- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Amerika oružjem motiviše saveznike protiv Kine – jedna poseta Tajvanu žestoko bi naljutila Peking

© AP Photo / Ted S. WarrenKineska i američka zastava
Kineska i američka zastava - Sputnik Srbija, 1920, 07.04.2022
Pratite nasTelegram
Učestalom prodajom oružja Tajvanu i podizanjem tenzija oko tog ostrva koje Kina smatra svojom teritorijom, SAD žele da homogenizuju svoje saveznike u Aziji i da ih uvere da ih nisu napustili. Vašington zna koliko je teško voditi čak i propagandni rat na dva fronta i zbog toga, za sada koristi taktiku kontrolisane krize.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Prikaži preko celog ekranaIzađi iz režima celog ekrana
Zbog toga što se nije direktno umešala u ukrajinsku krizu, američka reputacija narušena je kod saveznika i zbog toga američka diplomatija želi da ih homogenizuje, jer poverenje u SAD je poljuljano, čak i na Tajvanu, objašnjava novinar Borislav Korkodelović.
Otuda učestale prodaje oružja ovom ostrvu, ali i intenziviranje vojnih isporuka Ukrajini.
„SAD pokušavaju da uvere saveznike kako su spremne da ih podrže u odbrani onoga što u Vašingtonu smatraju pretnjama – i Rusije u Evropi, i Kine u Aziji. Otuda tolike isporuke oružja Ukrajini i Tajvanu. Radi se o nastojanju da se stanovništvo u EU, NATO i azijskim saveznicima ubedi da će se Vašington držati obećanja da će pomagati jačanje odbrane saveznika“, navodi Korkodelović.
Zastave Kine i SAD - Sputnik Srbija, 1920, 07.04.2022
SVET
„Preduzećemo čvrste i snažne mere“: Kina odgovorila na američki plan za prodaju „Patriota“ Tajvanu

Provokacije Vašingtona prema Pekingu

Ipak, američke aktivnosti oko Tajvana podižu nivo zabrinutosti. Pored krize u Ukrajini, veruje se da je na pomolu još jedna ozbiljna kriza koja bi Ameriku mogla da uvuče u konflikt sa Kinom – Tajvan. Ovo ostrvo, koje je od 1949. do 1972. i službeno predstavljalo Kinu u Savetu bezbednosti UN, predmet je sporenja Pekinga i Vašingtona, a Vašington sada, ne samo da naoružava Tajvan, već mu daje i otvorenu moralnu podršku.
Si Đinping - Sputnik Srbija, 1920, 18.03.2022
SVET
Dva sata razgovora Sija i Bajdena: Tajvan glavni izazov
Tokom marta Vašington je preduzeo niz akcija koje bi se mogle smatrati opasnim provokacijama. Prvo je usledila poseta američkih bezbednosnih zvaničnika kao Bajdenovih izaslanika, zatim je Vašington obećao vojnu pomoć u iznosu od 900 miliona dolara, a potom i prodaja raketnih sistema Patriot, a za idući vikend najavljena je poseta Nensi Pelosi, predsedavajuće Predstavničkog doma kongresa i oštre kritičarke kineske politike.
Peking je na najavu posete Pelosijeve reagovao upozorenjem da će preduzeti oštre mere ukoliko Pelosijeva poseti Tajvan, kao i da će njena eventualna poseta naškoditi kinesko-američkoj saradnji. Sve to navelo je bivšeg australijskog premijera Kevina Rada da u autorskom tekstu za londonski Gardijan upozori da kinesko-američki konflikt još nije neizbežan, ali je moguć u ovoj deceniji. Živećemo „deceniju opasnog življenja“, upozorava Rad, aludirajući na čuveni australijski film sa Melom Gibsonom.

Homogenizacija redova svetskog hegemona

Neizbežnost kinesko-američkog oružanog konflikta ne isključuju američki komandanti, u to manje veruju tajvanski, a kineski komandanti o tome i ne razmišljaju. Američko-tajvanski vojni komandanti smatraju da u narednih tri do šest godina ne treba očekivati kinesku vojnu intervenciju na Tajvan, objašnjava Korkodelović. Uz to, Kina pravi jasnu razliku između krize u Ukrajini i situacije na Tajvanu – prema njima, uzrok krize u Ukrajini je akumulacija sukoba u protekle tri decenije, dok takav intenzitet sukoba između Tajpeja i Pekinga ne postoji.
„SAD žele da dalje jačaju svoju hegemoniju time što će zbijati redove svojih saveznika, nakon Evrope i u Aziji. To je, u stvari, dalja homogenizacija redova svetskog hegemona“, smatra on i dodaje da se Amerika, u igri sa Tajvanom koriste taktiku kontrolisanog podgrevanja tenzija.
To se vidi i po američkom stavu o poslednjoj prodaji oružja Tajpeju – američka administracija prodaju je pravdala zahtevom Tajpeja, čime su SAD, smatra se u Pekingu, oprale ruke i krivicu prebacile na Tajvan u želji da ne remete odnose sa Pekingom.

Peking zazire od širenja NATO u Aziji

Sa druge strane, Kina ima jakih razloga za zabrinutost od jačanja američke hegemonije u azijsko-pacifičkom regionu. Na madridski samit NATO pozvane su i države iz tog dela sveta – Japan, Južna Koreja, Novi Zeland i Australija.
„To je ono od čega Peking odavno zazire – širenje NATO-a i na područje Azije i stvaranje mogućnosti za izbijanje dodatnih kriza u delu sveta koji je motor globalne privrede. Kina je sada glavni zaštitnik dinamizacije svetske privrede jer je prva privredna sila i najveći izvoznik i njena stabilnost umnogome zavisi od očuvanja stabilnosti u globalnoj ekonomiji“, kaže Korkodelović.
Kineska i američka zastava - Sputnik Srbija, 1920, 07.04.2022
SVET
„Narušavate princip ’Jedne Kine‘“: Oštar protest Pekinga Vašingtonu
Tokom razgovora sa kineskim kolegom Si Đinpingom, američki predsednik Džo Bajden obećao je da SAD ne žele Hladni rat i promenu kineskog političkog, privrednog i društvenog sistema, kao i da ne podržavaju nezavisnost Tajvana i da ne žele sukob sa Kinom.
„Međutim, sada se pokazuje da se, možda, američki predsednik ne drži date reči jer ovo je treća prodaja oružja Tajvanu u periodu Bajdenove administracije, a druga za poslednja dva meseca. A tek smo u prvoj trećini 2022. i verovatno će ta brojka rasti“, smatra Korkodelović.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala