- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Kako su mačke stigle u različite delove sveta?

CC0 / / Mačka – ilustracija
Mačka – ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 26.03.2022
Pratite nasTelegram
Francuski naučnici su istraživali DNK mačaka sa ciljem da se utvrde načini na koji su se ove životinje naselile širom planete.
Naučnici sa Instituta Žak Monod u Parizu proučavali su DNK sekvencu 209 drevnih mačaka sa 30 arheoloških nalazišta u Evropi, Africi i na Bliskom istoku. Uzorci su pripadali različitim vremenskim periodima – od pre 15 hiljada godina do kraja 18. veka.
Na osnovu činjenice da se pripitomljavanje mačaka dogodilo pre 15 hiljada godina na Bliskom istoku i u Egiptu, naučnici su ustanovili dve glavne faze tokom kojih su ove životinje naselile različite delove sveta.
Prema genetskim studijama, porodica mačaka potiče od jednog zajedničkog pretka, koji je živeo pre oko 10-15 miliona godina.
Prva faza je povezana sa širenjem poljoprivrede na istočno Sredozemlje. Zajedno sa poljoprivrednicima, mačke su krenule na put da zaštite žito i druge useve od glodara.
Nekoliko hiljada godina kasnije, mačke „drugog talasa“ počele su aktivno da se šire po Evropi: tamo su ih doneli mornari i, pre svega, Vikinzi, koji su vršili invazije na toplije zemlje. Na brodovima je bilo puno pacova, tako da su mačke bile odlični saputnici. Ovaj zaključak potvrđuje DNK analiza mačaka pronađenih u vikinškim sahranama VIII-XI veka u severnoj Nemačkoj.

Novi dokazi iz Kine

Naučnici na drugom kraju sveta došli su do još neposrednijih dokaza kako su ove krznene ljubimice postale deo naše svakodnevice.
Domaća mačka u porodici mačaka je član roda felis i vodi poreklo od stepske mačke (felis silvestris lybica).
Kineski arheolozi otkrili su nedavno značajnu činjenicu u procesu pripitomljavanja mačaka.
Do sada najstariji arheološki dokazi o povezanosti ljudi i mačaka pronađeni su na Kipru. Naučnici su otkrili sahranu koja datira iz 7500. godine pre nove ere gde su u jednom grobu su bili ostaci čoveka i mačke.
Poštovanje mačaka u drevnoj egipatskoj civilizaciji takođe je široko poznata činjenica, a ovaj period datira iz 4000. godine pre nove ere. Do danas nisu bili dostupni nikakvi međupodaci.
Međutim, nedavno tokom iskopavanja neolitskog sela u kineskoj provinciji Šansi, naučnici su otkrili kosti nekoliko mačaka. Sahranjivanja su vršena pre oko 5300 godina i trajala su oko dva veka.
Rezultati analiza su pokazali da se ishrana mačaka sastojala ne samo od životinjske, već i od biljne hrane – što bi bilo potpuno nemoguće da su divlje mačke u pitanju jer u prirodi, predatori jedu samo meso. Štaviše, jedna od pronađenih mačaka umrla je u starijem dobu, a zubi su joj bili potpuno istrošeni. U svom prirodnom staništu, mačke koje su izgube sposobnost lova ne dožive poodmakle godine. I, konačno, nije bilo potrebe za sahranjivanjem divljih mačaka na teritoriji sela.
Za razliku od nalaza na Kipru, gde se zajednička grobnica čoveka i mačke može objasniti slučajnošću, ova sahrana jasno pokazuje da su seljani hranili i negovali svoje životinje.
Istovremeno, otkriće postavlja nova pitanja naučnicima. Ove kineske teritorije su dosta udaljene od mesta naseljavanja stepske mačke – felis silvestris lybica. Dakle, ili su stari Kinezi doveli ovde zaštitnike svojih useve ili pronađene mačke pripadaju drugoj vrsti. DNK analize i druge planirane studije rasvetliće misteriju.
Rezultati naučnog rada su objavljeni u časopisu „Nejčer“, prenosi Nacionalna geografija.
Mačke - Sputnik Srbija, 1920, 26.02.2022
DRUŠTVO
Nevidljive stvari koje mačke mogu da uoče
Mačka u krevetu - Sputnik Srbija, 1920, 13.02.2022
DRUŠTVO
Zašto mačke vole da spavaju u blizini svojih vlasnika
Kot w okularach  - Sputnik Srbija, 1920, 06.02.2022
DRUŠTVO
Kako mačka utiče na vaše srce
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala