- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Preokret iznad Atlantika: Dan kada je Primakov izrekao istorijsko „ne“ zbog Jugoslavije

© Sputnik / Ruslan Krivobok / Uđi u foto-galerijuBivši premijer Rusije Evgenij Primakov
Bivši premijer Rusije Evgenij Primakov - Sputnik Srbija, 1920, 24.03.2022
Pratite nasTelegram
Pre tačno 23 godine, kada su počeli su vazdušni napadi NATO snaga na SRJ, bivši ruski premijer Evgenije Primakov izrekao je istorijsko „ne“. Saznavši iznad Atlantika da je počelo bombardovanje Jugoslavije, doneo je odluku da odustane od radne posete Americi i da se vrati u Moskvu, što je postala prekretnica u odnosima Rusije i Zapada.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Kada se avion, u kojem je 24. marta 1999. godine bio tadašnji premijer Rusije, već nalazio iznad Atlantskog okeana i Primakov saznao da je NATO počeo da bombarduje Beograd, izdao je naređenje da se vladin avion okrene i vrati u Moskvu, podseća televizija „RT“ i navodi da je taj zaokret postao simbol i prekretnica za Rusiju, oslabljenu nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Na letu za SAD je, zajedno sa premijerom, bio i Konstantin Kosačov, koji je tada bio pomoćnik predsednika ruske vlade za međunarodne poslove i direktno uključen u sve kontakte na nivou vlade Primakova i bivšeg potpredsednika SAD Alberta Gora. On je u intervjuu za „RT“ objasnio zašto je Primakov odlučio da okrene avion i kako su na to reagovali članovi delegacije i piloti.

Odlazak u SAD bio važan, ali ne po svaku cenu

Prema rečima Kosačova, cilj posete Americi bio je održavanje sastanka zajedničke komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju. To su bili veoma važni susreti koji su zaista pokretali trgovinsko-ekonomsku i naučno-tehničku saradnju između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, napomenuo je ruski senator.
„Amerikanci su javno izveštavali o nameri da izvedu vojnu operaciju u Jugoslaviji pod zastavom NATO-a, njihov cilj je bio da okončaju vojnu operaciju protiv Kosova, kako su oni to nazivali tada“, podsetio je Kosačov.
Takođe su javno govorili da je prateći ili čak glavni cilj smenjivanje gospodina Miloševića sa mesta predsednika Jugoslavije i smena rukovodstva te suverene zemlje, dodao je.

„Međutim, podsećam, to je bila 1999. godina i bili smo vrlo zainteresovani za održavanje te komisije, ali ne pod bilo kojim uslovima. Stoga, kada se saznalo da Amerikanci spremaju napad na Jugoslaviju, Evgenije Maksimovič Primakov je jasno saopštio da će, ukoliko SAD započnu tu operaciju, sastanak komisije na američkom tlu biti nemoguć, ma koliko mi bili zainteresovani za njega. Amerikanci su znali to mnogo pre 24. marta, ali na naša direktna pitanja hoće li biti te operacije ili ne, nisu govorili ni da, ni ne“, napomenuo je senator.

Prema njegovim rečima, Gora je ograničavalo američko zakonodavstvo i nije imao prava da govori o predstojećoj vojnoj operaciji, jer, ako SAD izvedu vojnu operaciju van zemlje i usled toga poginu američki vojnici, odgovornost za njihovu smrt leži na osobi koja je bar nešto rekla o operaciji.

U okolnostima bombardovanja Jugoslavije – poseta SAD nemoguća

Što smo se više bližili dogovorenom datumu polaska u Vašington, kontakti sa američkom stranom bivali su sve češći, rekao je Kosačov, dodajući da je poslednji razgovor vođen otprilike četiri sata nakon što je avion Primakova prešao više od pola puta u pravcu Vašingtona, a sam razgovor je inicirao Gor.
„To je to. Sada mogu da kažem – ovih minuta počinje vojna operacija, počeli smo da bombardujemo Jugoslaviju“, rekao je bivši potpredsednik SAD tokom poziva, podseća Kosačov.
Na pitanje kako je na to reagovao tadašnji ruski premijer, senator je odgovorio da je Primakov saopštio Goru da u je takvoj situaciji nemoguće da ruska vladina delegacija dođe u Ameriku.
„Prisustvovao sam tom razgovoru. Primakov je pozvao pilota, proverio imamo li dovoljno goriva da se vratimo nazad u Šenon, a zatim u Moskvu. Kada se uverio da imamo, zamolio je da ga povežu sa Borisom Jeljcinom. U Moskvi je bila noć, ali su na njegovu molbu probudili predsednika. Primakov je preneo sadržaj razgovora sa Gorom i dobio saglasnost predsednika Ruske Federacije. Avion se okrenuo nazad“, precizirao je Kosačov, dodajući da kapetan nije bio zabrinut da bi preusmeravanje moglo da bude rizično za let.

Svi putnici jednoglasno podržali odluku

Prema njegovim rečima, kada je odluka doneta, stotinak osoba u putničkoj kabini saznalo je od Primakova šta se dešava. Bilo je jasno da su ljudi već bili umorni od dugog leta i da su se nadali ranom dolasku u Vašington. Premijera je brinulo kako će glavni deo delegacije odreagovati na odluku, kaže Kosačov.
„Međutim, Primakov je bio prijatno iznenađen kada je cela putnička kabina počela da aplaudira. Tako je bilo. I bio sam prisutan. Bilo je tako jednoglasno odobravanje tog principijelnog stava, uprkos umoru, uprkos želji da se brzo završi let. Svi su shvatali da je to istorija i da se istorija kroji pred njihovim očima“, objasnio je on, dodajući da se ispostavilo da je, uzimajući u obzir sve etape leta, od poletanja do sletanja na aerodrom „Vnukovo 2“ – prošlo 26 sati.

Prva manifestacija neslaganja Moskve

Na pitanje zbog čega je ta odluka postala tako značajna za istoriju, Kosačov je odgovorio da se radilo o prvom pokazivanju neslaganja Rusije.

„To je bilo prvo ispoljavanje našeg neslaganja, neslaganja Rusije kao države sa politikom koju su vodile Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici u NATO-u u svetu koji se, naizgled, promenio nakon završetka Hladnog rata, a ustvari se ni na koji način nije promenio“, naglasio je predsednik Odbora za međunarodne poslove Saveta federacije Rusije.

Sa mog stanovišta, to je bila apsolutna prekretnica u odnosima Rusije i Zapada u direktnom i u figurativnom značenju, kaže Kosačov.

„To je naša oznaka kategoričkog neslaganja sa politikom Zapada usmerenom na izgradnju unipolarnog sveta. I to je na kraju predodredilo ceo dalji tok događaja. Tada smo mogli da izađemo iz te tačke nastavljajući da održavamo međusobno poverenje, sačuvavši partnerstvo u pitanjima koje ujedinjuju Rusiju i Zapad. Ali nastavili smo da se krećemo u suprotnim pravcima, jer Zapad ni na koji način nije revidirao svoju politiku prema ostatku sveta, prema Ruskoj Federaciji, a u mnogim situacijama ju je jednostavno pogoršao. Eto tako se odvijala najvažnija priča u savremenoj istoriji međunarodnih odnosa“, objasnio je ruski senator.

Unuk Primakova, šef „Rossotrudničestva“, a ujedno i njegov imenjak Evgenije Primakov ispričao je za „RT“ kako je sam bivši premijer ocenio svoju tadašnju odluku.
„On to nije smatrao izvanrednim postupkom. Rekao je samo da nije mogao da nastavi to putovanje i da se zato vratio. U nekim slučajevima kompromisi su mogući, u drugima nisu. Čovek mora da bude u stanju da vidi kada kompromis više nije moguć i da nastavi da postupa kako je potrebno, po svojoj savesti. Neka to ponekad i deluje grubo. Ali ponekad je to neizbežno, iako je traženje kompromisa, traženje rešenja u dijalogu, naravno, bio njegov najjači kvalitet“, zaključio je unuk Primakova.
Jevgenij Primakov - Sputnik Srbija, 1920, 26.06.2015
Tako je govorio Primakov: Uvek smo pomagali Srbiji
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala