivanja, ogromno poštovanje za njegovu veliku hrabrost, što je u to vreme procenio i neprijatelj“, kazao je on.
Nije slučajno što je čuveni američki reditelj Stiven Spilberg snimio film „Most špijuna“. Film govori o istoriji razmene sovjetskog obaveštajca Fišera – Abela, a osvojio je i Oskar.
„U tom filmu slika našeg obaveštajca je prikazana veoma pozitivno. I to je takođe znak priznanja spolja naizgled slabašnog čoveka, kako je možda izgledao Vilijam Fišer, ali koji je istovremeno imao ogromnu unutrašnju snagu“, naglasio je on.

Put ka oslobođenju

Još u novembru 1958. godine, pre nego što je Fišer-Abelovo pismo stiglo do njegove porodice, predsednik Komiteta državne bezbednosti SSSR-a Ivan Serov odobrio je predlog da se organizuje stalni poštanski kanal za komunikaciju sa „Markom“. Pisma od strane porodice obaveštajca pripremana su uz pomoć Centra. Kao rezultat toga, sovjetski ilegalac, koji je bio u zatočeništvu, i njegovi saradnici u SSSR-u mogli su da koordiniraju svoje akcije onoliko koliko je bilo moguće.
„Može se pretpostaviti da su zaposleni u Centru pisali reči koje su bile razumljive samo Fišeru. Zapravo, na nivou nijansi, na nivou tona pojedinih fraza, uspeli su da uspostave razumevanje između ilegalnog obaveštajca koji je upao u nevolje u inostranstvu i njegovih kolega u Moskvi. I ovo je, bez preterivanja, bilo izuzetno dostignuće naše obaveštajne službe“, objašnjava Sergej Ivanov.
Sovjetska SVR sprovela je složenu višesmernu operaciju koja je omogućila da Fišer bude pušten iz zatvora. Konkretno, u tom poslu u ulozi „rođaka Rudolfa Abela“, Nemca Jirgena Drivsa učestvovao je istaknuti obaveštajac, budući šef nelegalne obaveštajne službe KGB SSSR Jurij Drozdov.
Samoj razmeni je prethodio veliki zajednički rad službi državne bezbednosti SSSR-a i Nemačke Demokratske Republike (DDR), koje su koordinirale svoje akcije sa američkom stranom. U ovu akciju bili su uključeni diplomate i advokati, uključujući advokata visoke klase Volfganga Fogela.
Odobrenje za razmenu Fišera potpisao je lično predsednik SAD Džon Kenedi. Ovaj dokument je svojevremeno predstavljen u Moskvi na izložbi posvećenoj 100. godišnjici ruske SVR.
Vilijam Fišer je 10.februara 1962. godine na Glinike mostu u Berlinu zamenjen za američkog pilota Frensisa Harija Pauersa, koji je oboren 1. maja 1960. godine iznad sovjetske teritorije tokom izviđačkog leta na avionu U-2. Kako se američki advokat „Marka“, Džejms Donovan prisećao u svojim memoarima, Pauers je predat Amerikancima obučen u dobar kaput, zdrav i dobro uhranjen, nosivši zimsku žuto-crvenu kapu, dok je sovjetski obaveštajac, uprkos mrazu, bio samo u sivo-zelenoj zatvorskoj odeći i izgledao iscrpljeno i dosta starije.
Istovremeno, vlasti DDR oslobodile su američkog studenta sa Univerziteta Jejl Frederika Prajora, koji je ranije bio uhapšen zbog špijunaže u Istočnom Berlinu. Otprilike posle godinu i po dana, SSSR je pomilovao i pustio iz pritvora još jednog Amerikanca, Marvina Makinena sa Univerziteta u Pensilvaniji, koji je služio osmogodišnju kaznu zbog špijunaže u zatvoru u Kijevu. Dakle, Fišer-Abel je zapravo zamenjen ne za jednog, već za tri državljana SAD.
Za izuzetne zasluge u osiguranju državne bezbednosti SSSR-a, pukovnik Fišer je odlikovan ordenom Lenjina, kao i sa tri ordena Crvene zastave, dva ordena Crvene zastave za rad, ordenima Otadžbinskog rata prvog stepena, Crvene zvezde i mnogim medaljama. Takođe, odlikovan je i najvišim odličjem KGB - značkom „Počasnog saradnika državne bezbednosti“.
Zanimljivo je da je drugi orden Crvene zastave uz formulaciju „za savestan rad u posebnim uslovima“, tj. za rad u ulozi ilegalca, Fišer dobio maja 1958. godine, kada je već bio u zatvoru. A značkom „Počasnog saradnika državne bezbednosti“ nagrađen je 1. marta 1962. godine, skoro odmah po povratku u domovinu.
Ime Rudolfa Abela, koje je Fišer uzeo sticajem okolnosti, upisano je na Spomen-ploči Kuće slavnih SVR-a – što je najviši znak počasti u toj službi. A bronzani portret Fišera našao je mesto na spomeniku domaćim obaveštajcima svih vremena, koji se nalazi na teritoriji sedišta Spoljne obaveštajne službe.
U istorija obaveštajne službe ušle su i kasnije razmene obaveštajaca koji su u različitim periodima bili hapšeni u inostranstvu. I oni, kao i Fišer- Abel zbog izdaje. Tako je 1964. godine još jedan legendarni obaveštajac, Konon Mladi, koji je radio u Engleskoj zamenjen za Engleza Grevila Vina, koji je uhapšen i osuđen u SSSR-u zbog slučaja Penkovski. Zbog Konona, Britanci su uhapsili i njegove kontakte, buduće heroje Rusije, supruge Leontinu i Morisa Koena, koji su radili još sa Fišerom u SAD. Koenovi su 1969.godine zamenjeni za trojicu Britanaca uhapšenih u SSSR.
U Nemačkoj je 1982. godine Aleksej Kozlov, koji je otkrio tajne južnoafričkog nuklearnog programa i pretrpeo okrutna mučenja u južnoafričkom zatvoru a kasnije proglašen za heroja Rusije, razmenjen za desetak zapadnonemačkih obaveštajaca. Inače, u oslobađanju Kozlova učestvovao je i advokat Fogel koji je i Fišer-Abelu pomogao da izađe na slobodu.
Godine 2010. desetoro ljudi koji su bili pritvoreni u SAD pod optužbom da rade za Rusiju oslobođeni su putem razmene. Među njima je bio i heroj Sovjetskog Saveza ilegalac Mihail Vasenkov.
Ali, kao što su stručnjaci više puta naglašavali, niko od onih koji su razmenjeni za takve ljude kao što su Fišer-Abel, Mladi i Kozlov nisu mogli ni blizu da se porede sa njima ni po profesionalizmu, ni po ličnim kvalitetima, niti po izdržljivosti i hrabrosti.
Glinike mostu u Berlinu - Sputnik Srbija, 1920, 18.02.2021
Kako je stvarno izgledala razmena zarobljenika na berlinskom „Mostu špijuna“
Sovjetski lider Josif Staljin na sastanku sa visokom komandom SSSR-a - Sputnik Srbija, 1920, 28.04.2020
Kako su Sovjeti sprečili atentat na Staljina u Boljšom teatru /foto/
Pograničnыe voйska KGB SSSR - Sputnik Srbija, 1920, 19.06.2021
KGB protiv CIA: Tajno oružje obaveštajnih službi
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala