- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Poslednji metak čuvaš za sebe: Kako je dvadesetogodišnjakinja postala simbol Garde RS?

© Ustupljeno SputnjikuSnježana Kojadinović, gardistkinja
Snježana Kojadinović, gardistkinja  - Sputnik Srbija, 1920, 13.02.2022
Pratite nasTelegram
Kada je u Prvi krajiški korpus stiglo obaveštenje da se formira Prva gardijska motorizovana brigada imala sam 20 godina i godinu dana ratnog iskustva na prvoj liniji borbe. Bila sam prva žena u Gardi, elitnoj jedinici koja je prošla skoro sva ratišta, kaže za Sputnjik gardistikinja Snježana Kojadinović.
Na Bogojavljenje 19. januara 1993. Glavni štab Vojske Republike Srpske donosi odluku o formiranju Prve gardijske motorizovane brigade kroz koju će proći oko 7.100 gardista, a njih preko 200, većinom starosti između 18 i 20 godina, položiti živote u temelje Republike. O herojskim podvizima ovih ljudi koji su prošli ratišta oko Goražda i Žepe, učestvovali u akcijama „Cerska 93“, „Lukavac 93“, olovskom, bihaćkom ratištu, te borbama na Treskavici, Bjelašnici, Glamoču i Nevesinju, ćutalo se 25 godina.
© Ustupljeno SputnjikuGarda RS
Garda RS - Sputnik Srbija, 1920, 13.02.2022
Garda RS
Film „Sinovi Srpske“ reditelja Miodraga Zarkovića, nedavno premijerno prikazan u Beogradu, važno je svedočanstvo o jednom vremenu i jednom narodu čija borba je neprekinuta istorijska nit, a svaka generacija, rečima autora, pozvana da dâ svoj udeo.

Ko su bili sinovi Srpske?

Ko su bili sinovi Srpske, zašto se o njima toliko ćutalo, te kakav je osećaj kada poslednji metak čuvaš za sebe, razgovaramo sa gardistkinjom Snježanom Kojadinović.

„Kada je krenuo taj nesrećni rat, svi Srbi su bežali na našu stranu i u kući moje bake 1992. formirana je lokalna komanda jedinice. Krajem iste godine oslobađamo Jajce, a većina zdravstvenih radnika biva prebačena na rad u bolnicu. Kao bolničarka sa borcima sam na prvoj liniji od probijanja Koridora i tzv. oraškog do kasnije travničkog ratišta. Susrećem sa sa teškim ranjenicima, viđam ljude bez glave, nogu, oblivene krvlju, zapaljene i nikada ne postavljam pitanje da li mogu — znam da mi je to dužnost“, priča Snježana i dodaje da je teško opisiv osećaj znati da je jedan metak uvek onaj tvoj, onaj koji čuvaš u slučaju zasede, spreman da radije pucaš u sebe nego da dopadneš u neprijateljske ruke.

Žena u stroju

Od 1992. do potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma Snježana je na prvoj liniji borbe. U Gardu VRS se dobrovoljno prijavila sa iskustvom bolničarke i borca koji je prošao jajačko,oraško i travničko ratište.

„ U Pjenovac kod Han Pijeska stigla sam u jednom od desetina autobusa. Ispred stroja je pokojni pukovnik Šarenac, a mi istupamo i predstavljamo se imenom. Čim su čuli ženski glas, odmah su me izvukli iz stroja i zaključali u jednu prostoriju sa namerom da me vrate prvim autobusom. Kada sam objasnila da dolazim kao formiran borac sa puškom i torbom za prvu pomoć, odlučuju da me zadrže.“

Snježana postaje prva gardistkinja, učesnik u svim borbama od Srebrenice, Žepe, Goražda prve etape, Goražda druge etape, bihaćkog i olovskog ratišta. Prva akcija u Gardi joj je bila ispomoć u odbrani Crne Rijeke.

„Često me je komandant pukovnik Lazić izvodio pred stroj da na taj način ohrabri borce. Ti momenti su mi bili teški, ali znala sam da tako mora. Ginuli su najhrabriji sinovi.“

Ako stigneš do doktora Lazića — preživećeš

Na Nišićkoj visoravni svakodnevno sreće doktora Miodraga Lazića.
Dr Miodrag Lazić - Sputnik Srbija, 1920, 13.02.2022
Dr Miodrag Lazić
„Sarajevsko ratište, selo Ravne. U Blažuju doktor Lazić formira bolnicu Žica i mi sanitetom svaki dan prebacujemo naše ranjenike. On je spasio najveći broj gardista. Važilo je pravilo, ako stigneš do doktora Lazića, preživećeš. Nikada neću zaboraviti kako sa povređenom nogom podignutom na drvenu stolicu operiše ranjenike, i naše i njihove.“
© Tanjug / DIMITRIJE NIKOLICSpomen-ploča u čast pokojnog dr Miodraga Lazića Laze, ratnog hirurga, radnika UKC Niš i dugogodišnjeg direktora Urgentnog centra
Spomen-ploča u čast pokojnog dr Miodraga Lazića Laze, ratnog hirurga, radnika UKC Niš i dugogodišnjeg direktora Urgentnog centra - Sputnik Srbija, 1920, 13.02.2022
Spomen-ploča u čast pokojnog dr Miodraga Lazića Laze, ratnog hirurga, radnika UKC Niš i dugogodišnjeg direktora Urgentnog centra

„Hoće li mi ostati noga? Hoće, brate, kako neće“

Kao bolničarka poznaje čitavu liniju fronta. U pratnji dva vojnika, sa preklopnom puškom u ruci, izvlači ranjenike iz borbe, a puca, kaže, kada mora.
© Ustupljeno SputnjikuGarda RS
Garda RS - Sputnik Srbija, 1920, 13.02.2022
Garda RS

„Pucala sam samo u kritičnim momentima. Sećam se, na Goraždu, oko mene sve ’gori‘ od bombi i metaka. U tim trenucima sam golim rukama kopala zemlju u pokušaju da sakrijem glavu. Dok sam ležala iza stabla, gledam kao na usporenom filmu kako se bomba kotrlja ka meni i pomišljam da je to kraj. Nije eksplodirala. Osetim olakšanje, a zatim čujem kako Miroslav, sportista, učesnik u Olimpijskim igrama i puškomitraljezac viče da se pomerim i već u sledećem trenutku vidim kako iz njegove noge šiklja krv. Dovikuje, pita, da li će mu ostati noga. Posle pružene prve pomoći kažem: Hoće, brate, kako neće! Teška povreda krvnog suda. Kasnije, iz Zvornika dobijamo izveštaj: Miroslav Grbić, nastupila gangrena, ostao je bez noge. Šok za sve saborce. Još veći kada smo čuli da se vraća na ratište.“

Sa obezbeđenjem Ratka Mladića

Radost, ona kratkotrajna, nastupala bi posle borbe, sa saznanjem da su preživeli, ali i kada su sa pesmom kretali u novu borbu. Kakvi su to divovi bili, priseća se Snježana, pevali su i umirali, a da nijednog trenutka nisu klonuli duhom.
© Ustupljeno SputnjikuKomandant Ratko Mladić sa pripadnicima Garde RS
Komandant Ratko Mladić sa pripadnicima Garde RS - Sputnik Srbija, 1920, 13.02.2022
Komandant Ratko Mladić sa pripadnicima Garde RS

„Posle Petrovdana 1993. godine i oslobađanja Trnova komanda me je rasporedila da budem sa obezbeđenjem generala Ratka Mladića, koji je išao ispred svojih vojnika prema Proskoku.“

Bili su, kaže, zadivljeni njegovom hrabrošću u istoj meri u kojoj će kasnije ostati poraženi činjenicom da mu se sudi u Hagu samo zato što je bio na čelu vojske i odbrane srpskog naroda od sigurne smrti.
© REUTERS / CHRIS HELGRENRatko Mladić dolazi na sastanak sa generalom Filipom Morijonom, komandantom snaga UN, mart 1993.
Ratko Mladić dolazi na sastanak sa generalom Filipom Morijonom, komandantom snaga UN, mart 1993. - Sputnik Srbija, 1920, 13.02.2022
Ratko Mladić dolazi na sastanak sa generalom Filipom Morijonom, komandantom snaga UN, mart 1993.

Spremni na smrt

Teže od borbi Snježani je padalo vraćanje mrtvih boraca njihovim porodicama.

„Često sam išla u pratnji i to su mi posle saznanja da je neko poginuo bili najteži momenti. Kada su bombardovali Kasindol, sanitetom su dovezena dvojica gardista ne starija od 19 godina, poginula u zasedi, u kojoj je učestvovao, kasnije će se uspostaviti, i Kfor. Iz očnih duplji su im izvirali crvi, a ja sam pravila rusku kapu i zavojem obmotavala oči da ih roditelji ne bi videli u takvom stanju.“

© Ustupljeno SputnjikuGarda RS
Garda RS - Sputnik Srbija, 1920, 13.02.2022
Garda RS
Ta mladost je, kaže Snježana, bila spremna na smrt.

Ni glas da pusti

U rovovima, na prvoj liniji Bjelašnice i Treskavice, provodili su po više meseci, često gladni i žedni. Leti okruženi smetovima snega, noći surovo hladne. Nasuprot njih stajao je višestruko jači neprijatelj.

„Jedan od njih, mladić od dvadesetak godina, dovezen je sanitetom. Kaže, četiri meseca nije skidao čizme. Donosim lavor tople vode i gledam kako u njega ispadaju vrhovi promrzlih prstiju, a on ni vapaj, ni glas da pusti. Celu noć sam mu previjala rane, srećna kada sam sutradan čula da je primljen u bolnicu u Foči i da je gangrena sprečena u poslednjem momentu.“

Na Danu RS

Svedočenje Snježane Kojadinović koja je sa 20 godina stupila u Gardu VRS, svedočanstvo je o herojskoj borbi jednog naroda, koji je bio odlučan da ne reprizira istorijsko iskustvo iz Drugog svetskog rata. Na toj ideji, tvrdi, nastala je RS.
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVICSvečani defile povodom Dana Republike Srpske u Banjaluci
Svečani defile povodom Dana Republike Srpske u Banjaluci - Sputnik Srbija, 1920, 13.02.2022
Svečani defile povodom Dana Republike Srpske u Banjaluci
Ovog 9. januara, na vojnoj smotri u Banjaluci, Kojadinovićeva je sa ponosom nosila gardijsku zastavu ispred ešalona Garde. To je, kaže, bio uzvišen osećaj — biti opet sa svojim saborcima koji su ostali duhom gardisti, onima koji čuvaju sećanje na sve poginule, ranjene, zarobljene i one koji nikada nisu razmenjeni.
Film reditelja Miodraga Zarkovića, snimljen pod pokroviteljstvom Udruženja gardista, kaže na kraju razgovora Kojadinovićeva, neprocenjivo je važno svedočanstvo o jednoj elitnoj jedinici koja nikada nije „izdala svoje pretke“.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala