- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Bajden u samit ulazi ranjiv! Koje poteze će danas povući NATO

© AP Photo / Patrick SemanskyAmerički predsednik Džozef Bajden
Američki predsednik Džozef Bajden - Sputnik Srbija, 1920, 24.03.2022
Pratite nasTelegram
Među NATO saveznicima postoje ozbiljne podele po pitanju sankcija Rusiji, pa će prioritet vanrednog samita Alijanse u Briselu, na kome će učestvovati i američki predsednik Bajden, biti očuvanje jedinstva Alijanse – po svaku cenu, kaže za Sputnjik spoljnopolitički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

U Sjedinjenim Američkim Državama su, prema rečima Kesića, svesni da je ugrožen međunarodni poredak u kome je Zapad bio dominantan, a fokus samita biće na pitanjima bezbednosti i pretnjama koje Alijansa smatra da stižu od strane Rusije i Kine.

Upitno jedinstvo Alijanse

„Politička elita u Americi je svesna da se izgrađuje novi međunarodni poredak, ali se bojim da i dalje imaju iluziju da su u poziciji da nastave da dominiraju zapadom preko NATO-a i saveza sa Evropskom unijom, i da će to biti temelj na kome će se graditi bilo koji dogovor koji treba da se postigne na NATO samitu“, ukazuje Kesić.
Unutar NATO-a, dodaje naš sagovornik, postoje ozbiljne podele jer veće zemlje poput Nemačke, Francuske i Italije nemaju volju za bilo kakvim direktnim ratom sa Rusima.
„Takođe, saveznici su podeljeni po pitanju sankcija Rusiji jer Nemačka i kancelar Šolc odbacuju mogućnost da se uvede kompletna blokada energenata koji stižu iz Rusije, zbog čega su sve češće na nišanu kritika koje stižu iz Vašingtona, ali i drugih evropskih zemalja, pogotovo od strane Poljske i baltičkih država. Veliki problem imaju i sa Turskom koja odbija da uvede sankcije Rusiji i koja ne sledi eskalaciju koja se često priziva od strane SAD i drugih članica NATO saveza“, pojašnjava Kesić.
On je mišljenja da unutar NATO-a nisu saglasni oko toga koje poteze dalje treba da povuku, pa sada pokušavaju da se snađu i vide koji je to najbolji put da se sačuva pozicija Zapada.
„Upravo zato će pokušati da sačuvaju jedinstvo unutar Alijanse, a trupe će pokušati da razmeste na način koji članicama daje osećaj sigurnosti, pogotovo članicama na istočnom boku NATO saveza. To je, dakle, ono što je veliki izazov ovog samita – pokušaj da se sa njega izađe sa nekom jasnom politikom koja bi garantovala poziciju koju priželjkuje ne samo vašingtonski establišment, već generalno i zapadne zemlje - poziciju dominacije tim novim svetskim poretkom koji je u izgradnji“, ocenjuje Kesić.

Bajden u samit ulazi ranjiv

Na pitanje u kojoj meri će Bajdenovo prisustvo na samitu uticati na ostvarenje ovih ciljeva SAD i NATO, Kesić kaže da je opcija da američki predsednik sa ovog samita izađe jači gotovo - nemoguća misija.
„On u samit ulazi prilično ranjiv jer je politička situacija unutar SAD za njegovu stranku jako nepovoljna. Procenjuje se da će na predstojećim izborima u novembru njegova stranka doživeti veliki poraz, a pojedini kandidati demokrata na tim izborima pokušavaju da se distanciraju od Bajdena i te percepcije da oni dele taj neuspeh koji mu se sve više pripisuje, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu. Naime, inflacija je velika, ekonomska stabilnost u svetu je ugrožena nakon ovih sankcija Rusiji, a problem pandemije je i dalje jedno od ključnih pitanja glasača Demokratske stranke. Na kraju, tu su i podele unutar američkog društva koje je sukobljeno po brojnim pitanjima“, navodi analitičar.
Šire jedinstvo unutar SAD, kako dodaje, postoji samo po pitanju Ukrajine, ali Bajden ni to jedinstvo republikanaca i demokrata ne može da iskoristi.
„Kritikuju ga i jedni i drugi jer misle da je prekasno reagovao, da nije bio dovoljno odlučan i da je uveo Ameriku u poziciju slabosti. Oni mu i dalje pripisuju fijasko oko povlačenja američkih trupa iz Avganistana, a sada ga kritikuju i zbog toga što, uprkos tome što su odnosi Vašingtona i Moskve na ivici kolapsa i raskida, Bajden ipak koristi Rusiju kako bi pokušao da postigne sporazum sa Iranom, sporazum koji od strane političkog establišmenta nije dobrodošao“, kaže Kesić.

Zapad i Amerika gube dodir sa realnošću

Bajden, uveren je naš sagovornik, teško da može da sa ovog samita izvuče bilo kakav pozitivan poen i samo može da stabilizuje percepciju da nema potpunu kontrolu nad situacijom i da nije u mogućnosti da se izbori sa teškim izazovima koji proizilaze iz rata u Ukrajini.
„Ali mimo toga mislim da moramo biti vrlo skromni što se tiče očekivanja od ovog samita jer me plaši to što na zapadu, a pogotovo u Americi, sve više gube dodir sa realnošću, pre svega kada je njihova javnost u pitanju jer mi se čini da ogromne simpatije javnosti prema Ukrajincima pogrešno tumače kao podršku za neku eskalaciju sukoba sa Rusijom. Tu je i činjenica da nemaju realnu percepciju o tome da Amerika više nije u poziciji da može da nameće bilo kakvu odluku kada je reč daljem zaoštravanju sankcijama ili nekim mogućim vojnim potezima prema Rusiji“, ukazuje Kesić.
Amerika sve više pokazuje ozbiljne slabosti, ne samo kada je reč o ekonomiji i samom društvu, već i kada je reč o međunarodnoj poziciji.
„Mislim da je dezorijentacija glavna karakteristika američke spoljne politike, što se ogleda u toj konfuziji gde sa jedne strane uvode sankcije Rusima, a sa druge mole Saudijsku Arabiju, Iran i Venecuelu da im izađu u susret i povećaju proizvodnju nafte. Takva kontradiktornost i konfuzija u američkoj spoljnoj politici govore o tome da je kapacitet SAD ozbiljno oslabio pa se plašim da bi ta politička elita, ukoliko ne shvati da više nije u poziciji da nameće svoju volju ostatku sveta kao devedesetih godina, mogla da napravi neke jako loše procene i da je moguće da brzo klize ka ratu sa Rusijom, iako to svi odbacuju“, upozorava Kesić.
Da je takav scenario vrlo moguć govori, kaže, i činjenica da postoje jednostrane procene o vojnim dešavanjima u Ukrajini.
„Postoji maltene percepcija da Rusija gubi rat u Ukrajini, da je Putinova vlast ugrožena i da Amerikanci i NATO samo malo treba da „poguraju“ kako bi se sve završilo onako kako oni žele. Ako nastave sa tako lošim procenama i ako na tome nastave da grade svoju politiku, onda se plašim da je vrlo lako i moguće da će doneti loše odluke koje vode ka daljoj eskalaciji i riziku ozbiljnog rata između NATO i Rusije“, zaključuje Obrad Kesić.
Predsednik SAD Džozef Bajden prisustvovaće u četvrtak hitnom NATO samitu na on će u Briselu razgovarati sa liderima NATO i evropskih zemalja, a potom putuje u Poljsku gde će se sastati sa predsednikom te zemlje Andžejem Dudom.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala