Šta se krije ispod gustog leda Jupiterovog satelita

Slana voda pronađena u okeanu Jupiterovog meseca – Evropi, potencijalno može da prenese kiseonik sa površine satelita u vode ispod 24 kilometra debelog sloja leda, pokazuje nova studija koju je sproveo Univerzitet u Teksasu.

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Evropa, jedan od Jupiterovih meseca, ima dve glavne osobine koje ga čine potencijalnim domom za vanzemaljski život – kiseonik i vodu ispunjenu hranljivim elementima. Postoji samo jedan problem – debeo sloj leda koji razdvaja to dvoje.

Veruje se da se kiseonik stvara na Evropi kombinacijom sunčeve svetlosti i čestica sa Jupitera koje bombarduju njenu površinu. Međutim, kiseonik ne može direktno dospeti u mesečev okean da bi ga obogatio i pomogao u održavanju aerobnih oblika života. Tu na scenu stupa mešavina vode i soli.

Slanica, zbog svog sastava, može da „otopi“ delove mesečevog ledenog pokrivača na mestima poznatim kao „tereni haosa“ – pukotine i grebeni leda koji se mogu videti na mnogim snimcima iz svemira. Ovi haotični tereni čine otprilike četvrtinu površine planete i u ovim oblastima mogu poslužiti kao oksidacione stanice za okean na Evropi, navodi studija.

Ova teorija je bila izložena u prošlosti, ali su istraživači sa Univerziteta u Teksasu bili prvi koji su pokrenuli kompjuterski model zasnovan na fizici kako bi dokazali da je proces moguć. Prema njima, loptica oksidisane vode potencijalno se može formirati u slanoj sredini, a zatim se spustiti ispod, u okean, prenosi međunarodni Sputnjik.

„Naše istraživanje ovaj proces smešta u oblast mogućeg. Ono pruža rešenje za ono što se smatra jednim od izuzetnih problema nastanjivosti podzemnog okeana Evrope“, rekao je glavni istraživač i profesor na Školi geonauka Džekson Univerziteta u Teksasu Mark Hese.

Slana mešavina formira „talas poroznosti“, podstičući led da otvori „pore“ koje omogućavaju oksidaciju slane smeše omogućavajući joj da prođe kroz zamrznute mase, pokazalo je modeliranje.

Većina zarobljenog kiseonika, oko 86 odsto, stiže do okeana ispod sloja leda, pokazao je model. Najoptimističnije kalkulacije napravljene tokom istraživanja pokazale su da takav proces može oksidirati Mesečev okean otprilike do istog nivoa kao što je oksidovan na Zemlji, rekao je drugi istraživač, Stiven Vens iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon.

„Primamljivo je pomisliti na neku vrstu aerobnih organizama koji žive tik ispod leda“, rekao je Vens.

Vens je primetio da bi se više podataka o mogućim nivoima kiseonika u okeanu ispod leda Evrope moglo dobiti u predstojećoj Nasinoj misiji „Evropa Kliper“, koja je zakazana za 2024.