- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Kako će Rusija braniti Peterburg ako Finska i Švedska uđu u NATO

© Sputnik / Vladimir TrefilovZastava Rusije i zastava Ukrajine ispred logotipa NATO-a
Zastava Rusije i zastava Ukrajine ispred logotipa NATO-a - Sputnik Srbija, 1920, 15.04.2022
Pratite nasTelegram
Ako Finska i Švedska uđu u NATO, Rusija će morati da ojača zaštitu svojih granica u regionu Sankt Peterburga, a to bi moglo da znači da će deo ruskih nuklearnih projektila biti naciljan na Helsinki i Stokholm. Biće neophodno i ozbiljno jačanje kopnenih snaga i PVO, kao i postojećih mornaričkih snaga u Finskom zalivu.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Ulazak Finske i Švedske u NATO bio bi direktna pretnja Rusiji i doveo bi do ozbiljnih vojnih i političkih posledica. Moskva bi u tom slučaju bila primorana da preduzme sve mere da osigura bezbednost i odbranu zemlje. Ruski vojni ekspert Igor Korotčenko očekuje da će tada brodove ruske Baltičke flote i jedinice Zapadnog vojnog okruga naoružati taktičkim nuklearnim oružjem, kako bi se neutralisala ta pretnja, a samim tim Baltik bi izgubio svoj nenuklearni status.
„Nakon što Švedska i Finska postanu članice NATO-a očekujem samo jedno – da Kremlj donese odluku o vraćanju taktičkog nuklearnog naoružanja, pošto će te dve zemlje samim tim postati glavno uporište za buduću agresiju na Rusiju. Drugim rečima, ulazak te dve zemlje u NATO ozbiljno će se izmeniti odnos snaga i regionalnu bezbednost na severozapadu Rusije. S obzirom na superiornost Severnoatlantske alijanse u konvencionalnom naoružanju i broju trupa, Rusija će morati da preispita osnovu svog nuklearnog planiranja... Upravo tim taktičkim nuklearnim oružjem suzbićemo NATO pretnju… To znači da ćemo stvarati kontrapretnje kao odgovor na pretnje koje stižu sa teritorije te dve zemlje“, kaže Korotčenko.
Dve dosad neutralne skandinavske zemlje razmatraju hoće li zatražiti članstvo u zapadnom vojnom savezu, mada eksperti predviđaju da mogu postati članice NATO-a već ovog leta.
Sam NATO je spreman da ih oberučke prihvati u najkraćem mogućem roku i uz minimalne birokratske procedure. To bi značilo jačanje NATO-a sa 30 na 32 članice i njegovo dodatno približavanje ruskim granicama.
„Ulaskom ovih zemalja u NATO kopnena granica sa NATO-om će se ozbiljno povećati, a takođe i vodena. Mi smo veoma blizu tim zemljama i to će zahtevati jačanje naših Oružanih snaga u tom pravcu i određena finansijska ulaganja. Dugogodišnje međunarodno iskustvo nas uči da ulazak neke zemlje u NATO označava i automatsko pojavljivanje američkih baza i američkog naoružanja u toj državi. Te zemlje faktički prelaze pod neki oblik vojne okupacije. Dakle, Amerikanci neće pitati vladu te zemlje šta i kako da rade, a samim tim se opasnost po nas uveliko povećava“, kaže ruski vojni ekspert Dmitrij Drozdenko.

Nuklearno oružje – garant mira

Iako Švedska i Finska zvanično nisu u NATO-u dve države tesno sarađuju sa Alijansom i učestvuju u manevrima tog saveza. Ipak, njihov neutralni status dugo je osiguravao visok nivo bezbednosti tih zemalja i regiona, ali bi pristupanje zapadnom vojnom bloku moglo da promeni situaciju iz korena.
Rusiju i Finsku deli granica duga 1.300 kilometara, a Švedska je sused preko Baltičkog mora. Na krajnjem severu Rusija se graniči sa Norveškom, koja je deo NATO-a, a na jugu, od Finskog zaliva do Crnog mora, proteže se pojas NATO zemalja – od Estonije do Rumunije. Samim tim ulazak Švedske i Finske u NATO značajno bi izmenio balans snaga, čime se stvara direktna pretnja Rusiji i evropskoj bezbednosti.
Drozdenko smatra da bi Rusija zbog takvih okolnosti morala da promeni nuklearnu doktrinu. On upozorava da će Pentagon nastaviti da u evropskim zemljama instalira modifikovane nuklearne bombe tipa B-61, koje mogu da nose američki bombarderi pete generacije F-35, a koje nabavlja Finska.
Kupovinom aviona F-35 Finci potvrđuju usku vezanost za NATO u doba napetosti između Zapada i Rusije. Osim toga, Amerikanci sa evropskim NATO partnerima izvode vežbe za upotrebu tog američkog nuklearnog oružja, što predstavlja grubo narušavanje duha i slova Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, upozorava Drozdenko.
„Sasvim je moguće da će takva eskalacija, ako do toga dođe, zahtevati od naše vlade izmenu nuklearne doktrine, s obzirom da je naša doktrina prilično miroljubiva. Ona je odbrambenog karaktera i predviđa kontranapad tj. naš odgovor ako državi preti ‘smrtna’ opasnosti, za razliku od američke doktrine koja predviđa preventivni napad, čak i na obične, neegzistencijalne pretnje. Recimo, zbog sajber napada“, kaže ekspert.
U slučaju razmeštanja američkih raketa srednjeg dometa u Evropi, Rusija će biti prinuđena da rasporedi projektile koji će imati u dometu teritorije na kojima će te rakete biti razmeštene, kao i teritorije na kojima se nalaze centri odlučivanja o njihovoj upotrebi, smatra Drozdenko, podsećajući da je na takav scenario ranije upozorio i ruski predsednik Vladimir Putin.
„Možda im reči nisu dovoljne da shvate, a moguće je i da to treba ubaciti u okvir dokumenta koji bi govorio o tome da će u slučaju problema sa Finskom ta zemlja biti uništena, kao i SAD kao centar odlučivanja. To bi bio globalni nuklearni sukob. Međutim, svi znamo da je nuklearno oružje veoma opasno i da samo zahvaljujući njemu postoji mir na planeti“, ističe ekspert.
Svi problemi vojno-političke, pa i ekonomske prirode, koji se stvaraju – stvaraju uglavnom SAD i Velika Britanija, kaže Drozdenko. Te zemlje, dodaje on, imaju „ostrvski način razmišljanja“ i smatraju da su zbog te izolovanosti i fizičke udaljenosti zaštićene, ali savremeno oružje neutrališe tu prednost, ističe on.
„Možda je zato potrebna izmena doktrine koja će im, u slučaju bilo kakvih problema, objasniti da će ta njihova prednost biti neutralisana, te da će kao organizatori postati cilj broj 1. Situacija je prilično kompleksna“, kaže ekspert.

Rusija će ojačati bezbednosne mere

Ako Finska uđe u NATO, najveće jačanje biće izvršeno na južnom delu finske granice, kako bi se zaštitio industrijska regija Sankt Peterburga, grada koji je od granice udaljen oko 200 kilometara, ocenjuju ruski eksperti.
Kako navode, trupe koje se nalaze u blizini ruske severne prestonice moraće da vrše borbeno dežurstvo u režimu stalne pripravnosti, a očekuje se da će tamo biti raspoređeni i dodatni, najsavremeniji PVO sistemi. Ozbiljno će biti ojačana avijacija i Baltička flota, kao i jedinice Oružanih snaga duž kopnene granice.
S druge strane, ruski vojni ekspert Vladimir Evsejev smatra da bi i pre formalnog ulaska Švedske i Finske u NATO, vojni kontingenti zemalja Alijanse, uključujući i SAD, mogli biti poslati na njihovu teritoriju. Kako navodi, u Evropi trenutno ima više od 100 hiljada američkih vojnika i manji deo njih može biti raspoređen u Švedskoj i Finskoj. Oni će pomoći da se brže integrišu u strukture NATO-a, sisteme borbene komande i kontrole, kao i u obaveštajne službe. Ta integracija se može desiti mnogo pre, čak i u fazi kada tim zemljama bude dostavljen akcioni plan za članstvo.
„Njima bi potencijalno mogao biti dostavljen akcioni plan za članstvo na samitu NATO-a u junu“, dodao je Evsejev.
Ankete pokazuju da se stav građana dve skandinavske zemlje o ulasku u NATO značajno promenio od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, te da članstvo u Alijansi podržava više od 60 odsto Finaca i 51 odsto Šveđana.
Finska premijerka Sana Marin rekla je da će njena vlada „u narednim nedeljama, a ne mesecima“ odlučiti da li će predati zahtev za članstvo u NATO-u, dok je švedska premijerka Magdalena Anderson izjavila da se „bezbednosni pejzaž potpuno promenio“ nakon ruskog napada na Ukrajinu i da Stokholm sada mora da razmisli šta je najbolje za državu i švedsku bezbednost.
Zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev je odbio da poveže proširenje Alijanse sa ruskom specijalnom operacijom u Ukrajini, s obzirom na to da je i ranije bilo pokušaja da se te zemlje uvuku u Alijansu.
On je ukazao na to da će nakon eventualnog stupanja Švedske i Finske u NATO, Rusija imati više zvanično registrovanih neprijatelja. Ipak, izrazio je nadu da će zdrav razum prevladati, jer „niko razuman ne bi želeo povećanje cena i poreza, povećanje napetosti duž granica, ‘Iskandere’ i brodove s nuklearnim naoružanjem koji su bukvalno na dohvat ruke od sopstvenog doma“.
Marija Zaharova - Sputnik Srbija, 1920, 15.04.2022
RUSIJA
Zaharova: Članstvo Finske i Švedske u NATO imaće posledice po stabilnost severa Evrope
Pogled na Bahčisaraj - Sputnik Srbija, 1920, 15.04.2022
RUSIJA
„Prešli sve granice“: Došlo vreme da se formira međunarodna anti-NATO koalicija
Vojnik sa zastavom NATO-a - Sputnik Srbija, 1920, 13.04.2022
Podkast
Agresivan potez Zapada – NATO menja pravila igre | Svet sa Sputnjikom
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala