- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Petina građana Srbije pije lekove za smirenje

CC0 / / Lekovi
Lekovi - Sputnik Srbija, 1920, 02.04.2022
Pratite nasTelegram
Svaka peta osoba u Srbiji povremeno ili svakodnevno uzima lekove za smirenje, pokazuje najnovije istraživanje Medicinskog fakulteta u Beogradu, čiji rezultati govore da su u 2020. godini, kada je izbila pandemija virusa korona, građani Srbije ukupno potrošili više od tri milijarde dinara na sedative, što je za milijardu više u odnosu na 2018. godinu.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Računica Agencije za lekove i medicinska sredstva govori da je u prvoj godini pandemije na lekove iz grupe „benzodijazepina” („dijazepam”, „bromazepam”, „lorazepam”, „oksazepam”, „prazepam”, „alprazolam”) potrošeno 3.100.336.978.2 dinara, što je za trećinu više nego 2018, kada je godišnji promet za ove lekove iznosio 2.081.445.326 dinara.
„Praćenje potrošnje i upotrebe lekova preko definisane dnevne doze (DDD) predstavlja jedan od indikatora kojim SZO vrši monitoring nacionalne politike lekova. Definisana dnevna doza je dogovorno utvrđena, pretpostavljena prosečna dnevna doza održavanja određenog leka za odrasle, korišćenog u glavnoj indikaciji i obično se izražava na hiljadu stanovnika na dan. Definisana dnevna doza podeljena s hiljadu stanovnika na dan omogućava uvid u to koliki je broj stanovnika (od njih hiljadu) koristio posmatrani lek i bio izložen njegovom delovanju tokom jednog dana. Naša računica govori da je za lekove iz grupe ‘benzodiazepina‘ potrošnja tokom 2020. godine iznosila 119 DDD/po stanovniku na dan, što je više u odnosu na potrošnju po glavi stanovnika iz 2018. godine, kada je bilo 90,5“, objašnjavaju u Agenciji za lekove i medicinska sredstva.
Docent dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, skreće pažnju na činjenicu da uzimanje ovih medikamenata mora biti pod nadzorom psihijatara jer oni mogu razviti toleranciju i zavisnost. Ukoliko se osoba ne pridržava propisane doze leka i samoinicijativno je povećava ili smanjuje, mogu nastati poremećaji pažnje i koncentracije i apsurdna uznemirenost, a nagli prekid uzimanja leka može uzrokovati snažan apstinencijalni sindrom ili čak epileptični napad.
Nažalost, naša zemlja se i pre pandemije virusa korona nalazila u samom evropskom vrhu po potrošnji ovih lekova. U Srbiji je 2018. godine izdato oko trinaest miliona pakovanja anksiolitika, na koje je potrošeno više od 129 miliona dinara, a podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje svedoče da su lekovi za smirenje drugi najčešće propisivani medikamenti u ordinacijama naših lekara – odmah nakon lekova za lečenje kardiovaskularnih bolesti. Svaki naš sugrađanin je godišnje trošio dve kutije sedativa, a zvanični podatak da je tokom 2018. godine čak 646.501 osoba podigla na recept neki lek iz grupe anksiolitika („dijazepam”, „lorazepam”, „bromazepam”, „alprazolam”) ne treba da čudi s obzirom na to da je depresija četvrti uzrok sprečenosti za rad, odnosno bolovanja radno aktivnog stanovništva.
(Zlo)upotreba ovih lekova mnogo češće je prisutna kod žena nego kod muškaraca – iako se oni najčešće propisuju osobama starije životne dobi, njihova nemedicinska upotreba najveća je upravo kod mladih između 18 i 25 godina. Podsećanja radi, pre nego što je država stavila embargo na slobodnu prodaju lekova za smirenje, Srbija se po broju šesnaestogodišnjakinja koje zloupotrebljavaju sedative nalazila na prvom mestu u Evropi. Međutim, zabrana slobodne prodaje „bensedina” samo donekle je promenila ovu neslavnu statistiku. Podaci izvedeni iz najnovijeg istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji” upozoravaju da sredstva za smirenje koristi čak 15 odsto pripadnika mlade generacije, prenosi Politika.
Iako „bensedin” i dalje ima reputaciju leka koji „rešava sve probleme i dileme”, pre svega zahvaljujući visokom sedativnom dejstvu, a medicinskom stručnjaci kažu da ga podjednako koriste sve starosne grupe stanovništva od sedam do 107 godina kad god se nađu u životnoj „minus” fazi, lekari se s pravom uozbilje kad govore o posledicama dugotrajne upotrebe ovih pilula koje su teške „svega” dva, pet ili deset miligrama. Naime, ukoliko se ova masa pomnoži sa 30 pilula, koliko ih ima u jednoj kutiji ovog leka, a ta doza se uzima između tri i šest meseci, stvaraju se povoljni uslovi za razvijanje prave psihofizičke zavisnosti. Zbog toga psihijatri upozoravaju da sedativi predstavljaju mali korak u rešavanju psihičke napetosti, ali veliki za razvoj zavisnosti.
Lekovi (ilustracija) - Sputnik Srbija, 1920, 14.03.2022
DRUŠTVO
Aditiv koji unosimo već pola veka zabranjen kao štetan, ali u lekovima će ostati još neko vreme
Tablete - Sputnik Srbija, 1920, 25.02.2022
DRUŠTVO
Potpisan ugovor za stavljanje inovativnih lekova na listu RFZO
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala