Luka je otkrio Britancima šta je „srpska tajna“

Luka Milivojević, bivši reprezentativac Srbije, ostavio je dubok trag u britanskom fudbalu kao kapiten Kristal Palasa čime se svrstao u red odabranih srpskih fudbalera koji su u „kolevci fudbala“ postali vođe.

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Nemanja Vidić, Branislav Ivanović, Nemanja Matić, ranije Radomir Antić, Ivan Golac, Petar Borota, sve su to srpska imena o kojima se sa uvažavanjem govori u Velikoj Britaniji, ali „tamo njima“ nije baš najjasnije – kako?

Milivojević je u razgovoru za klupski sajt pokušao da objasni odakle su koreni velikog uspeha Srba u Velikoj Britaniji.

„Mala smo država, ali vrlo talentovana. Ne mogu da kažem zašto, ali možda su nas teška vremena očvrsnula. Morate da budete jaki da biste preživeli i onda vam jača mentalitet, karakter i počnete da cenite veoma jednostavne stvari. Kada prođete kroz tako nešto shvatite da vam je vrlo malo potrebno da budete srećni“, naveo je Milivojević.

Veliki trag u Kristal Palasu ostavio je Saša Ćurčić, a naročito se istakao u vremenu kada je počela NATO agresija na SR Jugoslaviju, organizovavši čak i proteste u Londonu.

„Brojni igrači su protestovali. U Italiji ih je bilo nekoliko, kao i Ćurčić. Tako bi svi trebalo da postupe. Veoma je nezgodno kada je vaša zemlja u pitanju, da se tako nešto desi sada, šta bih radio? Imao bih dve opcije: da se vratim kući i pokušam da budem uz svoje ljude ili, ako sam sprečen, da nekako pružim podršku. Kada se bavite fudbalom znate da vas prate kamere i ljudi gledaju, pa morate da pokušate da date podršku. To je bila prava odluka".

Milivojević je rođen 1991. godine u Kragujevcu i imao je veoma turbulentno odrastanje u teškim vremenima, ali navodi da je sve to donelo dobrobit.

„Kao klinci smo imali sreće, jer mi se čini da je veoma teško novim generacijama da budu kao mi, pričam o Srbiji. Kada sam kao dete išao u osnovnu školu, nismo imali telefone i društvene mreže - nismo imali ništa. Imali smo dve opcije posle škole: da radimo domaći, ili da se igramo sa prijateljima. To je bilo to. Kada si napolju i igraš košarku, fudbal, ragbi to je važno jer si aktivan i krećeš se. Trudiš se da pronađeš svoj sport“, zaključio je Milivojević.