- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Da li će finansijski sistem Zapada nastradati od sopstvenog nuklearnog oružja? /video/

© AP Photo / Courtney CrowNjujorška berza
Njujorška berza - Sputnik Srbija, 1920, 05.03.2022
Pratite nasTelegram
Američki senator Bob Menendez pretio je Rusiji „majkom svih sankcija“. „Izvinite na rečniku, ali, nije nas briga za vaše sankcije“, uzvratio mu je, uz sočnu psovku, ruski ambasador u Švedskoj Viktor Tatarincev. A Mario Dragi, premijer Italije, trudio se da iz paketa EU sankcija izuzme luksuznu italijansku robu...
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi.
Izuzeta od zabrane izvoza u Rusiju, pisao je londonski „Telegraf“, našla se i belgijska industrija dijamanata. A onda su zapadni saveznici u subotu kasno uveče odlučili da upotrebe svoje „finansijsko nuklearno oružje“, kako je nadležni francuski ministar Bruno le Mer opisao isključenje ruskih banaka iz SVIFT-a, međunarodnog sistema za finansijske transakcije.

Delimična paraliza

Povrh toga, pripretila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, „paralizovaćemo sredstva ruske centralne banke“.
Doduše, samo delimično, jer, priznaje šef EU diplomatije Žozep Borelj, „ne možemo da blokiramo rezerve ruske centralne banke u Moskvi. Ili u Kini. Tokom poslednjih godina Rusija je premestila svoje rezerve na mesta na kojima ne možemo da ih blokiramo. Rusija se pripremala za ovakvu situaciju.“
A ni iz SVIFT-a ne isključuju sve ruske banke, nego samo one koje su već obuhvaćene sankcijama Amerike i njenih evropskih saučesnika. „U skladu s kompromisom koji je napravljen kako bi se otvorenim ostavio kanal za plaćanja energenata i ostale vitalne transakcije, EU je odlučila da SVIFT-u da instrukciju da neke ruske banke ostavi u sistemu“, piše „Vol strit džornal“, i otkriva da „postoje i načini za zaobilaženje SVIFT-a koji će omogućiti transakcije čak i ako Rusija u potpunosti bude isključena iz njega. Agencija 'Fič' kaže da banke mogu da koriste druge sisteme – iako manje efikasne i nešto skuplje – kao što je teleks. Takođe, Rusija je razvila i sopstveni sistem. Iako su trenutno samo 23 inostrane banke tu povezane, i druge bi mogle da se pridruže ako SVIFT više ne bude opcija.“
Citiran je i Ričard Nefju, bivši visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta zadužen za sankcije, autor knjige „Umetnost sankcija“, koji kaže da bi efekat potpunog isključivanja iz SVIFT-a „Rusija mogla brzo da umanji drugim mehanizmima za transakcije. To bi Rusima stvorilo glavobolju, ali mislim da se vrednost ovog poteza dramatično precenjuje.“

Asimetrična šteta

Štaviše, naglašava „Vol strit džornal“, „Kina je još jedna alternativa. I Peking ima sopstveni sistem plaćanja, u koji je uključeno još više međunarodnih banaka nego u ruski. Time što dodatno zbližava Rusiju i Kinu, kažu kritičari, isključivanje Rusije iz SVIFT-a moglo bi da naruši prevlast dolarskog globalnog finansijskog sistema.“
A interesantno upozorenje, ako ima ikoga dovoljno razumnog da ga čuje, uputio je i ekonomista Nurijel Rubini, koji je nadimak doktor Propast zaslužio kada je ekonomsku krizu 2008. predvideo pre svih drugih: „Putin zna da može da nanese asimetričnu štetu ekonomijama i tržištima Zapada, zato što je veći deo prošle decenije proveo spremajući ratne zalihe i stvarajući finansijski štit protiv dodatnih ekonomskih sankcija.“
Uprkos hrabrom busanju u grudi i arogantnim pretnjama, svoje ranjivosti svesni su i na Zapadu, te zato, opominje liberalni američki portal „Slejt“, „postoji ogromna rupa u Bajdenovim sankcijama protiv Rusije. Kako bi se sprečilo da cene goriva i hrane odu u nebo, SAD su bile primorane da drastično oslabe svoj uzvratni udarac Putinu“, pa su iz sankcija izuzeti sektori energetike i poljoprivrede. Američko Ministarstvo finansija je čak na svom sajtu objavilo i grafički prikaz načina na koji finansijske transakcije s Rusijom i dalje mogu da se obavljaju.

Globalni recesioni šok

Portal „Slejt“ predviđa i da će „teret (predstojeće krize) najteže pasti na srednju i radničku klasu u SAD“, a isto preti i Evropi, kojoj NATO tink-tenk Atlantski savet poručuje da će „morati da istrpi povećane cene nafte i gasa kao rezultat zapadnih sankcija“. Ali će zato Evropska komisija, najavljuje „Vašinton post“, objaviti strategiju „ubrzavanja tranzicije na obnovljivu energiju kako Evropa više ne bi bila toliko zavisna od Kremlja“. Istina, precizira se, proces će „trajati godinama i doći će s velikim računom za evropske poreske obveznike“.
Pritom, nije reč samo o ruskoj nafti i gasu. „Rojters“ opominje da je Rusija – 11. ekonomija sveta, šesta po paritetu kupovne moći – izvor čak „jedne šestine sirovina na svetu... Rat, sankcije i verovatnoća da će Rusija uzvratiti na ozbiljan način prouzrokovaće globalni recesioni šok“, upozorava „Rojters“, dok Nurijel Rubini predviđa „geopolitičku depresiju koja će imati masovne ekonomske i finansijske posledice daleko izvan Ukrajine... Globalna stagflatorna recesija sada je veoma verovatna... Analitičari se već pitaju da li (američke) Federalne rezerve i ostale velike centralne banke mogu da postignu meko prizemljenje iz ove krize. Ne računajte na to...“

„Tvrđava Rusija“

Ko će platiti cenu zapadnih sankcija Rusiji? Na koji se način Rusija pripremila za današnji scenario? I kakvom geopolitičkom depresijom preti doktor Propast?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić.
Komentarišući navode portala „Jahu fajnens“ da „višegodišnje nastojanje Rusije da se oslobodi dolara ublažava uticaj sankcija“ (u poslednjih 10 godina udeo američkih državnih obveznica smanjen je za 98 odsto), te da, s cenom nafte od preko 100 dolara po barelu, „Rusija nema potrebe za stranim finansijskim tržištima... Rusima nije potrebno da izdaju obveznice. Šansa je ravna 0 da može da dođe do krize platnog bilansa s obzirom na njihove rezerve i nacionalni fond“ u iznosu od 170 milijardi dolara, kao i ocenu „Njujork tajmsa“ da je stvorena „tvrđava Rusija“ koja je „svoju ekonomiju učinila otpornom na sankcije... Putin je restrukturirao ekonomiju zemlje s eksplicitnim ciljem da izdrži finansijski pritisak Zapada...“, Branko Pavlović ukazuje da će se na udaru sankcija naći onaj deo deviznih rezervi Rusije koji „nije sklonjen iz finansijskih institucija podložnih američkom pritisku.
Najavljeno zamrzavanje te imovine, zapravo, podrazumeva njenu pljačku. I to je veliki nauk za sve države koje nemaju ambiciju da budu u podređenom, vazalnom položaju u odnosu na SAD koje sad vrše ozbiljnu finansijsku agresiju na Rusiju. I Rusija će na to sigurno odgovoriti, ostaje još samo da vidimo na koje će sve načine to učiniti. Tim pre što na samu Rusiju sankcije neće imati uticaj ako se ne prošire na sve države koje i dalje žele da sarađuju s njom, a to su velike države kao što su Kina, Indija, Brazil, Turska... Tako da zapravo zemlje Zapada, paradoksalno, ostaju izolovane u odnosu na ostatak sveta.“
„Sankcije Zapada koje su Rusiji bile uvedene 2014. godine na kraju su proizvele pozitivan efekat po samu Rusiju, jer su je naterale da se okrene sebi i da počne da proizvodi ono što je do tada uvozila, pa je tako postala vodeća poljoprivredna sila na svetu. Ona sad više zarađuje od izvoza poljoprivrednih proizvoda nego od izvoza oružja“, napominje Srđan Perišić. „I sadašnju situaciju Rusija će iskoristiti na isti način, pogotovo što u tome ima, pre svega, podršku Kine.“

Cena sankcija

S druge strane, očekuje Branko Pavlović, najveću cenu sankcija Rusiji platiće Evropska unija, „koja na neshvatljiv način potcenjuje probleme kojima će biti izložena“.
Ovo predviđanje potvrđuje i anketa koju je nedavno u 400 kompanija sprovela Federacija nemačkih industrija; blizu jedne četvrtine ističe da je njihov opstanak pod pretnjom zbog troškova energenata, a taj broj će biti još i veći nakon skoka cena prirodnog gasa od 30 odsto krajem februara izazvanog eskalacijom krize u Ukrajini.
Pritom, dodaje Branko Pavlović, „zbog 'Severnog toka 1' Nemačka se još i nalazi u povlašćenom položaju u odnosu na ostatak EU, gde će situacija biti još i mnogo teža. A da i ne govorimo o scenariju u kome bi dotok gasa iz Rusije bio obustavljen...“
A posledice će se osetiti i u SAD. Kako prenosi TV mreža CBS, „iako većina Amerikanaca (53 odsto) želi da se SAD ne mešaju u konflikt između Rusije i Ukrajine, on već nanosi štetu njihovim novčanicima... Galon goriva dostići će cenu od 4 dolara, što će izazvati potrese širom Amerike... Ekonomske posledice osetiće se i izvan benzinskih pumpi, upozoravaju analitičari sa Vol strita.“
„Zaoštrena društvena situacija u Americi postaće i još zaoštrenija“, očekuje Srđan Perišić. „Sadašnje političke i ideološke podele sada će dodatno biti pogoršane ekonomskim šokom koji sledi. Na koncu, i to će doprineti daljem urušavanju tog liberalnog kapitalističkog sistema. Rat, koji su sami izazvali da bi očuvali premoć tog sistema, dovešće do njegovog kraha.“
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov - Sputnik Srbija, 1920, 02.03.2022
RUSIJA
Lavrov: Treći svetski rat bi bio nuklearni i razoran
Gas - Sputnik Srbija, 1920, 02.03.2022
EKONOMIJA
Eksplodirale cene gasa, nafte i uglja – oboreni rekordi
Uranijum-ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 02.03.2022
RUSIJA
Obustavljanje isporuke uranijuma iz Rusije slomiće kičmu nuklearnoj industriji SAD
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala