- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Škorpije u Beogradu: Da li su opasne i šta treba da uradite ako naiđete na neku

CC0 / Pixabay / škorpija
škorpija - Sputnik Srbija, 1920, 06.04.2022
Pratite nasTelegram
Fotografije i snimci škorpija u ulazima stambenih zgrada i ulicama Beograda i ove godine su se pojavile na društvenim mrežama. Profesor Biološkog fakulteta Aleksandar Ćetković kaže da nema razloga za brigu, jer nisu opasne, i dodaje da to nije neobična pojava.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

To je objasnio i profesor Željko Tomanović kada su se pre nekoliko godina škorpije pojavile na Kalemegdanu. Kako kaže profesor Ćetković, one nisu ni malo opasne.
„Imaju određeni otrov, ali on je snage kao ujed pčele, ose… Izuzetno se retko dešava, postoji rizik da je neko alergičan, ali to se toliko retko dešava, da čak nisam čuo ni za takve slučajeve. Mislim da ne postoji nikakav rizik“, kaže on za N1, prenosi „Nacionalna geografija“.
Ukoliko ih vidimo, savetuje da ih ne diramo prstima, već kaže da ih treba izbaciti – papirom, đubrovnikom…
„To je deo faune Evrope, faune Srbije. Ima desetak vrsta, kod nas žive jedna, možda dve, slične su, male, žive ovde oduvek. Naše su primarno šumske vrste, žive tamo gde lišće pada kad truli, u gradovima je to malo poremećeno“, napominje on.
Profesor ističe da je dosta retko da se popnu na neki sprat.
„One su u podrumima, traže trulež prirodnog tipa. One uopšte nisu opasne. Ne dešava se nikakva najezda. Možete ih ubiti, možete ih izbaciti, to je - kako ko ima odnos. Tu su, ali se toliko retko viđaju. One se kreću, ali mi ih ne vidimo, trideset godina ih nisam video, ali kada biste ih potražili, videli biste ih svuda“, objašnjava on.
Ne treba ih suzbijati, kaže, jer nisu opasne.
„Ima drugih organizama koji su neprijatniji. Ovo ne može nikakav problem da napravi, nego kod ljudi izaziva to - škorpija, otrovna životinja, opasna... Kada vidite nešto krupnije, nešto žućkasto ili crno, to može biti opasnije, a malo do dva centimetra, to je ništa“, zaključuje Ćetković.
Dunavska konvencija o plovidbi iz 1998. godine, čiji su potpisnici sve zemlje koje izlaze na obale Dunava i Rusija, reguliše režim plovidbe Dunavom  - Sputnik Srbija, 1920, 24.10.2019
Građani uplašeni: Otkud škorpije na Kalemegdanu?
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala