- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Postovati, šerovati, lajkovati: Da li su nam društvene mreže ugrozile jezik

© Sputnik / Marijana KolakovićČetvorojevađelje manastira Studenica izloženo u galeriji SANU
Četvorojevađelje manastira Studenica izloženo u galeriji SANU - Sputnik Srbija, 1920, 13.03.2022
Pratite nasTelegram
Pojavom društvenih mreža u naš jezik su „brzinom interneta“ ušle nove reči – postovati, šerovati, tagovati, lajkovati… Iako je očigledno da blago srpskog jezika svi želimo da sačuvamo, ovim pitanjem se izgleda niko ne bavi previše.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).

Ako ste danas u ful društvu, možete napraviti selfi, postaviti sliku kao post, a dok kulirate, možete fotografiju proslediti onlajn kao stori ili u inboksu, očekujući da će je neko skrinšotovati, šerovati ili lajkovati.
Neki će se pitati koji je to jezik, ali ovo su neke od brojnih reči koje su se sa društvenih mreža preselile u svakodnevni govor. Razvoj tehnologije, pre svega interneta i digitalnih medija, doveo je do toga da pozajmljujemo mnogo reči iz engleskog jezika, a većinu je teško prevesti.
„Većina reči se koristi u izvornom obliku i na kraju se adaptiraju srpskom jeziku. Dobijaju srpski akcenat, srpsku padežnu promenu ili glagolsku promenu, i to na neki način postaju reči srpskog jezika, ali problem je ako se ne adaptiraju i ako se u srpskom jeziku koriste na neodgovarajući način“, smatra dr Slobodan Novokmet iz Instituta za srpski jezik SANU.
Neke reči smo uspeli da prevedemo, npr. ikonica, štampač, ali zašto i dalje koristimo pasvord umesto lozinke i e-banking, što je u stvari elektronsko bankarstvo. Nove reči u našem jeziku se preuzimaju iz drugih jezika kad je tako lakše, kažu lingvisti. Jednostavnije je razumeti da je neko kupio laptop nego prenosivi kompjuter.
Upotreba stranih reči opravdana je u onim slučajevima kada one imenuju pojam za koji nemamo domaću reč ili kada za stranu reč nema odgovarajuće domaće zamene. Jedna od takvih reči je mikromobiliti, koja je vezana za električne trotinete, bicikle.
„Nema tu nikoga ko to može da proceni. Sve je to stvar upotrebe i stvar korisnika, kako ona zaživi u jeziku ako ispunjava neku komunikativnu potrebu, ona će prosto opstati u jeziku, ako ne, ona će nestati, kao što nestaju pejdžer, diskmen, vokmen, video-rikorder i tako dalje“, dodaje dr Novokmet, prenosi RTS.
Da li ćemo nove reči prihvatiti bez razmišljanja ili ćemo ipak pokušati da ih prevedemo? Iako je očigledno da blago srpskog jezika svi želimo da sačuvamo, ovim pitanjem se izgleda niko ne bavi previše.
Poslovna žena — ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 06.03.2022
DRUŠTVO
Ko je šefica, a ko šefovica
Pamćenje reči - Sputnik Srbija, 1920, 27.01.2022
SVET
Ozbiljan izazov: Pet najtežih jezika na svetu
Verski tekst na drevnom jeziku - Sputnik Srbija, 1920, 17.11.2021
SRBIJA
„Srpski i sanskrt su nekad bili jedan jezik“: Predstavljen i prvi sanskrtsko-srpski rečnik
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala