Ispravljena istorijska greška: I Zapad će morati da prizna Krim

© Sputnik / Artem Žitenev / Uđi u foto-galerijuGrafit "Rusija i Krim - zauvek zajedno"
Grafit Rusija i Krim - zauvek zajedno  - Sputnik Srbija, 1920, 17.03.2022
Pratite nasTelegram
Za Rusiju pitanje statusa Krima je zauvek zatvoreno. Uprkos oštrim zapadnim sankcijama i ukrajinskim blokadama, za osam godina u sastavu Rusije urađeno je daleko više nego za 23 godine koliko je poluostrvo bilo deo nezavisne Ukrajine: stvorena je nova infrastruktura, ekonomija je značajno ojačala, a broj turista se povećao.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).

Prikaži preko celog ekranaIzađi iz režima celog ekrana
„Osim nebodera, sve drugo se drastično promenilo. Infrastruktura je značajno poboljšana, a mnogo je urađeno i na socijalnom planu. Napravljeni su putevi i uređena su dvorišta ispred zgrada. Urađeni su veliki projekti kao što su autoput „Tavrida“, aerodrom u Simferopolju, zatim stvorena je infrastruktura koja je neophodna za dovod i odvod vode. Uzimajući u obzir činjenicu da sada imamo dnjeparsku vodu, mislim da će se naša poljoprivreda razvijati u boljim uslovima. Rešena su brojna stambeno-komunalna pitanja… Ne može se sve ni izbrojati. U svakom slučaju, dok je Krim bio u sastavu Ukrajine ni pet odsto toga nije urađeno“, kaže za Sputnjik Sergej Borotkin, deputat Državnog saveta Krima.

Procvat krimskog poluostrva

Prema podacima Vlade Krima, obim industrijske proizvodnje je 2021. godine porastao 2,37 puta u odnosu na 2013. godinu. To je obezbeđeno razvojem prehrambene i hemijske industrije, energetike, inženjeringa i proizvodnje građevinskog materijala. Krimska preduzeća iz namenske industrije su povećale proizvodnju skoro 19 puta i sklopila ugovore u vrednosti od 125,6 milijardi rubalja tj. više od milijardu evra.
Značajan napredak je postignut i u poljoprivredi, gde je bruto žetva žitarica i mahunarki prošle godine iznosila više od 1,4 miliona tona, što je 1,8 puta više nego 2013. Bruto berba voća povećana je za skoro 45 odsto, na 164,3 hiljade tona, a grožđa za trećinu - na 123,5 hiljada tona.
© Sputnik / Artem Kreminsky / Uđi u foto-galerijuŽetva na Krimu
Žetva na Krimu - Sputnik Srbija, 1920, 17.03.2022
Žetva na Krimu
Nivo gasifikacije republike na kraju 2021. godine doveden je na 78 odsto – samo prošle godine gasifikovano je 17 naselja.
Krim je ponovo postao glavno lečilište i letovalište. Prošle godine je imao 9,5 miliona turista, a za ovih osam godina poluostrvo je posetilo 49,3 miliona turista.
Iako nove teške sankcije koje Zapad nameće Rusiji zbog specijalne operacije u Ukrajini stvaraju mnogo problema, istovremeno otvaraju i nove mogućnosti. Očekuje se da će velike ruske kompanije koje su se ranije plašile da rade na Krimu zbog sankcija koje su još 2014. godine uvedene tom poluostrvu sada proširiti svoje poslove i na taj deo zemlje.

„Mislim da nam sankcije daju nove mogućnosti za realizaciju raznih projekata, a takođe i mogućnosti u razvoju proizvodnje i modernizacije. Osim toga, sankcije nam daju podsticaj i da dodatno razvijamo poljoprivredu…“, kaže Borodkin.

Ispravljena istorijska greška

Na poluostrvu su ubeđeni da je priznanje Krima kao dela Ruske Federacije od strane Ukrajine neizbežno, ma koliko se tome protivile aktuelne kijevske vlasti.
Nakon što je ukrajinski predsednike Volodimir Zelenski, usled ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, poslao signal da je spreman da razgovara o priznanju Krima u sastavu Rusije, na tom poluostrvu veruju da će se to i dogoditi u bliskoj budućnosti, nakon demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.
© Sputnik / Alekseй Malьgavko / Uđi u foto-galerijuPetogodišnjica ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom
Petogodišnjica ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom - Sputnik Srbija, 1920, 17.03.2022
Petogodišnjica ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom
Krimski političari smatraju da bi i evropske zemlje trebalo da prekinu sa političkim igrama i priznaju ruski status Krima, mada ističu i da mnogo za to i ne mare, jer im je mnogo važniji razvoj poluostrva i to što žitelji Krima sebe smatraju građanima Rusije i što Rusija smatra Krim svojim neotuđivim delom. Kako ističu, Krim je uvek bio i uvek će biti ruski.
„U svakom slučaju, moramo ići napred, tražiti kontakte, partnere sa kojima bismo mogli da sarađujemo, kao i mogućnosti razvoja“, kaže Borodkin.
Osma godišnjica „krimskog proleća“ biće obeležena raznim festivalima i manifestacijama širom zemlje. Za ruski narod je to veliki događaj, jer smatraju da je povratkom Krima u sastav Rusije ispravljena istorijska greška.
Istorijske činjenice, koje govore o tome da je Krim bio u sastavu Rusije od 18. veka do 1954. godine kada ga je tadašnji sovjetski lider, Ukrajinac Nikita Hruščov poklonio Ukrajini, tadašnjoj sovjetskoj republici.
© Sputnik / Vitaliй Belousov / Uđi u foto-galerijuPogled na Sevastopolj
Pogled na Sevastopolj - Sputnik Srbija, 1920, 17.03.2022
Pogled na Sevastopolj
Krim je za Rusiju i od strateškog značaja. Sevastopolj, grad koji je osnovala carica Katarina Velika, 14. juna 1783. godine, posle prisajedinjenja Krima Rusiji kao glavnu bazu ruske Crnomorske flote, i danas je sedište ruske flote, i predstavlja najvažniju stratešku tačku u crnomorskom regionu i ruski izlaz na topla mora.
Krim se vratio u sastav Rusije nakon državnog puča u Kijevu i martovskog referenduma 2014. godine, na kome je skoro 97 odsto Krimljana i skoro 96 odsto stanovnika Sevastopolja glasalo za prisajedinjenje Rusiji.
Za to vreme poluostrvo je ekonomski procvetalo, stvorena je nova infrastruktura regiona – most preko Kerčkog moreuza koji je povezao Krim sa kopnenim delom Rusije, zatim magistralni gasovod „Krim – Kubanj“, elektrane - „Tavričeska“ i „Balaklavska“, sagrađena je republička klinička bolnica „Semaško“ u Simferopolju, republički medicinski centar u Jalti i na desetine drugih zdravstvenih ustanova.
© Sputnik / Konstantin Mihalьčevskiй / Uđi u foto-galerijuKrimski most
Krimski most - Sputnik Srbija, 1920, 17.03.2022
Krimski most
Pojavili su se novi putevi, škole, obdaništa… I sve to uprkos zapadnim sankcijama i blokadama koje je uvela Ukrajina. Zahvaljujući ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini na poluostrvo je vraćena i voda.
Ranije je Ukrajina obezbeđivala 85 odsto vode za Krim preko Severnokrimskog kanala, ali nakon prisajedinjenja Krima Rusiji, podizanjem brane, Ukrajinci su blokirali snabdevanje vodom. Sada je ruska vojska u Hersonskoj oblasti uništila tu branu koja je sprečavala dotok vode na Krim.
Ukrajina i zapadne zemlje i dalje smatraju Krim privremeno okupiranom teritorijom, dok je predsednik Rusije Vladimir Putin više puta ponovio da je pitanje Krima „konačno zatvoreno“.
Predsednik Rusije Vladimir Putin - Sputnik Srbija, 1920, 17.03.2022
RUSIJA
Putin: Povratak Krima u sastav Rusije bila ispravna i blagovremena odluka, pogledajte Donbas
Rusija: Planovi Kijeva da potpuno obustavi vodosnabdevanje Krima – varvarstvo i glupost - Sputnik Srbija, 1920, 23.02.2022
RUSIJA
Krim traži od Ukrajine milijarde evra odštete zbog blokade u vodosnabdevanju
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova. - Sputnik Srbija, 1920, 16.03.2022
RUSIJA
Zaharova: Postupci Ukrajine po pitanju Krima poput američke taktike u Vijetnamu
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala