- Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Kiša tečnih dragulja: Van Sunčevog sistema otkrivena planeta sa metalnim oblacima

© Foto : Youtube/Herver Bouy/PrintscreenPlaneta lutalica u Mlečnom putu
Planeta lutalica u Mlečnom putu - Sputnik Srbija, 1920, 23.02.2022
Pratite nasTelegram
VASP-121b, ekstremno vruća planeta van Sunčevog sistema, ima metalne oblake i kišu sačinjenu od tečnih dragulja, otkrila je nova studija koju su vodili astronomi sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT).
Poznato je da je VASP-121b duplo veći od Jupitera i da pokazuje samo jednu svoju stranu zvezdi oko koje kruži. Dalje, poznato je da temperature na njegovoj dnevnoj strani u proseku iznose oko 2.700 Celzijusovih stepeni zbog relativno kraće udaljenosti između planete i njene zvezde.
Naučnici su takođe otkrili da egzoplaneta ima jednu od najkraćih orbita, i da joj je potrebno samo oko 30 sati da izvrši revoluciju oko svoje zvezde.
Dok astronomi proučavaju „dnevnu stranu“ egzoplanete od 2015. godine, nova studija je zasnovana na slikama koje pokazuju „najjasniji do sada pogled na večnu tamnu stranu“, navodi se u saopštenju Kavli instituta za astrofiziku i svemirska istraživanja MIT-a.
U saopštenju MIT-a se navodi da su slike planete dobijene pomoću spektroskopske kamere na NASA-inom svemirskom teleskopu „Habl“.
Nalazi su takođe objavljeni u recenziranom naučnom časopisu „Nejčer astronomi“ 21. februara.
„Vrući Jupiteri su poznati po tome što imaju veoma svetle dnevne strane, ali noćna strana je drugačija zverka. Noćna strana VASP-121b je oko 10 puta slabija od dnevne“, kaže Tansu Dejlan, istraživač MIT-a i koautor studije.
Dok je prisustvo vodene pare na egzoplaneti bilo poznato iz prethodnih posmatranja, nova studija je otkrila obrasce kroz koje voda cirkuliše između njene dnevne i noćne strane, prenosi „Sputnjik Internešenal“.

„Dok na Zemlji voda kruži tako što prvo isparava, zatim se kondenzuje u oblake, a potom pada kiša, na VASP-121b, ciklus vode je daleko intenzivniji“, navode istraživači u novoj studiji.

Atomi vodonika i kiseonika, koji čine vodu, razgrađuju se na dnevnoj strani egzoplanete zbog visokih temperatura, nakon čega plutaju na njenu relativno hladniju tamnu stranu, koja svakako ima znatno više temperature od onih koje su na Zemlji, navodi se u studiji.
Kada razbijeni molekuli vode stignu do tamne strane, atomi vodonika i kiseonika se ponovo kombinuju i formiraju molekule vode, koji zatim ponovo lebde na stranu koja je stalno okrenuta prema zvezdi. Ovaj ciklus napred-nazad se stalno ponavlja.
Prema istraživačima, vodeni ciklus egzoplanete održavaju vetrovi koji duvaju brzinom do pet kilometara u sekundi, ili više od 11.000 milja na sat.
Zanimljivo je da je tamnija strana planete dovoljno hladna da bude domaćin „egzotičnim oblacima“ od gvožđa i korunda, kaže studija.
Korund je sastavni deo dragog kamenja kao što su rubini i safiri. Naučnici kažu da bi ovi metalni oblaci mogli da putuju i na dnevnu stranu, gde će zbog visokih temperatura da ispare i tako proizvedu egzotične kiše napravljene od tečnih dragulja.
„Sada idemo dalje od pravljenja izolovanih snimaka specifičnih regiona atmosfere egzoplaneta, da bismo ih proučavali kao 3D sisteme koji oni zaista jesu“, kaže Tomas Mikal-Evans, istraživač MIT-a i glavni autor studije.
„Ovim zapažanjem zaista dobijamo globalni pogled na meteorologiju egzoplaneta“,primetio je on.

Ekstremne temperaturne razlike

Nova studija takođe mapira temperaturne profile na dnevnoj i noćnoj strani VASP-121b, otkrivajući da temperature u regionu okrenutom prema zvezdi variraju između 2.300 i 3.200 stepeni.
Za tamnu stranu, detektovane su temperature u rasponu od oko 1.200 do 1.500 stepeni Celzijusa.
Dok su temperature na dnevnoj strani planete rasle sa visinom, one su opadale sa visinom na noćnoj strani, prema istraživačima.
Istraživači takođe tvrde da bi velike brzine vetra na planeti „verovatno mogle da pomere oblake“ preko nebeskog tela za oko 20 sati, uprkos njegovoj ogromnoj veličini.
Dalje, istraživači uključeni u projekat tvrde da bi VASP-121b takođe mogao da ima tragove ugljen-monoksida, što će da istraže kasnije ove godine putem svemirskog teleskopa „Džejms Veb“.
„To bi bio prvi put da bismo mogli da izmerimo molekul koji nosi ugljenik u atmosferi ove planete. Količina ugljenika i kiseonika u atmosferi daje naznake o tome gde se ove vrste planeta formiraju“, navodi Mikal-Evans.
Veruje se da egzoplaneta VASP-121b, otkrivena 2015. godine, kruži oko zvezde koja je udaljena skoro 850 svetlosnih godina (jedna svetlosna godina je 9,4 triliona kilometara) udaljena od Zemlje. Da stavimo razdaljinu u kontekst, rastojanje između Zemlje i Sunca je otprilike 150 miliona kilometara.
Zvezde - Sputnik Srbija, 1920, 22.02.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Otkrivena čudna nova vrsta zvezde koju nauka ne može da objasni
Zvezdani sistem Proksima Kentauri - Sputnik Srbija, 1920, 12.02.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Otkrivena nova egzoplaneta koja kruži oko zvezde najbliže Sunčevom sistemu
Space  exploration - Sputnik Srbija, 1920, 10.02.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Algoritam pronašao 60 potencijalno nastanjivih planeta
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala