- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Zrno zlata vredno: Srbija u poteri za suncokretom, negde se već zaključuju ugovori o otkupu

CC0 / Pixabay / Suncokret
Suncokret - Sputnik Srbija, 1920, 05.04.2022
Pratite nasTelegram
Srpski ratari će ove godine sejati žitarice i industrijske biljke na približno istim površinama kao prošle godine, ali će zbog aktuelne situacije u svetu biti prava potera za suncokretom s obzirom na to da je zapadna Evropa bukvalno ostala bez rezervi ulja, ocenjuju stručnjaci.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Prošle jeseni pšenica je zasejana na 621.000 hektara i ukoliko rod bude na desetogodišnjem proseku od 4,8 tone po hektaru, to znači da bismo mogli da očekujemo nepuna tri miliona tona novog roda u narednoj žetvi, izjavila je Sunčica Savović, direktorka udruženja „Žita Srbije”.

Da li će poljoprivrednici imati dovoljno novca za setvu

Kako je naglasila za Tanjug, prema planu nastupajuće prolećne setve kukuruz bi trebalo da bude zasejan na 950.000 hektara, pa bismo uz projekciju desetogodišnjeg prosečnog roda od 7,5 tona po hektaru ove godine mogli da očekujemo 7,1 milion tona ove žitarice.
„Predviđa se da će ove godine površine pod kukuruzom biti nešto smanjene u korist suncokreta, koji je zbog rata u Ukrajini postao atraktivan za setvu, jer je tražen kao roba, a i zato što mu treba manje đubriva. Očekuje se da će biti zasejan na 245.000 hektara i ukoliko bude rodio tri tone po hektaru, kao poslednje tri godine, prinos bi bio oko 735.000 tona“, rekla je Savovićeva.
Procenila je da će ovog proleća površine pod sojom biti na nivou prošle godine ili malo veće.
Pod sojom ćemo imati oko 240.000 hektara, s tim što predviđamo da prinosi budu 3,2 tone što je oko 770.000 tona na nivou cele zemlje, ukoliko vremenski uslovi posluže. Prošle godine su zbog suše bile samo dve tone po hektaru, napomenula je direktorka „Žita Srbije”.
Naglasila je da ove projekcije ne zavise samo od meteoroloških prilika, već i od toga da li će poljoprivrednici imati dovoljno novca za finansiranje setve, jer su im ogromne količine robe, usled zabrane izvoza, zarobljene u silosima, a prinuđeni su da troškove setve finansiraju po tržišnim cenama derivata, semena, đubriva i zaštitnih sredstava koje stalno rastu.
Savovićeva je kazala da „Žita Srbije”, prema ugovorima koji su ranije zaključeni, imaju obavezu da do 30. juna na različita tržišta izvezu 459.000 tona pšenice, a do 30. septembra 670.000 tona kukuruza. Još ranije se moglo čuti da bi u setvi suncokret mogao da bude posejan na većim površinama u Srbiji jer su troškovi setve rasli manji nego kod kukuruza, a postoji velika tražnja za rafinisanim uljima.

Prava potera za suncokretom

Kako za „Politiku” navodi analitičar Čedomir Keco, u Vojvodini se već zaključuju ugovori o preuzimanju budućeg roda suncokreta po ceni od 80 do 90 dinara po kilogramu, što je znatno više nego prošle godine.
Time se povećava interesovanje ratara za gajenje ove uljarice, sa čijom su i prošlogodišnjom otkupnom cenom bili zadovoljni. Očekivanja o visokoj ceni suncokreta u vezi su sa neizvesnom proizvodnjom u Ukrajini i apsolutnom nestašicom ulja u Nemačkoj, gde su ugostitelji odustali i od prženja pomfrita.
„Bitno je da su uljare i strani partneri ranije uspeli da izbegnu konkurenciju, a naši poljoprivrednici nisu ništa posebno dobili zbog veće tražnje. Sad se situacija menja. Problem je što će neki suncokret ponovo sejati posle suncokreta, što po mišljenju stručnjaka ne bi trebalo da se radi“, kaže Keco.
Napominje da se u Srbiji već godinama kukuruz seje na 950.000 do 970.000 hektara, a to može sada biti nešto manje, ali ne drastično. Očekuje da će povećanje kod suncokreta biti oko 20.000 do 30.000 hektara.
„To neće bitnije uticati na tradicionalne površine pod kukuruzom. Ali je činjenica da će biti baš prava potera za suncokretom. Bez rezervi suncokreta ostale su napredne zapadne zemlje, Austrija i Nemačka nemaju ulja“, kaže on i dodaje da Ukrajina definitivno neće moći da obezbedi toliko zrna za ulje u sadašnjim uslovima.
On predviđa i rekordnu cenu uljane repice. Neki prognoziraju da će cena biti minimalno 800 do 1.000 evra po toni.
Žetva pšenice u Novosibirskoj oblasti - Sputnik Srbija, 1920, 26.03.2022
EKONOMIJA
Srpski ratari pred dilemom – šta i koliko sejati ovog proleća
kuhinja - Sputnik Srbija, 1920, 16.03.2022
EKONOMIJA
Svetska kriza suncokretovog ulja - nestašice u Srbiji nema
Traktor na njivi - Sputnik Srbija, 1920, 05.02.2022
EKONOMIJA
Preti veliki skok cena: Kakve nevolje Srbiji donose nestašica i poskupljenje veštačkih đubriva
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala