- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Mojsijeva iluzija: Trik na koji nasedne 80 odsto ispitanika

CC0 / / Nojeva barka (1846) – Edvard Hiks
Nojeva barka (1846) – Edvard Hiks - Sputnik Srbija, 1920, 24.02.2022
Pratite nasTelegram
Koliko je navodno, uoči velikog potopa, jedinki od svake vrste životinja Mojsije poveo sa sobom na Arku? Razmislite dobro jer ovo nije samo brzi test znanja – gnevni starozavetni bog kažnjava ljude poplavom džinovskih razmera i jedino suvo mesto na planeti je drvena barka koju talasi nose 40 dana, sve dok jedna golubica ne nagovesti kraj katastrofe.
Ako ste odmah, ili tokom opisa potopa pomislili na dva slona, dva majmuna, dve zebre… i odgovorili „2“, rešavate pogrešno pitanje. Naime, ako ga pažljivije pročitate, možda ćete primetiti da je ono postavljeno pogrešno. Junak biblijskog mita o potopu, koji je na Arci spasao živi svet, nije Mojsije već Noje, dok je prvi bio patrijarh koji je izveo narod Izrailja iz egipatskog ropstva.
Upravo ovo pitanje, sa sasvim banalnom greškom u imenu biblijskog junaka, korišćeno je u velikom broju psiholoških studija, a fenomen da je većina ljudi uopšte ne primećuje poznat je kao Mojsijeva iluzija. U originalnoj studiji iz 1981. pod nazivom „From words to meaning: A semantic illusion“ čak 80 odsto ispitanika naselo je na ovaj trik.
Štaviše, u okviru ovog istraživanja, ispitanici su prvo pitani o tome ko je Noje, a ko Mojsije, da bi potom, uprkos tome što su prethodno tačno odgovorili, bili zavarani pitanjem s početka ovog teksta. Iluzija se javlja i kada su ispitanici upozoreni da je moguće da neka pitanja nisu tačno zadata (pokazan im je primer pitanja s pogrešnim imenom), kao i kad nema vremenskog ograničenja za razmišljanje o odgovoru.
Kroz ovakva testiranja istraživači pokušavaju da otkriju koliko ljudi kritički posmatraju svet, da li obraćaju pažnju na činjenice i koliko su sposobni da zapaze laž koja je vešto prikrivena u kontekstu pitanja. Uz navedeno, u istraživanjima se koriste i druga pitanja „sa greškom“ kao što su: „Koje je nacionalnosti Tomas Edison, izumitelj telefona?“ i „Šta je izgovorio Luj Armstrong kada je sleteo na Mesec?“
Moglo bi se reći i da ovakva istraživanja nisu etička budući da ispitivači podvaljuju ispitanicima koji to od njih ne očekuju. Međutim, upravo zahvaljujući njima saznajemo o metodama koje se inače koriste kao sredstvo manipulacije i širenja lažnih informacija. Ko zna koliko puta smo, koncentrišući se na odgovor, usvojili netačne tvrdnje iz pitanja o kvalitetu prehrambenih proizvoda, lekovima, kao i raznim drugim štetnostima i opasnostima, piše portal „Nauka kroz priče“.
Teoretičarke Elizabet Marš i Šarda Umanat definisale su 2014. godine pojam „zanemarivanje znanja“ kao fenomen da nismo uvek u stanju da prizovemo i primenimo znanje koje već imamo, navodeći da je upravo Mojsijeva iluzija takav primer.
U poznatoj studiji objavljenoj 2000. godine u žurnalu „Psychological Science“ navedeni su mehanizmi koji dovode do Mojsijeve iluzije – jedan je semantička sličnost (oba junaka, i Noje i Mojsije, su biblijski likovi), a drugi je izvesna fonološka sličnost (imena počinju slogovima Moj i Noj).
Na fotografiji je ulje na platnu iz 1846. godine kvekerskog religioznog slikara Edvarda Hiksa koje prikazuje ulazak životinja u – Mojsijevu barku.
Oči - Sputnik Srbija, 1920, 19.02.2022
DRUŠTVO
Danima ljudi na internetu gledaju u belu tačku i prepiru se – šta vi vidite? /video, foto/
Nelson Mandela - Sputnik Srbija, 1920, 05.12.2021
DRUŠTVO
Veoma čudan psihološki fenomen: Mandela efekat
Ljudi - Sputnik Srbija, 1920, 18.07.2020
Mentalitet krda: Test koji je još sredinom prošlog veka dokazao kako je manipulacija jednostavna
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala