- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

„Afera Mekinzi“: Veliki skandal preti da pomrsi konce Makronu na izborima /video/

© AFP 2022 / ALAIN JOCARD, Eric FEFERBERGMarin Le Pen i Emanuel Makron na glasanju u Parizu
Marin Le Pen i Emanuel Makron na glasanju u Parizu  - Sputnik Srbija, 1920, 06.04.2022
Pratite nasTelegram
Istraživanja javnog mnjenja uoči prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj aktuelnom šefu države Emanuelu Makronu daju solidnu prednost u odnosu na njegove protivkandidate, ali je pitanje da li će veliki skandal, takozvana „Afera Mekinzi“, omesti Makrona na putu do još jednog mandata, kaže Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije.
„Afera Mekinzi“, pojašnjava gost „Sputnjik intervjua“, nazvana je po američkoj konsultantskoj kompaniji angažovanoj da savetuje francusku vladu o kampanji vakcinacije protiv kovida-19 i drugim pitanjima.

„Afera Mekinzi“

„Novi izveštaj francuskog Senata dovodi u pitanje vladino korišćenje budžetskog novca za plaćanje privatnih konsultantskih kuća koje su, sve do jedne, američke. Otkriveno je da je francuska izvršna vlast, ministarstva i lokalne samouprave, trošila enormne sume novca na angažovanje brojnih konsultantskih kuća u raznim oblastima - od savetovanja za seminare, do reformi u raznim oblastima. To je sa političkog aspekta potpuno neverovatno, tim pre jer je reč o cifri od milijardu evra koja je u te svrhe utrošeno iz budžeta tokom Makronovog petogodišnjeg mandata“, kaže Gujaničić.
Američka agencija „Mekinzi“ prednjači među konsultantskim kućama koje je francuska vlada angažovala, dodaje naš sagovornik, a ovaj skandal se već danima provlači u francuskoj javnosti i tema je brojnih emisija i rasprava u trenutku kada Makron pokušava da osvoji još jedan predsednički mandat.
„Praksa angažovanja konsultantskih kuća i njihovog plaćanja državnim novcem postojala je i pre Makrona, ali se ispostavilo da se za vreme njegovog mandata toliko intenzivirala da je javnost ostala zatečena. Mislim da bi to moglo da se odrazi na njegov rejting, ali je u ovom trenutku teško reći u kojoj meri. Do izbora ima još nedelju dana što nije ni malo, ni mnogo i sve zavisi od toga kako će ovaj skandal nadalje biti eksploatisan od strane Makronovih protivkandidata, ali i od strane medija na zapadu koji, kao što znamo, imaju jako veliki uticaj“, kaže Gujaničić.
Interesantno je, kaže, i to da je Makronova reakcija na ovu aferu bila vrlo nervozna za jednog predsednika republike.
„On je delovao kao da je uhvaćen sa „rukama u pekmezu“ i odsečno je poručio da je Francuska pravna država i da, ako je bilo nepravilnosti, sve treba da ide na sud. Međutim, nisam siguran da je to dovoljno objašnjenje za široku javnost“, napominje Gujaničić.

Makron nije kalibar Šarla de Gola

Prvi krug predsedničkih izbora zakazan je za 10. april, podseća Gujaničić, a poslednja istraživanja javnog mnjenja Makronu daju oko 28 posto podrške glasača. Slede ga liderka „Nacionalnog okupljanja” Marin Le Pen sa oko 21 posto i levičar Žan Lik Melanšon koji je izbio na treće mesto i može da računa sa oko 15 posto podrške birača. Na četvrtom i petom mestu su novinar, desničar Erik Zemur sa oko 11 posto i Valeri Pekres, kandidatkinja desnog centra koja je na oko 10 posto podrške birača.
„Iako je poznato da se izbori retko kada dobijaju na temama spoljne politike, u ovoj predsedničkoj kampanji sukob Rusije i Ukrajine zauzeo je, sasvim očekivano, vrlo značajno mesto. Iako je u tamnošnjoj javnosti opšti stav da je Rusija izvršila agresiju, ne mali deo francuske političke scene celu situaciju gleda malo dublje i smatra da pored ruske odgovornosti i NATO pakt itekako snosi odgovornost za celu situaciju svojim neodgovornim ponašanjem, širenjem na istok, igranjem neiskrene igre sa Rusijom i korišćenjem Ukrajine kao poligona za obračun sa Rusijom”, kaže Gujaničić.
U tom smislu, kako dodaje, Marin le Pen, Erik Zemur i Žan Lik Melanšon zastupaju stavove da se sa Rusijom mora razgovarati, a da NATO mora da redefiniše neke svoje postulate i zalažu se za izlazak Francuske iz Alijanse.
„Makron ima dosta aktivnu ulogu u ovoj krizi i verujem da je prepoznao priliku da kao predsednik Francuske održi kanal komunikacije sa Putinom. To mu je donelo nekoliko procenata podrške među biračima, ali za konkretne efekte njegovog angažovanja ipak moramo da sačekamo. On nije kalibar jednog Šarla de Gola i potpuno je besmisleno porediti ih kao što to neki mediji čine, ali mislim da je, kao inteligentan čovek, svestan da bi Francuska trebalo da bude glas razuma na zapadu. Međutim, pitanje je koliko je on za to sposoban i u kojoj meri može da ostvari tu nezavisnu ulogu Francuske koja je, na žalost, vraćena u NATO 2009. godine”, ocenjuje Gujaničić.

Ko ide u drugi krug

Prema njegovim rečima u ovom trenutku je gotovo izvesno da će se u drugom krugu predsedničkih izbora, 24. aprila, ponovo naći Emanuel Makron i Marin Le Pen:
„Ukoliko se ništa bitno ne promeni čini se da nas čeka repriza izbora iz 2017. godine. Ako, dakle, Marin Le Pen uđe u drugi krug, ona bi tada mogla da računa na ogroman deo biračkog tela Erika Zemura, a ka njoj bi se mogao preliti i jedan deo glasova Valeri Pekres i možda čak i jedan mali deo glasova birača koji će u prvom krugu podržati Žan Lik Melanšona“.
Do izbora, zaključuje Dušan Gujaničić, ima još vremena i u tom smislu treba pratiti odjek „Afere Mekinzi“, ali i imati na umu da nije sve u anketama, da je francusko biračko telo veliko i da je jedan deo birača, ipak, neuhvatljiv za anketare.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala