- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Nema čudovišnu moć već podmuklo truje: Šta je „prljava bomba“ i može li Kijev da je aktivira

CC0 / Unsplash/Kilian Karger / Opasnost od radijacije
Opasnost od radijacije - Sputnik Srbija, 1920, 08.03.2022
Pratite nasTelegram
Nakon činjenice o postojanju biolaboratorija na teritoriji Ukrajine, koje bi mogle da posluže za vođenje biološkog rata protiv Rusije, pojavile su se i vesti o mogućnosti da je kijevski režim sposoban da proizvede „prljavu“ nuklearnu bombu, koja bi takođe mogla da nanese nesagledivu štetu, ne samo Rusiji.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).

Prikaži preko celog ekranaIzađi iz režima celog ekrana
Dok je postojanje biolaboratorija pod kontrolom Pentagona u Ukrajini već utvrđena činjenica, mogućnost da Ukrajina proizvede „prljavu bombu“ je tek spekulacija. Ipak, ako se u obzir uzme kakav je bio značaj Ukrajine u proizvodnji nuklearnog oružja u SSSR-u, ovu spekulaciju bi trebalo uzeti za ozbiljno.
O mogućnosti Ukrajine da proizvede prljavu bombu prvi je progovorio je zamenik direktora Instituta zajednice nezavisnih država i ekspert za pitanja Ukrajine Vladimir Žarihin. On je, međutim, napomenuo da bi tako nešto kijevski režim svrstalo u red političkih otpadnika.

Šta je prljava bomba

Sa druge strane, Ukrajina, odnosno grad Dnjepropetrovsk (u zapadnim mejnstrim medijima i samoj Ukrajini danas poznat kao Dnjipro) bio je jedno od središta proizvodnje nuklearnog naoružanja u SSSR-u. Kompanija „Južmaš“ svojevremeno je bila jedan od najvećih pogona za proizvodnju raketa na svetu, što je gradu u kome se nalazi donelo nadimak „Raketni grad“. Ova kompanija je čak bila optuživana 2017. da je prodala tehnologiju Severnoj Koreji za proizvodnju njenih balističkih projektila.
Prema rečima tehnologa Ivana Pajovića, razlika između prljave i standardne nuklearne bombe je u tome što je prljava bomba improvizovana naprava.
„To nije pravo nuklearno oružje, već se za njenu proizvodnju koristi nuklearni otpad u svrhu „pakosti“ protivniku. Jer, prljava bomba zapravo ne izaziva nuklearni udar, već isključivo radioaktivno zagađenje koji se ljudi prisutni na toj teritoriji truju raznim izotopima koji izazivaju teška oboljenja“, objašnjava Pajović.
Standardno nuklearno punjenje ima čudovišnu rušilačku moć, ali ona je kratkotrajna, dok prljava nuklearna bomba deluje na drugačijem principu, jednostavnija je po ustrojstvu i ne zahteva složena tehnička rešenja, dodaje naš sagovornik.
„To nije, dakle, bomba koja služi za razaranje, već za trovanje. Ona u suštini i nije pravo oružje, za razliku od pravog nuklearnog oružja koje je oružje u punom smislu reči i nanosi i rušilački udar, i trovanje“, konstatuje Pajović.
Prljava bomba je, u stvari samo sredstvo dostave, koje može biti različito – raketa, bomba ili topovska granata), kome je dodat kontejner sa radioaktivnim materijama. Uglavnom se pravi od lakših izotopa, ne uranijuma 235, već od izotopa radijuma ili drugog nuklearnog otpada. Jedan od razloga zbog kojih se nuklearni otpad čuva pod visokim stepenom obezbeđenja jeste i mogućnost da neko ukrade ovaj otpad i napravi prljavu bombu.
Ovako konstruisana, prljava bomba rasipa radioaktivni materijal po zemljištu, biljkama i ljudima. Za razliku od standardne bombe, posle čije eksplozije se radijacija ne zadržava dugo (primeri su Hirošima i Nagasaki) rasuti materijal iz prljave bombe može se zadržati na zemlji i desetinama godina, kaže Pajević.

Može li Ukrajina da proizvede prljavu bombu

O mogućnostima da Ukrajina napravi prljavu bombu, Pajević kaže da su mišljenja podeljena.

„Neka mišljenja govore da Ukrajina to može vrlo lako da realizuje zbog toga što još ima fabriku Južmaš u kojoj su se ranije pravile raznorazne termokomponente i u kojoj bi jedan takav kontejner mogao da se napravi i koji bi takav na izvestan način mogao da bude „isporučen“ neprijatelju“, ističe on.

Sa druge strane tvrdi se da Ukrajina ne raspolaže centrifugama za obogaćivanje uranijuma, koje su potrebne da se obogati i sam nuklearni otpad zato što ni on sam po sebi nije dovoljno otrovan.
„Drugo, poznato je da je ukrajinska vojska prikovana za zemlju, da ne može da isporuči prljavu bombu avionom ili helikopterom u Rusiju ili na rusku vojsku, već eventualno, kako se spekuliše, da bi mogla da izvrši eventualnu detonaciju na granici ili u manjoj dubini ruske teritorije Rusije“, naglašava Pajović.
Razmere eventualnog napada prljavom bombom zavise od dva aspekta – jedan je pitanje kolika bi površina bila zahvaćena napadom, kaže Pajović. Druga vrsta opasnosti je povezana sa tim što otrovi ostaju jako dugo prisutni u prirodi.
„Ako bi bomba bila slaba, ona ne bi predstavljala preteranu opasnost. Međutim, ako bi radioaktivni otrov pokrio velike površine, posebno blizu naseljenih mesta, to bi moglo da bude prava biokatastrofa“, zaključuje naš sagovornik.
Strahove da bi Ukrajina mogla da uradi nešto po pitanju nuklearnog naoružavanja podgrejao je i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu najavio i mogućnost da njegova zemlja izađe iz Budimpeštanskog memoranduma iz 1994, odustane od višedecenijskog statusa ne-nuklearne nacije i anulira odluku koju je donela kada se odrekla atomskog oružja posle raspada Sovjetskog Saveza.
Pogledajte video o američkim biolaboratorijama duž granica sa Rusijom i Kinom.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala