- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Za koga su u stvari sankcije uperene ka Rusiji – razarajuće

© AP Photo / Alex BrandonPredsednik SAD Donald Tramp potpisuje u Beloj kući naredbu za pooštravanje sankcije Iranu
Predsednik SAD Donald Tramp potpisuje u Beloj kući naredbu za pooštravanje sankcije Iranu - Sputnik Srbija, 1920, 25.02.2022
Pratite nasTelegram
Najnoviji paket sankcija Rusiji koje je zbog vojne operacije u Ukrajini Brisel odobrio, unapred su ocenjene kao najoštrije mere ikada uvedene. Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija ne vidi kako bi one mogle da „razore rusku industriju“, ali i da se ne obiju o glavu EU.
Sankcija koje je odobrio Evropski savet, kako je navedeno u šturom saopštenju posle zasedanja, obuhvataju finansijski sektor, sektor energetike i transporta, robu dvostruke namene - koja se može koristiti kako u civilne, tako i u vojne svrhe, kao i kontrolu i finansiranje izvoza, viznu politiku i dodatne liste ruskih pojedinaca.

Šta donose „razarajuće“ sankcije EU

Šta to konkretno znači?
Prema pisanju zapadnih medija koji su imali uvid u sankcije, u finansijskom sektoru predviđene su restriktivne mere koje se odnose na poslovanje sa ruskim bankama, finansiranje ruskih državnih preduzeća kao i na tokove i investicije iz Rusije u EU.
U energetskom sektoru se predlaže zabrana izvoza određenih tehnologija prerade iz EU u Rusiju. Kako stoji u dokumentu, ova zabrana izvoza posebno pokriva opremu i tehnologiju potrebnu za nadogradnju Ruske rafinerije nafte po standardima Euro-6.
U sektoru saobraćaja se predviđa zabrana izvoza aviona, rezervnih delova, tehnologije i pratećih usluga. Ograničenja izvoza se odnose i na robu dvostruke namene i za artikle napredne tehnologije.
CC0 / Pixabay / Iako je ocenjen razarajućim za rusku industriju, najnoviji paket sankcija ne obuhvata ruske energente ni isključenje Rusije iz međunarodnog platnog prometa
Sankcije Rusiji, ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 25.02.2022
Iako je ocenjen razarajućim za rusku industriju, najnoviji paket sankcija ne obuhvata ruske energente ni isključenje Rusije iz međunarodnog platnog prometa
Proširena je i lista sankcionisanih pojedinaca.

Ni energenti, ni SVIFT

Ni u ovom novom strožem paketu sankcija nema reči o zabrani uvoza ruskih energenata. Prodajom nafte i gasa u svetu Rusija namiče između 30 i 40 odsto budžeta. Nemački ministar privrede je podsetio da je čak 55 odsto gasa koje Nemačka danas troši ruski.
Pretnja Rusije isključivanjem iz međunarodnog platnog sistema SVIFT, što bi joj znatno otežalo naplatu oko 500 milijardi dolara procenjenog izvoznog prihoda godišnje, opet nije našla mesto u paketu sankcija. Izbacivanje nekoga ko ima veliki promet značilo bi i veliki globalni poremećaj.
Isključenje iz SVIFT-a bi manje pogodilo Rusiju nego EU, izjavio je uoči zasedanja Evropskog saveta austrijski kancelar Karl Nehamer, napominjući da je Rusija razvila sopstveni platni sistem, kao i Kina.
One su daleko odmakle u usaglašavanju ta dva sistema koji omogućavaju promet svim valutama, a ne samo u američkom dolaru, evru, jenu, britanskoj funti, juanu, koji čine korpu pet najjačih svetskih valuta.

Tresla se gora...

Koliko su onda realna očekivanja predsednice Evropske komisije Ursule Fon der Lajen da će najnoviji paket sankcija dovesti do porasta odliva kapitala i inflacije i da će postepeno to razoriti rusku industriju. Da li su ovo zaista sankcije koje grizu, umesto onih koje laju, kako je to slikovito rekao belgijski premijer Aleksandar De Kroa?
Po oceni Bušatlije, s obzirom na gromoglasne najave, najpre bi moglo da se kaže – tresla se gora...
Bušatlija smatra da Zapad njima samo radi sebi o glavi, kao što je to bilo i sa onim prethodnim.

Više štete po Zapad

Sve sankcije od 2014. godine, kada ih je Zapad uveo zbog odluke Krima da se prisajedini Rusiji, dovele su do toga da je u sledećih nekoliko godina Rusija postala nezavisna od američkih i evropskih dobavljača.
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй / Uđi u foto-galerijuAmeričkim sankcijama zaustavljena je sertifikacija gaosovda Severni tok 2, iako je u prošloj godini od svog gasa koji je stigao u Evropu jedan odsto bio američki, a 40 odsto ruski
Putokaz sa logom kompanije Nord strim 2 koja rukovodi izgradnjom gasovoda Severni tok 2 u Nemačkoj - Sputnik Srbija, 1920, 25.02.2022
Američkim sankcijama zaustavljena je sertifikacija gaosovda Severni tok 2, iako je u prošloj godini od svog gasa koji je stigao u Evropu jedan odsto bio američki, a 40 odsto ruski
„To je fantastično pomoglo Rusiji da sama dosegne ono što njoj treba. To se desilo i sa Kinom. Sankcije Kini su proizvele više nezgoda Americi nego Kini. I to će se isto desiti i sada“, uveren je naš sagovornik.
Sankcije se ne odnose na energente, ono što je najvitalnije i najvažnije za rusku, ali i evropsku privredu koja nema zamenu za ruski gas. Na insistiranje Amerike zaustavljena je sertifikacija gasovoda Severni tok 2 i pitanje je šta će od tog posla biti.

„Rusi su zajedno sa Evropom pravili 'Severni tok 2', koji je međunarodnim kapitalom rađen isključivo za tržište Evrope. EU je bila pod stalnim pritiskom Amerike da se preorijentiše na njihov utečnjeni gas, ali je prošle godine samo jedan odsto gasa koji je ušao u Evropu bio američki, a skoro 40 odsto je došlo iz Rusije“, ističe Bušatlija.

Zato se, kaže, sankcije i ne odnose na energente jer bi to više pogodilo Evropu, posebno Nemačku, nego Rusiju, koja na Dalekom istoku uvek ima sigurno tržište.
Komentarišući restrikcije u poslovanju sa ruskim bankama on kaže da je gotovo smešno blokirati Sberbanku koja je već prodala takoreći sve svoje filijale po Evropi i svetu.
Nemogućnost pristupa ruskih banaka finansijskim tržištima, praktično znači da će oni koji finansiraju, ulažu u svetsko tržište u tome biti onemogućeni. Pa kakva je to sankcija i ko će od toga imati veću štetu, pita se naš sagovornik.

Bez velike štete po Rusiju

Bušatlija smatra da Rusija neće imati velike štete ni od sprečavanja ruske država da se zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu, podsećajući da se ona već duži period izvlači sa tog tržišta i da je proces dedolarizacije uveliko odmakao kao i prodaja američkih državnih obveznica.
Pri tom, ruski javni dug koji iznosi samo 18 odsto BDP-a je jedan od najnižih u svetu i on je uglavnom internog karaktera, napominje naš sagovornik. Rezerve centralne banke porasle su za više od 70 odsto od kraja 2015. čija vrednost sada iznosi 640 milijardi dolara, od čega je petina u zlatu.
To što je, prema podacima Evrostata, Rusija i dalje jedan od glavnih partnera EU i što je uprkos padu međunarodne ekonomske razmene vrednost ruskog izvoza u EU prošle godine bila 158 milijardi evra, 12 milijardi više nego Velike Britanije, u ovoj situaciji može samo da bude evropska briga.
© Sputnik / Sergei Guneyev / Uđi u foto-galerijuRusiji je važnija saradnja sa Dalekim istokom jer ima robu koja je konkurentna na svim tržištima
Zastave Rusije i Kine - Sputnik Srbija, 1920, 25.02.2022
Rusiji je važnija saradnja sa Dalekim istokom jer ima robu koja je konkurentna na svim tržištima
„Rusiji je mnogo važnija saradnja sa Indijom, Kinom, sa Japanom, Južnom Korejom koja uvozi skoro dva puta više gasa nego Kina i dobar deo uvozi od Rusa. Rusija ima robu koja je potpuno konkurentna na svim tržištima i ona je skoro svu infrastrukturu završili prema Dalekom istoku i ako Evropa neće ruski gas Moskva će ga prodati na Dalekom istoku, gde je inače skuplji nego u Evropi“, ističe Bušatlija.

Znali šta ih čeka

On ne vidi da će novi paket sankcija na bilo koji način moći da prisili Rusiju da se ponaša onako kako to NATO, pre svih Amerika, očekuje. Lako je reći da se nešto sankcioniše, ali , kako kaže, nije lako to i sprovesti, a da što manje štete bude po onog ko donosi sankcije.

„Ono što je obećavano već danima da će to biti strašne sankcije, da će uništiti rusku privredu, otpori tome izgleda da dolaze iz same Evrope od jednog dela zemalja koje su u NATO-u, jer shvataju da će oni poneti najveći teret tih sankcija. Do sada od 2014. godine nikakve sankcije Rusiji nisu nanele veliku štetu, ali jesu pre svega Evropi i Americi“, ističe sagovornik Sputnjika.

Nesumnjivo je da će ruski biznis morati da radi u dodatno otežanim uslovima, pogotovo će se to odnositi na finansijski sektor, rudarsku industriju, nabavku tehnološke opreme, određenih vrsta sirovina i komponenti, kako je to ocenio predsednik Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika, Aleksandar Šohin. Ali da se prilagode krizi i rešavaju probleme su, kaže, od 2014. naučili i država i privreda u celini.
Uostalom znali su da ih dodatne sankcije čekaju i na to su, kako je istakao predsednik Rusije Vladimir Putin, bili spremni.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala