- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Pukla prva velika bruka na otvorenoj sceni: Kijev zalupio vrata Berlinu – šta se krije iza svega

© AFP 2022 / CLEMENS BILANFrank Valter Štajnmajer
Frank Valter Štajnmajer - Sputnik Srbija, 1920, 13.04.2022
Pratite nasTelegram
Odbijanje predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog da nemačkom kolegi Frank Valteru Štajnmajeru dozvoli posetu Kijevu prva je velika bruka koja se na otvorenoj sceni dogodila jednom šefu države takvog formata kao što je Nemačka, ocenjuje nekadašnji dopisnik iz Berlina Miroslav Stojanović. Pitanje je, međutim, šta je ohrabrilo Ukrajince na takav potez?
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Nemački predsednik, koji se u utorak u Varšavi sastao sa poljskim predsednikom Dudom, planirao je da sa njim i liderima Estonije, Letonije i Litvanije u sredu otputuje u Kijev da bi, kako je naveo, „poslao snažnu poruku evropske solidarnosti sa Ukrajinom“.
Njegov zahtev Zelenski je odbio, a kao razlog za zatvorena vrata Kijeva naveo je Štajnmajerove ranije bliske veze sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim i to što je nemački predsednik ranije zagovarao bliske ekonomske rusko-nemačke veze.

Rampa za Štajnmajera

Prema rečima bivšeg dopisnika „Politike“ iz Nemačke Miroslava Stojanovića, prigušena varničenja između Kijeva i Berlina zbog nemačke politike prema Rusiji traju već nedeljama, a na meti Ukrajine su se, pored Štajnmajera, našli i bivša kancelarka Angela Merkel, ali i aktuelni nemački kancelar Olaf Šolc.
„Štajnmajera vide kao nekog ko je kao šef kabineta u vreme vladavine Gerharda Šredera, ali i kao šef diplomatije u vreme Angele Merkel, ispleo jednu jaku mrežu dobrih odnosa sa Rusijom i bio veoma energičan u odbrani „Severnog toka 2“. Nemački predsednik se pre odlaska u Varšavu malo „posuo pepelom“ i rekao da je to što je insistirao na „Severnom toku 2“ bila njegova velika greška, okrenuo se malo više Ukrajini i optužio Putina da je izazvao rat. Međutim, to mu očigledno nije pomoglo i nije bilo dovoljno Ukrajincima“, kaže Stojanović.
On podseća da je Štajnmajer prethodno doživeo i žestok napad ukrajinskog ambasadora Andreja Melnika, ali se ipak računalo sa tim da su se strasti stišale i da će se nemačkom predsedniku, koji se pokajao zbog svoje politike i optužio sam sebe, otvoriti vrata Kijeva.
„Međutim sada je doživeo, kako nemački mediji to saopštavaju, „blamažu na otvorenoj sceni“, jer se nikada jednom šefu države nije dogodilo da mu zalupe vrata, praktično, ispred nosa. Napad na Merkelovu je takođe bio jak, ali se ona malo „muškije“ držala. Ona jeste rekla da je rat varvarski i da ga treba prekinuti, ali je ostala pri svojoj odluci zbog koje je najviše i napadana – da je na samitu u Bukureštu 2008. godine sprečila ulazak Ukrajine i Gruzije u NATO. Ona i sada kaže da je ta odluka bila u redu i da pri njoj ostaje“, primećuje Stojanović.

Kijev ljut i na Angelu i Šolca

Kako kaže, dodatnu ljutnju u Kijevu izazvalo je i to što Angela Merkel nije prihvatila poziv ukrajinskog predsednika Zelenskog da dođe u Buču i navodno vidi te strašne scene jer su, kako to oni vide, njena politika i politika bivšeg francuskog predsednika Sarkozija i političko „šurovanje“ sa Putinom krivi za te navodne masakre.
„Dakle to „varničenje“ na relaciji Kijev-Berlin traje već dosta dugo, a u tome je najglasniji ukrajinski ambasador u Nemačkoj koji je svako malo u nemačkim medijima i optužuje tu zemlju za kukavičluk, pogotovo na početku kada se Nemačka uzdržavala da Ukrajini šalje oružje. Iako je Berlin napravio veliki zaokret i sada šalje oružje Ukrajini, dodatnu ljutnju izaziva činjenica da aktuelni kancelar Olaf Šolc ne popušta pod pritiskom Vašingtona da se potpuno zatvore slavine za ruski gas. On to, naravno, ne čini iz ljubavi prema Rusiji, već iz egzistencijalne potrebe Nemačke kojoj zbog posledica pandemije i rata u Ukrajini preti ostvarivanje dastično manjeg BDP-a, a neki čak računaju da će krajem godine otići u recesiju“, smatra Stojanović.
U Nemačkoj, kako kaže, nedostaje veliki broj proizvoda, a inflacija koja posebno plaši Nemce beleži najveći skok u poslednjih 40 godina. Ukoliko dođe do potpunog zatvaranja ruskog gasa za Nemačku, na čemu se u samoj zemlji vrši medijski i politički pritisak, a pogotovo na tome insisira Vašington, onda zaista može doći do haotične i dramatične situacije, veruje novinar.

Američki prsti

Na pitanje da li je neko ipak dao vetar u leđa ukrajinskim vlastima da se okuraže i na ovaj način „obračunavaju“ sa Nemačkom kako bi je naterali da potpuno prekine uvoz ruskih energenata, Stojanović kaže da je očigledno da su u to umešani američki prsti.
„Američki pritisak je otvoren i Ukrajinci sada imaju snažnu podršku Zapada. Tu podršku, naravno, pruža i Nemačka, ali to Ukrajincima nije dovoljno. Treba imati na umu da su, pored ukrajinskog naroda, najveće žrtve ovog rata Evropljani, a posebno Nemačka. Ovo je strašan udar na njenu ekonomiju koji se, naravno, podržava od strane Sjedinjenih Država, ali i od strane Britanaca koji, napuštajući EU, sada već sa nekim imperijalnim ambicijama nastupaju na evropskoj i globalnoj političkoj sceni. Tako da velika podrška sa američke i britanske strane Ukrajince kuraži u ovim potezima. Napravljena je atmosfera u kojoj se oni proglašavaju za veliku žrtvu i sva su im medijska vrata otvorena“, kategoričan je Stojanović.
Komentarišući dalji razvoj odnosa Kijeva i Berlina, ali i Kijeva i Moskve, naš sagovornik kaže da nema sumnje da će Berlin nastaviti da pomaže Ukrajinu.
„Međutim, Nemcima je dugoročno, bez obzira na sadašnju situaciju, veza sa Rusima veoma važna - i energetski i tržišno. Na kraju krajeva, Šolc je ulazio u izbornu kampanju sa takozvanom novom istočnom politikom u čijem središtu je trebalo da bude Rusija, a čak je i prilikom sastanka sa Putinom izjavljivao da bez Rusije nema evropske bezbednosti. Sada je to sve okrenuto naopačke, ali oni se dugoročno moraju vratiti na te pozicije. Druga je stvar koliko će vremena za to biti potrebno i to umnogome zavisi od toga koliko će ovaj rat trajati i da li će se razviti van ovog prostora“, zaključuje Miroslav Stojanović.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala