- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Kako su „beli“ Rusi upisali banatski pejzaž u večnost

© Foto : Ustupljeno SputnjikuNikolaj Krivošejn Pejzaž s rekom
Nikolaj Krivošejn Pejzaž s rekom  - Sputnik Srbija, 1920, 05.03.2022
Pratite nasTelegram
Izložba „Sjaj ruskih slikara“ otvorena u Vršcu na kojoj su predstavljena dela ruskih slikara, koji su živeli i stvarali u Kraljevini Jugoslaviji, dobija nastavak i to u Ruskom domu.
Izložba koja obeležava vek od dolaska „belih“ Rusa u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca posle Oktobarske revolucije predstavlja izbor iz kolekcije Vladimira Pešića. Ovaj Srbin odrastao je u Rusiji i godinama je tragao za delima ruskih slikara koji su, u periodu između dva rata, živeli na teritoriji naše zemlje.

Više od dve decenije skupljao slike „belih“ Rusa

Istorijska zbivanja koja potvrđuju istinsku povezanost dva slovenska naroda, odigrala su se posle Prvog svetskog rata kada je više hiljada školovanih oficira, naučnika, pedagoga, lekara, inženjera, neimara, umetnika svih profila novi dom našlo u Jugoslaviji.
© Foto : Ustupljeno SputnjikuPetar Petrovič Sokolov: Ruska trojka (1878)
Petar Petrovič Sokolov: Ruska trojka (1878) - Sputnik Srbija, 1920, 05.03.2022
Petar Petrovič Sokolov: Ruska trojka (1878)
Mnogo je Rusa između dva rata menjalo sliku Srbije, od Krasnova koji je dao novo lice našoj prestonici, Lobačeva, Savojeva koji su formirali jugoslovenski strip do slikara koji su predele naše zemlje upisali u večnost.
„Prvu sliku kupio sam 1989. u Moskvi. Radove predstavljene na ovoj izložbi skupljao sam, dakle, preko dvadeset godina, i to posećujući sajmove antikviteta, istražujući po lokalnim bibliotekama, razgovarajući s ljudima. Dugačak je to put, ali ovo nije kraj – sada radim na sakupljanju dela potomaka ruskih emigranata u Jugoslaviji kao što su Olja Ivanjicki i Leonid Šejka“, kaže za Sputnjik Vladimir Pešić koji je u Moskvi živeo od 1983. do 1997. godine.
© Foto : Ustupljeno SputnjikuVladimir Pešić
Vladimir Pešić - Sputnik Srbija, 1920, 05.03.2022
Vladimir Pešić
On je u prestonici Rusije završio srednju školu i fakultet, a proširivanjem porodične zbirke slika počeo je da se bavi 1988. godine kada je u Moskvi, u vreme Gorbačoveljeve perestrojke, održana prva aukcija slika čuvene kuće „Sotbi“.
Kako kaže istoričar umetnosti i dugogodišnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu Nikola Kusovac, Pešić je, vođen ljubavlju, preuzeo na sebe „ulogu jedne muzejsko-galerijske ustanove“. On je, bez ičije pomoći načinio osobenu i značajnu zbirku koja broji radove slikara kakvi su Nikolaj Dmitrijevič Kuznjecov, Ipolit Danilovič Majkovski, Stepan Fjodorovič Kolesnikov, obožavalac Šiškina Nikolaj Krivošejn.
© Foto : Ustupljeno SputnjikuNikolaj Krivošejn: Pored Jezera
Nikolaj Krivošejn: Pored Jezera  - Sputnik Srbija, 1920, 05.03.2022
Nikolaj Krivošejn: Pored Jezera

Banatski pejzaž u ruskoj umetnosti

„Ova izložba ne obeležava samo vek emigracije Rusa u Srbiju posle Revolucije već potvrđuje bratski odnos naša dva naroda“, ističe Pešić i podseća da je tadašnja Jugoslavija bila jedina zemlja u Evropi koja je dozvolila „belim“ Rusima da otvaraju vojne škole, a jedini garnizon nalazio se u Banatu.
Otuda su na ovoj izložbi predstavljeni radovi slikara koji su živeli i stvarali na teritoriji Banata.
„Mnogo Rusa izabralo je Vršac za grad u kojem će se nastaniti. Aleksandar Ivanovič Lažečnikov živeo je u Zrenjaninu i divno je oslikao predele oko Zrenjanina. U Vršcu je živeo veoma poznat i meni važan slikar Nikolaj Dmitrijevič Kuznjecov kojem ću sledeće godine upriličiti posebnu izložbu. Konačno, u Vršcu je rođen moj deda“, iskren je kolekcionar.
© Foto : Ustupljeno SputnjikuNikolaj Kuznjecov: Devojaka sa cvećem
Nikolaj Kuznjecov: Devojaka sa cvećem - Sputnik Srbija, 1920, 05.03.2022
Nikolaj Kuznjecov: Devojaka sa cvećem
Na izložbi u Vršcu predstavljeni su i radovi Stepana Fjodoroviča Kolesnjikova, Rjepinovog učenika, za kojima je Pešić, kako kaže, tragao čak dvadeset godina.
Reč je o slici „Proleće. Princeza Mafalda Savojska“, a za koju je sam Rjepin rekao:
„Od uzbuđenja jezik mi se zalepio za grkljan! Kakav zamah! Kakav potez! I koliko ukusa! Čudo! Čudo!“
© Foto : Ustupljeno SputnjikuStepan Fjodorovič Kolesnikov: Proleće. Princeza Mafalda Savojska (1921)
Stepan Fjodorovič Kolesnikov: Proleće. Princeza Mafalda Savojska (1921) - Sputnik Srbija, 1920, 05.03.2022
Stepan Fjodorovič Kolesnikov: Proleće. Princeza Mafalda Savojska (1921)
Pored ovih slikara, zbirka Vladimira Pešića broji nekoliko primeraka ruskih serijskih ikona nastalih u 19. veku.
„Ikone su posebno obradovale publiku, a mene je dirnula činjenica da su u Vršac došle monahinje iz Raške ne bi li videle ikone predstavljene na ovoj izložbi. Te ikone zaista daju posebnu energiju sali vršačkog muzeja“, ističe on.
Spomenik Nikolaju Krasnovu  - Sputnik Srbija, 1920, 23.01.2022
KULTURA
Ne smemo ih zaboraviti: Ko su Rusi koji su Srbiju zadužili hrabrošću, ljubavlju, čak i životom
Zbog velikog interesovanja javnosti Gradski muzej Vršac produžio je trajanje izložbe „Sjaj ruskih slikara“ do 13. marta 2022. godine, a od 12. maja ona će biti postavljena i u Ruskom domu. U međuvremenu, naš sagovornik ne prestaje da traga za novim, interesantnim delima ruskih umetnika u cilju da, kako kaže, za nekoliko godina u Srbiji otvori muzej ruske umetnosti.
Nikolaj Krivošejn: Pored Jezera  - Sputnik Srbija, 1920, 22.01.2022
KULTURA
Izložba „Sjaj ruskih slikara“ u Vršcu – omaž „belim“ Rusima /foto/
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala