- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Ruski psiholog otkrio kada ćemo živeti sa manje stresa

CC0 / / Stres
Stres - Sputnik Srbija, 1920, 22.03.2022
Pratite nasTelegram
Kad ljudi budu počeli preventivno masovno da odlaze kod psihologa, tada će se smanjiti nivo stresa u životu, jer stručnjaci mogu da pomognu da se situacija sagleda iz drugog ugla i daju joj novo tumačenje, izjavio je u intervjuu za Sputnjik ruski klinički psiholog i pisac Mihail Hors.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).

Prema njegovom mišljenju, važno je razumeti da stres nije posledica životnih događaja, već toga kako ih čovek interpretira u zavisnosti od ubeđenja. Važno je razmišljati varijativno, kao i podvrgavati svoje sudove kritičkom promišljanju. Psiholog je takođe otkrio i koji je glavni simptom koji može ukazati da osoba pati od depresije.

Da li možemo sami da shvatimo kada nam je potrebna pomoć psihologa?

— U modernom svetu, pomoć psihologa, isto kao pomoć stomatologa, na primer, potrebna je preventivno.
Kada ljudi počnu masovno preventivno da posećuju psihologa, onda ćemo imati manje stresa u životu, jer nam psiholozi pomažu da situaciju sagledamo iz drugog ugla i damo joj novo tumačenje, da proširimo varijativnost naših ubeđenja.
Stres nastaje kao posledica uskih, visoko kategoričnih životnih zahteva, koje smatramo ispravnim, a život nam poručuje da on može biti različit, a ne onakav kakvim smo ga mi zamislili.
Što je veći značaj tih fantazija za nas i kategoričnost, to se bolnije živi i veći je stres.

Kako smanjiti verovatnoću nastanka stresa i da li je moguće naučiti ne reagovati na stresne događaje?

— Veoma je važno shvatiti da stres nije posledica nikakvih događaja. Stres nastaje usled interpretacije tih događaja ili, takozvanih kognitivnih tumačenja.
CC0 / / Depresija
Depresija - Sputnik Srbija, 1920, 22.03.2022
Depresija
Mnoge svakodnevne radnje obavljamo po navici i skoro ne obraćamo pažnju na njih. Isto tako postoje uobičajene misli, koje ne podvrgavamo kritičkom promišljanju. Ako smo navikli da ta ubeđenja smatramo ispravnim, a ona zapravo protivreče činjenicama, tada osećamo stres. Kada čovek varijativno razmišlja, gleda na stvarnost i kakva je ona suštinski, tada ne dolazi u sukob s tom stvarnošću, već naprotiv, ona mu je od koristi.

Kako razlikovati negativan od korisnog stresa?

— Korisni stres je obično kratkotrajnog karaktera. To je neki stimulans na razmišljanje, promene. Ako je stres hroničan, onda je to distres. Kada splasne kratkotrajni stres koji smo osetili i ako iz tog stresa brzo izađemo i počnemo nešto da radimo, sve je u redu, tako funkcioniše naš organizam. Ako smo konstatno pod stresom, nivo kortizola se povećava i počinjemo lošije da spavamo. Pojavljuje se osećaj nemoći, a dalje se javlja nezadovoljstvo sobom zbog svega toga i osoba ulazi u drugi krug stresa, treći i tako dalje.

Kako se izboriti sa stresom, ako nema mogućnosti da se konsultuje psiholog?

— Svako ima mogućnost da dođe do knjiga sa psihološkim temama. Čitajte i radite na svojim ubeđenjima. Da, može se reći: dišite, bavite se gimnastikom, meditirajte... Ali, ljudi nisu glupi, oni i sami to sve znaju. Stoga, ako to ne primenjuju, znači da je nivo stresa već tako visok da ih ometa da čak i odu u šetnju, što se prilično često događa.

Kako prepoznati simptome depresije?

Hroničan stres jeste depresija. Obično su to apatija, nedostatak energije. To je prokrastinacija, odugovlačenje, odnosno, postoje stvari koje treba uraditi i mi znamo kako i želimo da ih uradimo, ali ih ne radimo. To je nedostatak snage čak i za male stvari: srediti ormar, promeniti sijalicu... Zajedničko je, svakako, nedostatak snage. A što za manje značajne stvari nema snage, to je viši nivo depresije. Odnosno, ako čovek nema snage ni za svakodnevne stvari i svestan je toga, ali ne radi ništa — to je depresija.

Da li ljudi više traže pomoć psihologa nakon zime?

— Iz mog ličnog iskustva — nema prolećnih poteškoća. Ovo može biti slučaj sa psihijatrima koji rade sa bolesnim ljudima i kod kojih vremenske promene mogu izazvati pogoršanje. Mi psiholozi radmo sa zdravim ljudima koji imaju svakodnevne, emocionalne poteškoće, poremećaje. Kod zdravih ljudi, proleće najčešće izaziva polet pozitivnih emocija.
Šok i stid - Sputnik Srbija, 1920, 21.03.2022
RUSIJA
Ruski psiholog: Kako naučiti da sebi opraštamo greške
Restoran - Sputnik Srbija, 1920, 21.03.2022
EKONOMIJA
Gojazni se teže zapošljavaju, ženama pada plata ako „nabace“ koji kilogram
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala