- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Da li su zaboravili Hirošimu i Nagasaki: Poziv Americi iz Japana da rasporedi nuklearno oružje

CC0 / The U.S. National Archives/Frank Trevino/Public domain / Američke nuklearne rakete "Peršing II"
Američke nuklearne rakete Peršing II - Sputnik Srbija, 1920, 02.03.2022
Pratite nasTelegram
Uticajni bivši premijer Japana Šinzo Abe pozvao je politički establišment svoje zemlje da razmotri sklapanje sporazuma za stacioniranje američkog nuklearnog oružja na teritoriji Japana, po ugledu na zapadnoevropske članice NATO pakta.
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi.
Ruska operacija u Ukrajini postaje izgovor za sve ono što se do juče smatralo nezamislivim. Ne samo što se javila inicijativa da se Ukrajina po skraćenom postupku uvede u Evropsku uniju, dok druge zemlje čekaju decenijama i ispunjavaju hiljade zahteva, već i da dalekoistočna carevina Japan udomi američke nuklearne bombe.
Poziv japanskom establišmentu da se razmotri stacioniranje američkih nuklearnih efektiva na japanskom tlu, slično zemljama članicama NATO-a, došla je od bivšeg premijera Šinzo Abea, koji je sada poslanik u parlamentu.
On je prilikom gostovanja u emisiji Televizije Fuđi prokomentarisao da bi sudbina Ukrajine bila drugačija da se nije odrekla nuklearnog oružja nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Jedina zemlja koja je osetila atomski udar

Da jedina zemlja na svetu koja je ikada iskusila atomski udar želi da na svojoj teritoriji ugosti nuklearne rakete države koja je te bombe istresla na nju na prvi pogled se čini vrlo ironično i u prošlosti je zaista bilo nezamislivo. Međutim, u ovom trenutku u Zemlji izlazećeg sunca Abeove reči deluju samo blago kontroverzno i stoga relativno prihvatljivo, prenosi RTS.
Iako bivši premijer i samo jedan od 465 poslanika Donjeg doma parlamenta, Abe nastavlja da bude vrlo važna figura u japanskoj politici. On je državnik koji je proveo najviše vremena na kormilu države u istoriji Japana – skoro devet godina. Njegov neposredni naslednik na funkciji premijera Jošihide Suga bio je njegov proteže, njegova desna ruka u vreme kada je upravljao državom. I sadašnji premijer Fumio Kišida bio je dugogodišnji ministar u Abeovoj vladi.
© Sputnik / Alekseй Družinin / Uđi u foto-galerijuŠinzo Abe
Japanski premijer Šinzo Abe  - Sputnik Srbija, 1920, 02.03.2022
Šinzo Abe
Dalje, Abe je i sada šef najveće i najuticajnije frakcije u vladajućoj Liberalno-demokratskoj partiji. Ima svoj Jutjub kanal sa blizu 3,3 miliona registrovanih pratilaca. Možda posebno bitno – njegov rođeni brat je sadašnji ministar odbrane.
Kada takav moćnik, dakle, pozove na razmatranje mogućnosti da se dozvoli stacioniranje američkog nuklearnog oružja na japanskoj teritoriji, to možda pre treba shvatiti kao programsko opredeljenje partije, odnosno, najavu smera u koji bi politika zemlje mogla uskoro da krene, pa i kao odvraćanje stranih sila, nego kao izolovani glas konzervativnog političara čija je karijera u opadanju.

Koga bi odvraćalo atomsko oružje SAD u Japanu?

„Odvraćanje“ se ovde ne odnosi toliko na Rusiju, koliko na Kinu. Ovo stoga što u Japanu politička elita, pa i obično građanstvo, sada brinu da će ulazak ruske vojske u Ukrajinu podstaći najmnogoljudniju zemlju sveta da slično pokuša na Tajvanu, koji se nalazi samo 130 kilometara daleko od najjužnijih ostrva u sastavu Zemlje izlazećeg sunca.
Operacija zauzimanja Tajvana verovatno bi zahtevala njegovo okruživanje, odnosno, presecanje njegovih morskih i vazdušnih veza sa južnim Japanom (gde su pored domaćih, na ostrvu Okinava stacionirane i značajne američke snage), što bi moglo da dovede do narušavanja japanske akvatorije i povrede vazdušnog prostora.
Ratni sukob i eventualni pad Tajvana osetno bi otežali vojno-politički položaj Japana, koji se sa Kinom spori oko teritorija i resursa u Istočnom kineskom moru, i prouzrokovali bi mu značajnu ekonomsku štetu, jer bi doveli do zamrzavanja investicija i finansijskih poseda, te drastično umanjili njegovu trgovinsku razmenu ne samo s Tajvanom, već na izvesno vreme i maticom Kinom (pogotovu ako bi Tokio logistički i finansijski podržao Tajpej, kako se očekuje).
To je razlog zašto je Abe nedavno pozvao i svoje saveznike u Vašingtonu da odustanu od „strateške dvosmislenosti“, svesno nejasnog stava u vezi odbrane Tajvana od eventualnog kineskog napada. Reč je o praksi SAD da povremeno daju signale da će ratovati u korist odbegle kineske provincije, a povremeno šalju poruke da Tajvanci sami moraju da se staraju o sebi.
Ta pozicija sračunata je da s jedne strane drži Kinu na distanci, sugerišući planerima u Pekingu da postoji mogućnost da se američke trupe angažuju na strani Tajvana i da, sa druge, gura vladu i vojni vrh u Tajpeju da se ne opuštaju i kroz razvoj sopstvene vojne industrije, velike kupovine naoružanja i redovno sprovođenje obuke i vežbi pripremaju za mogućnost da će morati da se bore bez oslanjanja na američke vojne efektive.
© AP Photo / Japan Air Self-Defense ForceVojne vežbe Japana i SAD
Vojne vežbe Japana i SAD - Sputnik Srbija, 1920, 02.03.2022
Vojne vežbe Japana i SAD
Bivši premijer Abe, međutim, u svetlu ruske operacije u Ukrajinu, koja je pokazala da NATO nema nameru da rizikuje živote svojih vojnika, izgleda strahuje da je strateška dvosmislenost izgubila moć da odvraća, jer su istinske namere SAD razotkrivene - Vašington nije spreman da rizikuje rat sa vojno snažnom državom, nuklearnom silom. Zato on traži da se Bela kuća smesta nedvosmisleno izjasni da će ratovati za Tajvan, koji kako kaže, „deli naše univerzalne vrednosti“ (u vezi demokratije i sloboda), a ne samo slati obaveštajne podatke, oružje i municiju, te pružati propagadnu i finansijsku pomoć.

Ugroženi principi u vezi nuklearnog oružja i pacifizam Japana

Desničari iz vladajuće LDP na čelu sa Šinzo Abeom, dakle, priželjkuju punu i nedvosmislenu posvećenost SAD odbrani Tajvana i stacioniranje nuklearnog oružja u svojoj zemlji.
Ispunjenje te želje ometaju im tri principa posleratne japanske politike u vezi nuklearnog oružja koji su decenijama široko prihvaćeni u javnosti: odricanje od njegove proizvodnje, posedovanja i postavljanja na japanskom tlu.
Japan istina već dugo uživa zaštitu američkog nuklearnog kišobrana, ali se do sada podrazumevalo da bi rakete s nuklearnim bojevim glavama koje služe za odvraćanje trebalo da budu na američkoj teritoriji u Pacifiku ili u podmornicama.
Od Drugog svetskog rata naovamo japanska vlada i narod, upravo zbog užasnog razaranja i siromaštva koje je zemlja pretrpela usled najvećeg sukoba u istoriji čovečanstva, videli su sebe kao vesnike miroljubive politike, koja je pored nastojanja da se ostvari ideal svetskog mira, podrazumevala i, bar deklarativno, delovanje u pravcu eliminisanja nuklearnog oružja s lica Zemlje.
Iako je vojno-politička realnost proizašla iz globalnog ideološkog sukoba i ratova iz doba Hladnog rata učinila da denuklearizacija sveta bude samo daleki san, sam taj ideal i naročito pridržavanje principima neposedovanja i neugošćavanja nuklearnog oružja su zbog katastrofa u Hirošimi i Nagasakiju u Japanu decenijama imali veliku težinu, služili kao platforma koja okuplja brojne pacifističke pokrete i lako pokreće javno mnenje.
Japanska vojska - Sputnik Srbija, 1920, 02.03.2022
Japanska vojska
Zbog toga, smatra se danas, od japanske javnosti se krila činjenica da su tokom trajanja Vijetnamskog rata u japanske luke uplovljavali brodovi američke mornarice opremljeni nuklearnim oružjem. Zbog toga i danas javno pominjanje kršenja principa kojim se Japan odriče proizvodnje, posedovanja i stacioniranja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji predstavlja vrlo kontroverznu izjavu.

Jačanje vojnog saveza sa SAD

Međutim, od početka ovog veka, a naročito u periodu Abeove vlade od 2012. do 2020, u Japanu su, kao reakcija na ekonomsko i vojno jačanje Kine te naoružavanje Severne Koreje balističkim raketama srednjeg i velikog dometa i nuklearnim bombama, napravljeni zakonski i materijalni koraci za jačanje vojnog saveza sa SAD i domaće vojne industrije, kojim su potrti ili narušeni neki od pacifističkih principa japanske posleratne politike, kao što su neučestvovanje vojske u misijama u zemljama u kojima nije u potpunosti uspostavljen mir, maksimalno uzdržavanje od izvoza oružja i vojne opreme, uzdržavanje od nabavke izrazito ofanzivnog oružja kao što su nosači aviona, ili princip da japanska armija ne sme da vojno deluje van svoje teritorije.
Takođe, Japan, uprkos činjenici da je jedina država sveta koja je doživela nuklearno bombardovanje i da se deklarativno decenijama zalaže za njegovo ukidanje, nije potpisao dogovor Ujedinjenih nacija o zabrani te vrste oružja koji je stupio na snagu početkom 2021. godine.
Imajući u vidu taj trend udaljavanja Japana od svoje višedecenijske pacifističke politike, poziv bivšeg premijera Abea nije iznenađenje, i s obzirom na rastući strah u Japanu od moći Kine, naoružavanja Severne Koreje, pa i na tradicionalno zaziranje od Rusije, argument da Japan treba da razmotri (odnosno, nakon debate u nekoj formi dozvoli) stacioniranje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji mogao bi da uskoro stekne širu podršku u domaćim političkim krugovima, mada ga je aktivni premijer Kišida odmah odbacio.
Rat u Ukrajini tako bi mogao da posluži kao izgovor za odstupanje Japan od pacifističke politike u vezi nuklearnog oružja, kao prilika za jačanje vojnog prisustva SAD u toj zemlji, te osetno zakomplikuje vojnonobezbednosnu situaciju u istočnoj Aziji, navodi u svom tekstu Ilja Musulin, dopisnik RTS iz Japana.
Pešadijske jedinice japanskih oružanih snaga - Sputnik Srbija, 1920, 21.12.2020
Nevidljivi avioni i rakete dugog dometa: Zašto Japan planira rekordno naoružavanje /video/
Tajpej - Sputnik Srbija, 1920, 25.01.2022
SVET
SAD igraju na kartu Tajvana u obuzdavanju Kine, ali je Peking jasno postavio „crvene linije“
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala