- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Istorijski govor ruskog predsednika: Važne poruke za ceo svet

© Sputnik / Sergeй Guneev / Uđi u foto-galerijuVladimir Putin
Vladimir Putin - Sputnik Srbija, 1920, 17.03.2022
Pratite nasTelegram
Predsednik Rusije Vladimir Putin govoreći o specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini i Donbasu, zapadnim sankcijama Rusiji i planovima Kijeva i Zapada, poslao je važne poruke celom svetu. On je, između ostalog, poručio da Americi i njenim saveznicima neće uspeti pokušaj da rasparčaju Rusiju.
U nastavku teksta obraćanje ruskog lidera tokom sastanka o merama za socio-ekonomsku podršku ruskim regionima prenosimo integralno:
Poštovane kolege, dobar dan!
Našem sastanku prisustvuju šefovi Vlade, opunomoćenici predsednika u federalnim okruzima i šefovi ruskih regiona.
Sastajemo se u teškom trenutku kada naše Oružane snage izvode specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini i Donbasu. Podsećam da sam na samom početku, u rano jutro 24. februara, javno i otvoreno naveo razloge i glavni cilj dejstava Rusije. To je pomoć našem narodu u Donbasu koji je skoro osam godina najvarvarskim metodama – blokadom, velikim kaznenim akcijama, terorističkim napadima i stalnim artiljerijskim granatiranjem – bio podvrgnut pravom genocidu. I zašto? Samo zato što su tražili elementarna ljudska prava – da žive po zakonima i tradiciji svojih predaka, da govore svojim maternjim jezikom, da vaspitavaju svoju decu kako oni žele.
Istovremeno, kijevske vlasti ne samo da su ignorisale, sabotirale svih ovih godina sprovođenje Minskog paketa mera za mirno rešavanje krize, već su krajem prošle godine čak i javno odbile da ga sprovedu.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).

Takođe su započeli praktičnu realizaciju planova za ulazak u NATO. Štaviše, čule su se i izjave kijevskih vlasti o nameri da sada stvore sopstveno nuklearno oružje i sredstva za njegovu isporuku. To je bila prava pretnja. Već u skoroj budućnosti, uz stranu tehničku pomoć, pronacistički režim u Kijevu mogao bi da se dočepa oružja za masovno uništenje, a meta bi mu, naravno, bila Rusija.
U Ukrajini je takođe postojala mreža od nekoliko desetina laboratorija u kojima su se, pod upravom i uz finansijsku podršku Pentagona, sprovodili vojno-biološki programi, uključujući eksperimente sa uzorcima virusa korona, antraksa, kolere, afričke svinjske kuge i drugih smrtonosnih bolesti. Tragovi ovih tajnih programa sada uporno pokušavaju da se prikriju. Ali mi imamo sve osnove da verujemo da su u neposrednoj blizini Rusije, na teritoriji Ukrajine, zapravo stvarane komponente biološkog oružja.
Naša višestruka upozorenja da takav razvoj događaja predstavlja direktnu pretnju po bezbednost Rusije odbacila je Ukrajina i njihovi pokrovitelji iz SAD i NATO-a, i to sa očiglednim i ciničnim prezirom.
Na taj način su sve diplomatske mogućnosti bile potpuno iscrpljene. Jednostavno smo ostali bez mogućnosti da mirno rešavamo probleme koji nisu nastali našom krivicom. I s tim u vezi, jednostavno smo bili prinuđeni da pokrenemo specijalnu vojnu operaciju.
Pojava ruskih trupa kod Kijeva i drugih gradova Ukrajine nije povezana sa namerom da se zauzme ova zemlja. Mi nemamo takav cilj i to sam i direktno naveo u svom obraćanju 24. februara.
Što se tiče taktike borbenih dejstava koju su razvili rusko Ministarstvo odbrane i naš Generalštab, ona se u potpunosti opravdala. A naši momci – vojnici i oficiri – pokazuju hrabrost i junaštvo i čine sve što je u njihovoj moći da izbegnu gubitke među civilnim stanovništvom ukrajinskih gradova.
Želim ovo da kažem prvi put: na samom početku operacije u Donbasu, od kijevskih vlasti je raznim kanalima, da bi se izbeglo besmisleno krvoproliće, zatraženo da ne stupaju u borbena dejstva, već da jednostavno povuku svoje trupe iz Donbasa. Nisu hteli. Šta da se radi, to je njihova odluka. Svest o tome šta se dešava u realnoj situaciji, na terenu, neminovno će doći.
Operacija se razvija uspešno, strogo u skladu sa unapred odobrenim planovima.
Napominjem da se Ukrajina, podstaknuta Sjedinjenim Američkim Državama i nizom zapadnih zemalja, namerno pripremala za vojni scenario, krvavi masakr i etničko čišćenje u Donbasu. Forsirani napad na Donbas, a zatim i na Krim bilo je samo pitanje vremena. A naše Oružane snage osujetile su ove planove.
U Kijevu se nisu samo spremali za rat, za agresiju na Rusiju, na Donbas – oni su ga i vodili. Nisu prestajali pokušaji da se organizuju diverzije i terorističko podzemlje. Poslednjih godina nastavljena su borbena dejstva u Donbasu i granatiranje mirnih naselja. Za to vreme poginulo je skoro 14 hiljada civila, među kojima i deca.
Dana 14. marta, kao što znate, izvršen je raketni napad na centar Donjecka. Bio je to otvoreno krvavi teroristički napad koji je odneo živote više od 20 ljudi. I takvo granatiranje nastavlja se poslednjih dana. Udaraju neselektivno, na trgove, sa fanatizmom i pomamom osuđenih – kao fašisti koji su u poslednjim danima Trećeg rajha pokušavali da sa sobom u grob povuku što više nevinih žrtava.
Ali ono što zaprepašćuje svojim fantastičnim cinizmom nije samo besramna laž Kijeva, izjave da je upravo Rusija (i to su smislili!) navodno ispalila raketu na Donjeck, već i činjenica da takozvani civilizovani zapadni svet, evropska i američka štampa čak nisu ni primetili tragediju Donjecka, kao da se ništa nije dogodilo.
Isto tako licemerno su skretali pogled i poslednjih osam godina, kada su majke u Donbasu sahranjivale svoju decu. Kada su ubijani starci. To je jednostavno neka moralna prirodna degradacija, potpuna dehumanizacija.
Dugogodišnje maltretiranje stanovnika Donbasa više se nije moglo tolerisati. I da bi se zaustavio genocid, Rusija je priznala narodne republike Donbasa, zaključila sa njima sporazume o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći. Na osnovu ovih sporazuma republike su se obratile našoj zemlji za vojnu pomoć u odbijanju agresije. A mi smo tu pomoć pružili – jednostavno nismo mogli, nismo imali prava da postupimo drugačije.
Ali ono što želim da istaknem i zamolim da obratite pažnju je: da su naše trupe delovale samo na teritoriji narodnih republika, pomogle im da oslobode svoju zemlju, to ne bi bilo konačno rešenje, ne bi vodilo miru i ne bi otklonilo pretnju u korenu – za našu zemlju, već za Rusiju. Naprotiv, oko Donbasa i duž njegovih granica bila bi postavljena nova linija fronta, nastavili bi se granatiranje i provokacije. Odnosno, oružani sukob bi se beskrajno razvlačio, podstaknut revanšističkom histerijom kijevskog režima, a vojna infrastruktura NATO-a u Ukrajini raspoređivala bi se još brže i agresivnije: bili bismo suočeni sa činjenicom da je udarno, ofanzivno oružje Alijanse već na našim granicama.
Ponavljam – nismo imali drugu varijantu za samoodbranu, za osiguravanje bezbednosti Rusije, osim izvođenja specijalne vojne operacije. I svi postavljeni zadaci, naravno, biće rešeni. Pouzdano ćemo osigurati bezbednost Rusije i našeg naroda i nikada nećemo dozvoliti da Ukrajina služi kao odskočna daska za agresivna dejstva protiv naše zemlje.
Upravo smo o principijelnim pitanjima za Rusiju, za našu budućnost – o neutralnom statusu Ukrajine, o demilitarizaciji i denacifikaciji – bili spremni i sada smo spremni da razgovaramo tokom pregovora. Naša zemlja učinila je sve da organizuje i sprovede ove pregovore, shvatajući da je neophodno iskoristiti svaku priliku da se spasu ljudi i njihovi životi.
Ali iznova se uveravamo da je kijevski režim, kome su njegovi zapadni gospodari postavili zadatak da stvori agresivnu anti-Rusiju, ravnodušan prema sudbini samog naroda Ukrajine. Činjenica da ljudi ginu, da su stotine hiljada, milioni postali izbeglice, da se u gradovima koje drže neonacisti i njihovi naoružani zločinci pušteni iz zatvora dešava prava humanitarna katastrofa, njima je svejedno.
Očigledno nam je i da zapadni pokrovitelji jednostavno podstiču kijevske vlasti da nastave krvoproliće. Isporučuju im nove partije oružja, snabdevaju ih obaveštajnim podacima i pružaju i drugu pomoć, uključujući raspoređivanje vojnih savetnika i plaćenika.
Kao oružje su izabrali i ekonomske, finansijske, trgovinske i druge sankcije Rusiji, koje sada, usput rečeno, pogađaju i same Evropljane i Amerikance kroz poskupljenje benzina, energenata, prehrambenih proizvoda, kroz gubitak radnih mesta vezanih za rusko tržište. I nema potrebe da se, kako se kaže, prebacuje krivica i za sve okrivljuje naša država.
Želim da me čuju i obični građani zapadnih zemalja: vas sada uporno pokušavaju da ubede da su sve vaše teškoće rezultat nekih neprijateljskih dejstava Rusije, da iz sopstvenih novčanika morate da platite borbu protiv mitske ruske pretnje. Sve je to laž.
A istina je da su sadašnji problemi sa kojima se suočavaju milioni ljudi na Zapadu rezultat višegodišnjeg delovanja vladajućih elita njihovih država, njihovih grešaka, kratkovidosti i ambicija. Ove elite ne razmišljaju o tome kako da poboljšaju život svojih građana u zapadnim zemljama. Oni su opsednuti sopstvenim interesima i superprofitom.
Dokaz tome su podaci međunarodnih organizacija koje direktno govore da se društveni problemi, čak i u vodećim zapadnim zemljama, poslednjih godina samo pogoršavaju, da raste nejednakost i jaz između bogatih i siromašnih, da se osećaju rasni i nacionalni sukobi. Urušava se mit o zapadnom društvu blagostanja, o takozvanoj zlatnoj milijardi.
Ponavljam, danas cela planeta mora da plaća cenu upravo za ambicije Zapada, za pokušaje da se na svaki način sačuva svoja neuhvatljiva dominacija.
Uvođenje sankcija je logičan nastavak, koncentrisani izraz neodgovorne, kratkovide politike vlada i centralnih banaka SAD i zemalja EU. Upravo su oni poslednjih godina svojim rukama podstakli razvoj globalne inflacije, svojim delovanjem doveli do povećanja globalnog siromaštva i nejednakosti, do novih talasa izbeglica širom sveta. I postavlja se pitanje: ko će sada odgovarati za milione umrlih od gladi u najsiromašnijim zemljama sveta zbog sve veće nestašice hrane?
Ponavljam, zadat je ozbiljan udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji i trgovini, poverenju u američki dolar kao glavnu rezervnu valutu.
Na taj način nelegitimna dejstva zamrzavanja dela deviznih rezervi Banke Rusije podvlače crtu pod pouzdanošću takozvanih prvoklasnih aktiva. Zapravo su i SAD i EU obustavile da ispunjavaju svoje obaveze prema Rusiji. Sada svi znaju da se finansijske rezerve jednostavno mogu ukrasti. I videći ovo, mnoge zemlje u najskorije vreme mogu početi, uveren sam da će se to i dogoditi, da pretvaraju svoju papirnu i digitalnu štednju u stvarne rezerve u obliku robe, zemlje, hrane, zlata i druge stvarne imovine, što će samo povećati deficit na ovim tržištima.
Dodaću da je zaplena strane imovine, računa ruskih kompanija i privatnih lica – lekcija za nacionalni biznis, da nema ništa pouzdanije od ulaganja sredstava u svoju sopstvenu zemlju. O tome sam lično govorio u nekoliko navrata.
Cenimo poziciju onih stranih kompanija koje, uprkos besramnom pritisku SAD i njihovih vazala, nastavljaju da rade u našoj zemlji. U budućem će sigurno dobiti dodatne mogućnosti za razvoj.
Znamo i za one koji su kukavički izdali svoje partnere, zaboravili na odgovornost prema zaposlenima i klijentima u Rusiji i požurili da zarade iluzorne dividende učestvujući u antiruskoj kampanji. Pri tome ćemo, za razliku od zapadnih zemalja, mi poštovati imovinska prava.
Šta želim da naglasim? Mora jasno da se shvati da će novi paket sankcija i ograničenja protiv nas uslediti pri svakom razvoju događaja. To želim da istaknem. Naša vojna operacija u Ukrajini je za Zapad samo izgovor za nove sankcije. Da, naravno, one su sada koncentrovane. Ali na isti način (povod) je za njih, za zapadnjake, bio i referendum na Krimu koji se, inače, održao 16. marta 2014. godine, pre tačno osam godina, na kojem su Krimljani i Sevastopoljci napravili svoj slobodan izbor – da budu zajedno sa svojom istorijskom domovinom.
Ponavljam: radi se samo o povodima. Ali politika obuzdavanja, slabljenja Rusije, uključujući ekonomsku izolaciju, blokadu, predstavlja svesnu, dugoročnu strategiju. Sami lideri Zapada više ne kriju da sankcije nisu usmerene protiv pojedinaca ili kompanija. Njihov cilj je da udare na celokupnu našu domaću privredu, našu socijalnu i humanitarnu sferu, svaku porodicu, svakog građanina Rusije.
Faktički, ovakvi koraci koji imaju za cilj pogoršanje života miliona ljudi imaju sve znake agresije, rata ekonomskim, političkim i informativnim sredstvima. On ima totalni, neskriveni karakter i, ponavljam, takozvani zapadno političko visoko društvo ne libi se da o tome govori javno.
Sav verbalni lažni sjaj o političkoj korektnosti, nepovredivosti privatne svojine, slobode govora – sve je to odletelo preko noći. Pogaženi su čak i olimpijski principi. Nisu se ustručavali ni da se obračunaju sa paraolimpijcima – to je taj „sport van politike“.
Danas su u mnogim zapadnim zemljama ljudi podvrgnuti pravom progonu samo zato što dolaze iz Rusije: odbijaju im medicinsku pomoć, izbacuju decu iz škola, njihove roditelje ostavljaju bez posla, zabranjuju rusku muziku, kulturu i književnost. Pokušavajući da ‘poništi’ Rusiju, Zapad je sa sebe skinuo sve maske pristojnosti, počeo da se ponaša bezobrazno, pokazao svoju pravu prirodu. Same se nameću direktne analogije sa antisemitskim pogromima koje su nacisti organizovali u Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka, a zatim i njihovi poslušnici iz mnogih evropskih zemalja koji su se pridružili Hitlerovoj agresiji na našu zemlju tokom Drugog svetskog rata.
Protiv Rusije takođe je pokrenut forsirani napad u sajber-prostoru. Pokrenuta je nezapamćena informativna kampanja u koju su uključene globalne društvene mreže i svi zapadni mediji, za čiju se objektivnost i nezavisnost ispostavilo da su samo mit. Ograničava se pristup informacijama, ljude kljukaju ogromnim brojem lažnih vesti, propagandnih falsifikata, prosto rečeno, lažnjacima. Došlo je do toga da je jedna od američkih društvenih mreža direktno najavila mogućnost objavljivanja publikacija koje pozivaju na ubistvo ruskih državljana.
Shvatamo kakve resurse ima ova imperija laži, ali je protiv istine i pravde svejedno nemoćna. Rusija će svoju poziciju dosledno iznositi čitavom svetu. A naš stav je iskren i otvoren i sve više ljudi ga čuje, razume i deli.
Želim da budem veoma otvoren: iza licemernih razgovora i današnjeg delovanja takozvanog kolektivnog Zapada stoje neprijateljski geopolitički ciljevi. Njima nije potrebna, jednostavno im nije potrebna jaka i suverena Rusija. Neće nam oprostiti ni naš samostalni kurs, ni to što branimo svoje nacionalne interese.
Mi se sećamo kako su podržavali separatizam, terorizam, podsticali teroriste i bandite na Severnom Kavkazu. Kako su 1990-ih-ranih 2000-ih i sada ponovo, još jednom žele da ponove svoj pokušaj da nas dokrajče, izvrše pritisak, da nas, kako se u narodu kaže, proteraju bogu iza leđa i pretvore u slabu, zavisnu zemlju, naruše teritorijalni integritet, rasparčaju Rusiju na za njih najbolji mogući način. Tada im to nije pošlo za rukom, a neće ni sada.
Da, naravno, pokušavaće da računaju na takozvanu petu kolonu, na nacionalne izdajnike, na one koji zarađuju ovde, kod nas, a žive tamo i, čak ne žive u geografskom smislu te reči, već po svojim mislima, po svojoj ropskoj svesti.
Uopšte ne osuđujem one koji imaju vilu u Majamiju ili na Francuskoj rivijeri, koji ne mogu bez paštete od guščje džigerice, ostriga ili takozvanih rodnih sloboda. Problem apsolutno nije u tome, već, ponavljam, u tome što se mnogi od ovih ljudi, po svojoj prirodi, mentalno nalaze upravo tamo, a ne ovde, ne sa našim narodom, ne sa Rusijom. To i jeste – po njihovom mišljenju! – znak pripadnosti višoj kasti, višoj rasi. Takvi ljudi su spremni da prodaju i sopstvenu majku, samo da bi im bilo dozvoljeno da sede u hodniku te najviše kaste. Žele da liče na nju, oponašajući je na sve moguće načine. Ali oni zaboravljaju ili uopšte ne shvataju da, čak i ako su potrebni ovoj takozvanoj najvišoj kasti, onda kao potrošni materijal, da bi ih iskoristili za nanošenje maksimalne štete našem narodu.
Kolektivni Zapad pokušava da podeli naše društvo, spekulišući o vojnim gubicima, o društveno-ekonomskim posledicama sankcija, da izazove građanski sukob u Rusiji i, koristeći svoju petu kolonu, nastoji da ostvari svoj cilj. A cilj je samo jedan, već sam govorio o tome – uništenje Rusije.
Ali svaki narod, a još više ruski narod, uvek će moći da razlikuje prave patriote od ološa i izdajnika i jednostavno ih ispljune kao mušicu koja im je slučajno uletela u usta, pljune na ulicu. Uveren sam da će ovakvo prirodno i neophodno samopročišćenje društva samo ojačati našu zemlju, našu solidarnost, koheziju i spremnost da odgovorimo na sve izazove.
Takozvani kolektivni Zapad i njegova peta kolona navikli su da sve mere prema sebi. Oni smatraju da je sve na prodaju i da se sve kupuje i zato misle da ćemo se slomiti i povući. Ali oni ne poznaju dobro našu istoriju i naš narod.
Da, mnoge zemlje na svetu su se odavno pomirile da žive pognutih leđa i pokorno prihvataju sve odluke svog suverena, pokorno ga gledajući u oči. Tako žive mnoge zemlje. Nažalost, i u Evropi.
Ali Rusija nikada neće biti u tako jadnom i poniženom stanju, a borba koju vodimo je borba za naš suverenitet, za budućnost naše zemlje i naše dece. Borićemo se za pravo da budemo i ostanemo Rusija. Primer nam je hrabrost i izdržljivost naših vojnika i oficira, vernih branilaca Otadžbine.
Uvažene kolege!
Očigledno je da aktuelna dešavanja povlače crtu pod globalnom dominacijom zapadnih zemalja i u politici i u ekonomiji. Štaviše, dovode u pitanje ekonomski model koji je poslednjih decenija nametan zemljama u razvoju, a i celom svetu.
Naglasiću: opsesija sankcijama SAD i njihovih pristalica ne dele zemlje u kojima živi više od polovine svetske populacije. Upravo te države predstavljaju najbrže rastući i najperspektivniji deo globalne ekonomije. Među njima je i Rusija.
Da, sada nam je teško. Ruske finansijske kompanije, velika preduzeća, mala i srednja preduzeća suočavaju se sa pritiskom bez presedana.
Prvi na udaru sankcija bio je bankarski sistem, ali su se ruske banke izborile sa ovim izazovom. Radeći bukvalno danonoćno, nastavljaju da vrše plaćanja i obračune građana, kako bi osigurali aktivnosti preduzeća.
Drugi talas sankcija imao je za cilj da izazove paniku u trgovinskoj sferi. Prema procenama, u protekle tri nedelje dodatna potražnja za robom premašila je bilion rubalja. Ali domaći proizvođači, dobavljači, transportne i logističke kompanije učinile su sve da izbegnu velike nestašice u trgovinskim lancima.
Želim da izrazim zahvalnost poslovnoj zajednici Rusije, radnim kolektivima kompanija, banaka i organizacija koje ne samo da pružaju efikasan odgovor na izazove sankcija, već i postavljaju temelje za dalji održivi razvoj naše ekonomije. I posebno želim da pomenem Vladu, Banku Rusije, šefove subjekata Federacije, regionalnih i opštinskih timova. U sadašnjim teškim uslovima odgovorno rešavate zadatke koji su pred vama.
Očigledno, nisu uspeli da organizuju ekonomski blickrig protiv Rusije, da demorališu naše društvo, da nas u naletu osvoje, zato ćemo verovatno videti pokušaje da se poveća pritisak na našu zemlju. Međutim, i te poteškoće ćemo prevazići. Ruska privreda će se sigurno adaptirati na novu realnost. Jačaćemo naš tehnološki, naučni suverenitet, usmerićemo dodatna sredstva za podršku poljoprivredi, prerađivačku industriju, infrastrukturu, građevinarstvo, nastavićemo da razvijamo spoljnotrgovinske veze sa akcentom na brzo rastuća, dinamična međunarodna tržišta.
Nesumnjivo, u novoj realnosti biće potrebne duboke strukturne promene naše privrede i, neću kriti, one neće biti jednostavne i dovešće do privremenog rasta inflacije i nezaposlenosti.
U takvoj situaciji, naš zadatak je da minimiziramo takve rizike. Ne treba samo da se striktno realizuju socijalne obaveze države, već treba i da se pokreću novi, efikasni mehanizmi podrške građana i njihovih prihoda.
U centru pažnje je zaštita materinstva, detinjstva, podrška porodicama sa decom. Već je doneta odluka, znate za to, od 1. aprila će biti uveden dodatak za decu od 8 do 16 godina koja odrastaju u porodicama sa niskim primanjima. Visina dodatka će iznositi od polovine do jednog egzistencijalnog minimuma za svako dete tog uzrasta. Sada je prosek u zemlji oko 12.300 rubalja. Ovim ćemo izgraditi jedinstveni sistem podrške od trenutka kada majka tek čeka dete, pa sve dok dete ne napuni 17 godina.
Nalažem Vladi da osigura rad ovog sistema tako da on operativno uzima u obzir promene materijalnog stanja porodica. Odnosno, ako se roditelji suoče sa gubitkom posla ili drugim životnim poteškoćama, porodica treba maksimalno brzo da počne da dobija pomoć od države.
Takođe, molim Vladu da u najkraće vreme analizira efikasnost mera podrške ljudima koji su izgubili posao. Očigledno, takve mere treba proširiti i za račun mehanizma ugovora za socijalnu zaštitu
Razumem da rast cena ozbiljno utiče na primanja ljudi, tako da ćemo u bliskoj budućnosti doneti odluku da povećamo sva socijalna davanja, uključujući dodatke i penzije, povećaćemo minimalnu zaradu i obim egzistencijalnog minimuma, povećaćemo i plate u javnom sektoru. Molim Vladu da izračuna tačne parametre takvog povećanja.
Naglašavam, čak i u sadašnjoj teškoj situaciji, na kraju godine treba da postignemo smanjenje nivoa siromaštva i nejednakosti. Ovo je i danas vrlo izvodljiv zadatak. Molim Vladu i regione da se koncentrišu na realizaciju ovog zadatka. I dodaću da on nije samo ekonomske prirode, to i vi i ja razumemo, već je i pitanje socijalne pravde.
Mnogo toga sada zavisi od inicijative rukovodilaca subjekata Federacije, od njihove spremnosti da preuzmu na sebe odgovornost. Danas sam potpisao ukaz o davanju dodatnih ovlašćenja šefovima regiona – oni mogu preduzimati fleksibilne i operativne odluke za podršku našim građanima, privredi i socijalnoj sferi, polazeći od realnog stanja na terenu. Podsećam, po istoj toj logici koja omogućava da se uzme u obzir situacija u svakom regionu, u gradu, u selu – ona je svuda različita – tako smo gradili mere za borbu protiv virusa korona.
Poručujem svim resorima federalnih organa vlasti u subjektima Federacije da u narednih šest meseci koordinišu rad sa regionalnim vlastima, a gubernatorima da formiraju operativne štabove za obezbeđivanje ekonomskog razvoja i lično rukovode tim poslom.

Šta tu treba da bude prioritet?

Ključnu ulogu u prevazilaženju aktuelnih problema trebalo bi da odigra privatni biznis, koji je u stanju da za kratko vreme obnovi logistiku, pronađe nove dobavljače i poveća proizvodnju traženih proizvoda. Od toga koliko brzo će privatni biznis pronalaziti potrebna rešenja i donositi ih, zavisiće očuvanje zaposlenosti, prihoda i plata građana, uopšte, obezbeđivanje stabilnog, ritmičnog rada privrede. Stoga na spoljne pritiske moramo odgovoriti maksimalnom preduzetničkom slobodom i podrškom poslovnoj inicijativi.
Molim Vladu, organe za sprovođenje zakona i nadzorne organe da nastave da rade na otklanjanju neopravdanih administrativnih i regulatornih barijera. Tim pre, ne sme se skretati pažnja biznisa i regionalnih vlasti sa rešavanja najvažnijih, hitnih zadataka, opterećujući ih svim vrstama provera i kontrolnih mera.
Jedan od ključnih problema za preduzeća sada je nedostatak obrtnih sredstava, nedostupnost i visoka cena kredita i Centralna banka je morala da preduzme odgovarajuće mere. S tim u vezi, nalažem da se realizuju sledeći koraci.
Prvo: Preduzeća koja ispunjavaju narudžbine državnih organa i preduzeća sa učešćem države treba što pre da dobijaju novac za isporučenu robu i usluge, da ih ponovo ulože u posao. S tim u vezi, predlažem da se poveća iznos avansa po državnim ugovorima. Akontacija mora biti najmanje polovina ukupne vrednosti ugovora, a rok plaćanja isporučene robe i usluga se smanjuje na sedam radnih dana. Slična odluka mora se doneti i na nivou subjekata Federacije, opština i preduzeća sa učešćem države.
Drugo: Neophodno je proširiti mogućnosti preduzetnika za privlačenje dodatnih resursa iz razvojnih institucija. Govorimo o proširenju rada „Fabrike za projektna finansiranja“ (ona radi, i dobro radi, praksa je pokazala da je tražena), o obezbeđivanju sredstava za poslovne investicione planove preko Fonda za razvoj industrije (jedan od instrumenata koji zaista dobro funkcionišu), takođe i Banci za mala i srednja preduzeća, kao i preko regionalnih institucija podrške, uključujući garantne fondove. Nalažem Vladi da za ovakve regionalne instrumente izdvoji dodatna sredstva subjektima Federacije.
Skrećem pažnju Vladi i kolegama u regionima: najvažniji zadatak je da se obezbedi dostupnost robe na potrošačkom tržištu, pre svega, mislim na esencijalnu robu, lekove i medicinske proizvode. Neophodno je brzo rešavati logističke i druge objektivne probleme koji dovode do skoka cena. Istovremeno, potrebno je isključiti direktnu intervenciju u regulaciji cena. Upravo povećanje ponude treba da dovede do smanjenja i stabilizacije cena.
Želim posebno da se obratim našim izvoznicima. U situaciji kada postoje poteškoće sa isporukama na inostrano tržište, ne treba smanjivati proizvodnju, već, naprotiv, plasirati dodatne količine robe na domaće tržište. To bi objektivno trebalo da dovede do smanjenja cena unutar zemlje, uključujući i cene benzina, dizela, bitumena, metala i druge izvozne robe. Molim Vladu i Federalnu antimonopolsku službu i regionalne vlasti da stalno prate situaciju na ovim tržištima.
Dalje, s obzirom na nove izazove sa kojima se Rusija suočava, moramo očuvati i proširiti našu dugoročnu agendu razvoja, između ostalog nastaviti realizaciju svih planiranih projekata, kako na saveznom, tako i na regionalnom nivou. Moramo u potpunosti iskoristiti potencijal našeg budžetskog sistema kao podsticajnog sredstva.
Federalno finansiranje projekata i građevinskih projekata vršiće se, prema dogovoru, u potpunosti. Štaviše, još u decembru je odlučeno da se izdvoje dodatna sredstva - u slučaju da se troškovi izgradnje objektivno povećaju.
Smatram važnim napomenuti da u sadašnjoj situaciji neće biti problema sa finansiranjem iz federalnog budžeta. Naša privreda danas ostvaruje dovoljan, dobar iznos prihoda, što znači da nećemo morati da pribegavamo emisiji. Jednostavno rečeno, Centralna banka neće morati da štampa novac. Imamo prihode – tržišne, zdrave prihode. Sada problem nije novac. Imamo resurse, ponavljam. Ključne poteškoće su vezane za nabavku komponenti, tehnike, građevinskog materijala, organizaciju rada izvođača. Zbog toga se mogu promeniti rokovi i načini realizacije konkretnih projekata, njihove faze, što će zahtevati koordinisan rad vlasti i predstavnika privrede, ubrzanu realizaciju projekata zamene uvoza - to je ono što je važno.
Istovremeno, važno je pojednostaviti proceduru interakcije između regiona i federalnih vlasti, dati subjektima Federacije više slobode u manevrisanju resursima, kao i mogućnosti pokretanja novih građevinskih projekata i programa.
Regionima su već izdvojena dodatna sredstva za izgradnju puteva. Tražim od Vlade da razmotri pitanje povećanja finansiranja drugih infrastrukturnih objekata koji bi mogli da budu pušteni u rad ove godine, kao i povećanje nabavki od ruskih preduzeća, uključujući, na primer, unapređenje javnog prevoza.
Jasno je da su sada budžeti subjekata Federacije pod ozbiljnim dodatnim opterećenjem, pa ćemo, prema dogovoru, dodatno indeksirati subvencije za izjednačavanje budžetske sigurnosti. Koristimo i druge mere za podršku regionalnih finansija, naime, sva planirana plaćanja po budžetskim kreditima za tekuću godinu biće odložena, pomerena, kako kažu, udesno, a plaćanja po komercijalnim kreditima, gde je to potrebno, biće zamenjena budžetskim kreditima. Molim Vladu da ovo pitanje detaljno prouči i udubi se u svaki konkretan slučaj. Samo takav individualni rad će dovesti do željenog rezultata.
Pored toga, Ministarstvo finansija je dodatno obezbedilo bezuslovnu kreditnu liniju svakom subjektu Ruske Federacije. Ona će iznositi 10 odsto od ukupnih prihoda sa rokom vraćanja najranije do kraja tekuće godine.
Zadržaćemo obim infrastrukturnih budžetskih kredita. Nalažem Vladi da organizuje fleksibilno upravljanje ovim programom, da uzme u obzir sve poteškoće u vezi sa realizacijom projekata – o njima sam već govorio malopre. Regioni treba da imaju mogućnost da brzo donose odluke o promeni portfelja i sadržaja projekata, da se fokusiraju na one koji se mogu maksimalno efikasno realizovati u trenutnim uslovima. Ako bude potrebno, razmotrićemo moguće povećanje obima infrastrukturnih kredita. Postoji mogućnost, to se može uraditi. Generalno, pažljivo ćemo pratiti situaciju sa regionalnim finansijama i donositi dodatne odluke oko njihove podrške, ako bude bilo potrebno.
Istakao bih da je sada od suštinskog značaja direktna komunikacija između svih nivoa vlasti i jasan algoritam delovanja. I ovde su Državni savet i njegove specijalizovane komisije već dokazale svoju efikasnost. Molim komisiju za državnu upravu na čelu koje se nalazi Sergej Semjonovič Sobjanjin, da zajedno sa našim kolegama iz Vlade radi na problematičnim regionalnim pitanjima, da izradi optimalna rešenja za sve ruske regione. Imali smo dobro iskustvo tokom borbe protiv epidemije.
Poštovane kolege!
Naša privreda, državni budžet i privatni biznis raspolažu svim neophodnim resursima za rešavanje dugoročnih zadataka. Svi strateški i nacionalni ciljevi koje smo postavili za period do 2030. godine moraju biti ostvareni. Aktuelni izazovi i mogućnosti koje oni otvaraju treba samo da nas mobilišu – to je ono na šta treba da se fokusiramo, da imamo za cilj postizanje opipljivih rezultata u interesu građana.
Očigledno je da ćemo morati doraditi naše programe, a tu su potrebne inicijative poslovnih krugova, naučnika, javnih udruženja. S tim u vezi, molim regione da se aktivno uključe u organizovanje foruma Agencije za strateške inicijative „Snažne ideje za novo vreme“, u okviru kojeg će svaki građanin Rusije moći da iznese svoje predloge, konkretne projekte koji imaju za cilj razvoj svog grada, regiona i države u celini.
Još jednom ponavljam: sadašnja situacija je, nesumnjivo, test za sve nas. Siguran sam da ćemo ga proći dostojno i da ćemo vrednim radom, zajedničkim radom i međusobnom podrškom prevazići sve teškoće i postati još jači, kao što je to uvek bilo u istoriji hiljadugodišnje Rusije. Za to, za takav posao, želim da vas podstaknem.
Pređimo na raspravu o dnevnom redu.
Izbeglice iz Marijupolja - Sputnik Srbija, 1920, 18.03.2022
RUSIJA
Ukrajina: Amerika doliva „benzin na konflikt“, tokom granatiranja Donjecka poginule četiri osobe
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala