- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Aditiv koji unosimo već pola veka zabranjen kao štetan, ali u lekovima će ostati još neko vreme

© Flickr / e-Magine ArtLekovi (ilustracija)
Lekovi (ilustracija) - Sputnik Srbija, 1920, 14.03.2022
Pratite nasTelegram
Oko četiri miliona tona pigmenta titanijum-dioksida godišnje se proizvede i potroši u svetu. Zbog sposobnosti da reflektuje svetlost i boji u belo, ovaj mineral upotrebljava se u hemijskoj, kozmetičkoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratitena kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, asve video sadržaje na platformi „Odisi“(odysee.com).

Evropska komisija za bezbednost hrane januara ove godine donela je propis kojim se zabranjuje upotreba ovog aditiv u hrani, sa rokom prilagođavanja od šest meseci, kako bi ga proizvođači zamenili nekom drugom odgovarajućom komponentom. Otvara se pitanje kako će se primena ove regulative odraziti na lekove koje koristimo.
Od 2008. godine počela je da raste zabrinutost zbog sve učestalije upotreba titanijum-dioksida, da bi maja 2021. godine Evropska komisija za bezbednost hrane u revidiranom izveštaju navela da postoje osnovane sumnje da ovaj aditiv izaziva genotoksičnost, što znači da njegovo unošenje može dovesti do izmene gena, odnosno ljudskog genoma koji bi prouzrokovao razne bolesti, čak i karcinom, navodi prof. dr Svetlana Ibrić sa Farmaceutskog fakulteta, piše RTS.

Rok prilagođavanja šest meseci

Stoga je Evropska komisija za bezbednost hrane januara ove godine zabranila upotrebu titanijum-dioksida u hrani, sa rokom prilagođavanja od šest meseci, kako bi ga proizvođači zamenili nekom drugom odgovarajućom komponentom.
„Procena je da se titanijum-dioksid nalazi u 90.000 različitih proizvoda, lekovitih proizvoda za humanu i 8.000 proizvoda za veterinarsku upotrebu. On se nalazi u svim oblogama za tvrde i meke neprovidne kapsule, s obzirom da je on pigment koji omogućava neprozirnost filma i u svim filmovima kojima se tablete oblažu. Zastupljen je u vrlo malom procentu, ali skoro svuda. Nalazi se i u kozmetičkim proizvodima, ali je tu manja opasnost, s obzirom na to da se oni nanose spolja“, dodaje profesorka Ibrić.
Evropska komisija naložila je Evropskoj agenciji za lekove da proceni koji je vremenski okvir i kakve su posledice do kojih bi došlo ukoliko bi se titanijum-dioksid izbacio iz lekova. Evropska komisija donela je dokument, pregled trenutnog stanja, u kome se navodi da to u ovom trenutku nije moguće, odnosno da treba raditi na izbacivanju titanijum-dioksida iz lekova, ali da bi njegovo izbacivanje iz svih lekova dovelo do velikih nestašica koje bi bile rizične po zdravlje ljudi.
Sledeći rok za izradu novog preseka stanja koji Evropska komisija daje Evropskoj agenciji za lekove je april 2024. godine, s tim što se procenjuje da će biti potrebno desetak godina da se titanijum-dioksid zameni iz svih lekova u kojima se nalazi na tržištu.
„Moram da napomenem da se titanijum-dioksid koristi već pedeset godina, nije supstanca novijeg datuma, unosimo je ne znajući, kroz razne proizvode“, ističe profesorka.
Titanijum-dioksid se koristi kao boja u proizvodima široke namene, prelivima za torte i kolače, bombonama, pastama za zube, kremama za sunčanje i ostalim kozmetičkim proizvodima.
Titanijum-dioksid upotrebljava se u gotovo svim lekovima zastupljenim na evropskom tržištu. Najnovija preporuka Evropske unije otvara i pitanje da li prisustvo titanijum-dioksida može uticati na kvalitet i stabilnost sadržaja leka.
„Prisustvo titanijum-dioksida ne utiče na lekovitu supstancu, efikasnost i bezbednost leka. Proizvođači kapsula će samo titanijum-dioksid izbaciti i zameniti ga nekim drugim pigmentom, ali u periodu od tri do pet godina. U ovom momentu ne može se reći da nije bezbedno konzumirati i koristiti te kapsule i sve ostale lekove, jer se on u lekovima koristi u vrlo malom procentu. Uzimanje lekova i terapija nije isto kao i uzimanje hrane, jer se ona uzima u mnogo većim količinama. Procenjeno je da je rizik kroz unošenje lekova mnogo manji u odnosu na rizik od unošenja titanijum-dioksida kroz uzimanje hrane“, objašnjava dr Ibrić.
Ovaj aditiv ne utiče na stabilnost leka, stoga neće biti ograničen rok trajanja. Predviđa se da bude zamenjen nekom drugom adekvatnom supstancom koja će biti pigment, ili će prosto biti izbačen, te kapsule neće više biti neprozirne, jer je on omogućavao da se ne vidi šta se nalazi u čauri kapsule.
„Ovako će kapsule biti obojene, ali prozirne, ali to nikako neće uticani na efikasnost leka", zaključuje prof. dr Svetlana Ibrić.
Nedavna odluka Evropske komisije da se zabrani upotreba titanijum-dioksida, obnovila je pitanje dodavanja aditiva, naročito hrani u koju se oni stavljaju u procesu proizvodnje, prerade ili pakovanja.
Inače, Francuska je među prvim zemljama koje su zabranile E171 u namirnicama, a na osnovu izveštaja Evropske agencije za bezbednost hrane da se ne može garantovati bezbednost upotrebe tog aditiva. Oko dve hiljade jedinjenja je svrstano u aditive i razvrstano u različite grupe.
Titan-dioksid otkriven i u placenti
„Ono što je problem kod titanijum-dioksida je to što kako god da se on dobija, uvek se u većem ili manjem procentu javlja u obliku nanočestica, jako sitnih čestica koje prolaze sve barijere. Recimo, u placenti je otkriven titanijum-dioksid i to je bila crvena lampica koja je ubrzala donošenje odluke da se zabrani taj aditiv“, napominje prof. dr Dušanka Milojković Opsenica sa Hemijskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i „InovaLaba“.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala