- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Svetska kriza i žitarice – koliko balkanske zemlje zavise od uvoza iz Srbije

© Foto : foto: Miroslav Maleševićpšenica
pšenica - Sputnik Srbija, 1920, 31.03.2022
Pratite nasTelegram
Pošto pšenice, kukuruza, brašna i ulja ima više nego dovoljno za sopstvene potrebe, Vlada Srbije je dozvolila izvoz ranije ugovorenih količina u Albaniju. Za Severnu Makedoniju se čeka odluka. Prema najavama nadležnih, ni ostale balkanske zemlje ne treba da brinu, jer će i za njih biti dovoljno hrane.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Od početka ukrajinske krize, osim vodećih svetskih izvoznika Rusije i Ukrajine, rampu na izvoz žitarica spustile su i Mađarska i Srbija. Srbije je obustavila i prodaju brašna i ulja u inostranstvu.
U prethodnom periodu na sastancima ministara poljoprivrede Srbije, Albanije i Severne Makedonije, dogovoreno je da izvoz neometano krene put tih država za količine koje su ugovorene pre stupanja zabrane na snagu. Žitarice će najpre biti isporučene Albaniji, dok se za Severnu Makedoniju čeka odluka Vlade.
„Godišnje potrebe Makedonije su oko 330.000 tona pšenice. Tokom prošle godine iz Srbije smo uvezli oko 65.000 tona pšenice i oko 54.000 tona kukuruza. Potrebe za brašnom su 160.000 tona, a u 2021. godini od Srbije smo kupili oko 35.000 tona. Ukupan uvoz hrane i životinja iz Srbije prošle godine je bio 160.000.000 evra, a životinjskih i biljnih masti i ulja blizu 34.000.000 evra. Ova godina je turbulentna i ne možemo da damo preciznu informaciju koliki je tačno uvoz i koliko se troši“, kaže Goran Georgievski, potpredsednik Privredne komore Severne Makedonije, prenosi „RTS“.

PKS za uvođenje kvota

Pšenicu i kukuruz Srbija prodaje u čitavom svetu, dok gotovo 70 odsto izvoza brašna i ulja završava na tržištu zemalja regiona. Budući da imamo značajne zalihe osnovnih životnih namirnica, u Privrednoj komori Srbije (PKS)zalažu se za uvođenje kvota za izvoz žitarica i ukidanje zabrane za gotove proizvode.
Predsednik PKS Marko Čadež ističe da ta institucija predlaže da se, kada je u pitanju Zapadni Balkan, obezbedi neometani izvoz proizvoda više obrade – brašna, ulja, šećera i onoga što imamo ne samo dovoljno za Srbiju, nego i zalihe za izvoz.
„To se vrlo lako dâ pogledati koje su zalihe, koliko imamo čega da bismo mogli da odlučimo da li ćemo da izvozimo ili ne“, objašnjava Čadež.

Koliko žitarica uvozi BiH

Bosna i Hercegovina je zavisna od uvoza. Godišnje troši 450.000 tona pšenice, 1.330.000 tona kukuruza, 200.000 tona ulja i 65.000 tona brašna. Znatne količine nabavljaju upravo u Srbiji, pa ih ohrabruju najave da će za region biti dovoljno hrane, uprkos zabrani izvoza.
Momčilo Komljenović, direktor Sektora za makroekonomski sistem Spoljnotrgovinske komore BiH, naglašava da je prošle godine uvezeno oko 67.000 tona pšenice, 126.000 tona kukuruza, 50.000 tona brašna i 8.800 tona ulja.
„Republika Srpska ima 33 ugovora koje su naše firme iz BiH potpisale sa Srbijom i informacije govore da nikakvih problema neće biti oko realizacije tih ugovora“, dodaje Komljenović.

U Crnoj Gori 80 procenata žitarica i mlinarskih proizvoda iz Srbije

Crna Gora je tokom 2021. iz Srbije uvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od 253 miliona evra, što je 42 odsto ukupnog uvoza. Čak 80 procenata žitarica i mlinarskih proizvoda i 70 procenata ulja na crnogorsko tržište stiže iz Srbije.
„Razgovaramo sa svim kolegama u regionu, poseban fokus je sa Srbijom. U komunikaciji smo sa ministrom i vladom, i imamo uveravanja da će ovog četvrtka, biti doneta odluka o ukidanju zabrane izvoza ka Crnoj Gori. S obzirom da to traje tri nedelje, već dovodi u problem naše lance snabdevanja i mi smo prinuđeni da razmatramo alternativna rešenja ako ne dođe do ukidanja ove zabrane“, kaže Aleksandar Stijović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Crne Gore.

Šta je Hrvatska uvezla iz Srbije

Hrvatska proizvodi više žitarica nego što troši, pa je i sama izvoznik. Prošle godine ta članica Evropske unije uvezla je iz Srbije oko 12.000 tona kukuruza, 6.000 tona pšenice i 4.500 tona brašna što, kako kažu, nisu velike količine.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Republike Hrvatske Tugomir Majdak ističe da jedino značajno što je Hrvatska uvezla su sirova rafinirana ulja isključivo za potrebe inostranog tržišta, za regione gde fabrika „Zvezda“ proizvodi ulja u većem delu za tržišta BiH, Slovenije, Crne Gore.
I dok u svetu zbog sukoba u Ukrajini strahuju od mogućih nestašica hrane narednih meseci, Srbija zbog toga ne bi trebalo da brine. Pšenica je jesenas posejana na oko 630.000 hektara, a poljoprivrednici će u narednih mesec dana sejati prolećne kulture na oko dva miliona hektara, od kojih će polovinu zauzeti kukuruz.
Žetva pšenice u Novosibirskoj oblasti - Sputnik Srbija, 1920, 26.03.2022
EKONOMIJA
Srpski ratari pred dilemom – šta i koliko sejati ovog proleća
Crna Gora poslala Srbiji podatke o potrebnim količinama brašna, ulja i žitarica na mesečnom i šestomesečnom nivou - Sputnik Srbija, 1920, 26.03.2022
REGION
Crna Gora čeka srpske žitarice, ali traži i alternative
Paradajz - Sputnik Srbija, 1920, 25.03.2022
SVET
Ulja ni za lek i čeri „od zlata“: Zapadna Evropa korača ka srpskom scenariju iz devedesetih
Meso u supermarketu - Sputnik Srbija, 1920, 29.03.2022
EKONOMIJA
Poskupljenje mesa u Srbiji neizbežno uprkos padu tražnje
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala