- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Može li Južna Osetija da se ujedini sa Severnom — u okviru Rusije

© Sputnik / Ada Bagaeva / Uđi u foto-galerijuJužna Osetija
Južna Osetija - Sputnik Srbija, 1920, 01.04.2022
Pratite nasTelegram
Ulazak Južne Osetije u sastav Rusije je, kako smatraju eksperti, jedini način da se osigura bezbednost i zaštita te republike, kako od Gruzije, tako i od zapadnih stratega koji kontrolišu marionetske elite na postsovjetskom prostoru. Za stanovništvo Južne Osetije to je pitanje „života i smrti“.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Predviđa se da bi ulazak u sastav Rusije na referendumu moglo da podrži skoro 100 odsto žitelja Južne Osetije, jer to stanovništvo želi da se „vrati kući“, baš kao što je to uradio i Krim 2014. godine.
Anatolij Bibilov, predsednik te republike koja se svojevremeno otcepila od Gruzije, rekao je da je prisajedinjenje Rusiji „vekovni san i strateški cilj“ Južne Osetije i najavio je referendum na kojem će njeni građani odlučivati o tom pitanju.
Ako se to dogodi, Rusija bi mogla da dobije novi region ili čak nekoliko, s obzirom da ideju o sprovođenju referenduma za priključivanju Rusiji razmatraju i vlasti u Donjecku i Lugansku, republikama čiju je nezavisnost Moskva priznala prošlog meseca.
Pripreme za referendum u Južnoj Osetiji, koji će se najverovatnije održati u maju ili junu, počeće ubrzo po završetku predsedničkih izbora zakazanih za 10. april.
Marija Kotajeva, šefica Državnog komiteta za informisanje i štampu Južne Osetije, ističe da bi pridruživanje te republike Rusiji značilo „stopostotnu garanciju bezbednosti“, posebno u svetlu svih događaja koji se odigravaju na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.
„I posebno u uslovima kada već jedanaestu godinu na Ženevskim pregovorima Južna Osetija pokušava da natera Tbilisi da potpiše dokument, kojim će se Gruzija obavezati da više neće koristiti nasilje nad stanovništvom Južne Osetije. Predstavnici Gruzije odbijaju da potpišu taj dokument i samim tim Južna Osetija nema garancije da neće uslediti revanšizam i da Gruzija neće ponovo napasti Južnu Osetiju“, kaže Kotajeva.

Rizici za Rusiju

Gruzija smatra da su planovi o referendumu i prisajedinjenju Rusiji „neprihvatljivi“, dok Kremlj navodi da nikakve akcije Moskva nije preduzimala u tom smeru.
Kotejava, međutim, podseća da se pitanje održavanja referenduma o ujedinjenju sa Severnom Osetijom i prisajedinjenju Rusiji ne pokreće prvi put. Poslednji put se o tome govorilo 2017. godine.
„Ti planovi nisu sprovedeni, iako su potpisani i protokoli u kojima je stajalo da će referendum biti održan odmah posle izbora 2017. godine. Ali to se nije dogodilo, jer nam je jasno da pridruživanje Rusiji nije stvar jednostrane želje Južne Osetije. To su veoma ozbiljni rizici za Rusiju u očima svetske zajednice i podrazumeva sankcije i zabrane. Zapad dugo nije mogao da oprosti Rusiji mešanje u rat 2008. godine i osiguravanje naše bezbednosti, a rusko rukovodstvo je to tada skupo platilo raznim sankcijama. Stoga se takve odluke, naravno, ne ostvaruju samo našom željom“, kaže Kotajeva.

Prisajedinjenje Rusiji – pitanje „života i smrti“

Moskva je priznala suverenitet Južne Osetije i Abhazije avgusta 2008. godine posle oružane agresije Gruzije na tu republiku. Pružila im je svu finansijsku podršku i ponudila rusko državljanstvo njihovom stanovništvu.
Kotajeva kaže da je status nezavisne države „romantičan i slobodarski“, ali da je ta nezavisnost puno koštala.
„Navikli smo na tu nezavisnost, ali ta nezavisnost ima visoku cenu. Ako govorimo o očuvanju naroda Osetije na jugu, onda moram reći da smo mi u opasnosti od izumiranja. Naša nacija danas, prema zvaničnom popisu stanovništva, nema više od 50 hiljada ljudi. Ta brojka se odnosi isključivo na Južnu Osetiju, ne govorim o ukupnom broju zajedno sa Osetincima na severu“, kaže Kotajeva.
Istorijske veze Osetinaca sa Rusijom su duge i jake. U sastav Ruske imperije Osetinci su ušli 1774. godine kao jedan narod, tada nisu bili podeljeni na Severnu i Južnu Osetiju. U tom statusu su bili sve do 1922. i stvaranja Sovjetskog Saveza, nakon čega je došlo do podele na Severnu - u sastavu Rusije i Južnu Osetiju, koja je potpala pod jurisdikciju Gruzije.
Dok je bio SSSR Južna Osetija je bila autonomna oblast u sastavu Gruzije, a prvi incidenti su počeli su pred raspad SSSR-a, do čega je dovela masovna nacionalistička euforija u Gruziji, odnos prema nacionalnim manjinama kao prema građanima drugog reda, maltretiranje Osetinaca, parole „Gruzija samo za Gruzijce“. U Gruziji su tada zabranjeni ruski, osetinski i abhaski jezik, nametnut je gruzijski kao jedini službeni jezik.
Prvi direktni okršaj Gruzije sa Južnom Osetijom dogodio se 23. novembra 1989. godine. U južnoosetijskom društvu se na taj datum gleda kao na početak gruzijskog rata protiv njihove zemlje, ali i kao početak borbe za slobodu i nezavisnost, za nacionalni razvoj, za svoja prava.
Južna Osetija je nakon raspada Sovjetskog Saveza, zajedno sa Abhazijom, proglasila nezavisnost od Gruzije, ali ih većina zemalja nisu priznale.
Usledili su periodi incidenata i sukoba, terora, ubistava, otmica i progona od strane Tbilisija, ali i periodi primirja.
Prekretnica je bio događaj 2008. godine, kada je gruzijska vojska u noći između 7. i 8. avgusta 2008. godine u cilju preuzimanja kontrole nad otcepljenim delom napala teritoriju Južne Osetije, a ruski tenkovi su krenuli u odbranu stanovnika te republike. Posledice tog petodnevnog sukoba su bile ogromne - humanitarna katastrofa, egzodus 30.000 ljudi, pogibja ruskih mirotvoraca i mnogih stanovnika Južne Osetije, kao i veliki broj ranjenih. Za tako malu zemlju to je mnogo.
Zbog svih dešavanja na teritoriji Južne Osetije i rata sa Gruzijom, za Osetince je prisajedinjenje Rusiji pitanje „opstanka nacije“. Cena nezavisnosti je plaćena životima ljudi, ali i brojnim posledicama.
Južna Osetija namerava da uđe u sastav Rusije, a da zatim vlasti pokrenu proceduru za ujedinjenje Južne i Severne Osetije, a u tom slučaju, kako navode južnoosetijske vlasti, mogle bi da se zovu Osetija-Alanja.
„Za nas, za Južnu Osetiju, to bi značilo ponovno ujedinjenje sa Severnom Osetijom. Mi smo sada podeljen narod i želimo ujedinjenje... Brine nas ovaj neodređeni status, jer zamrznuti konflikt sa Gruzijom se pre ili kasnije može nastaviti. To je samo pitanje vremena. Dakle, za nas je pitanje prisajedinjenja Rusiji, pre svega, pitanje bezbednosti“, kaže Kotajeva.
Ona napominje da u Južnoj Osetiji 90 odsto stanovništva već ima dvojno državljanstvo i da je podrška Rusije od velikog značaja.
„Imamo dva pasoša: južnoosetijski i ruski. Sada nam kao građanima Rusije rusko rukovodstvo pruža socijalni paket usluga. Sada će doći do ukidanja carina na granici, što će olakšati trgovinu. Odnosno, moći ćemo da uvozimo robu bez carina. Ipak, ostaju problemi na granicama, kao što su saobraćajne gužve. Ako se prisajedinimo Rusiji, ta carinarnica između Rusije i Južne Osetije biće uklonjena. To je bio veliki problem za stanovnike Južne Osetije. Osim toga, to će nam omogućiti da imamo podjednak pristup svim blagodetima života i civilizacije koje imaju ruski građani“, zaključila je Kotajeva.
Južnu Osetiju kao nezavisnu državu, osim Rusije, priznale su i Nikaragva, Nauru, Venecuela i Tuvalu, dok je međunarodne organizacije poput UN-a i OEBS-a, kao i zemlje Zapada smatraju delom Gruzije.
Abhazija, druga bivša autonomija u sastavu Gruzije koja je takođe proglasila nezavisnost, neće se priključivati Rusiji, iako Moskvu vidi kao „strateškog partnera, dragom i bliskom državom“.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala