- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Žan-Lik Godar, permanentni revolucionar, desni anarhista koji je promenio „pravila igre“

© Foto : Ustupljeno SputnjikuŽan-Lik Godar
Žan-Lik Godar - Sputnik Srbija, 1920, 20.04.2022
Pratite nasTelegram
Knjiga „Žan-Lik Godar permanentni revolucionar“ predstavlja jednog od najznačajnijih svetskih reditelja kao autora koji je promenio pravila igre. Žan-Lik Godar je oličenje francuskog novog talasa, desni anarhista, salonski revolucionara i avangardista koji je dokazao tezu da je avangarda „svađa u buržoaskoj porodici“.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Knjiga „Žan-Lik Godar permanentni revolucionar“ Berta Rebhandla u izdanju Filmskog centra Srbije i izdavačke kuće Ultimatum predstavljena je danas u Beogradu.
Ono što ovu knjigu izdvaja od drugih nije samo sagledavanje kompleksne Godarove stvaralačke ličnosti iz nemačke (distancirane) perspektive, već spisateljski metod u kome je biografija Godara data kroz filmove. Upravo vezujući se za filmove, autor trasira najbitnije segmente Godarove karijere, obogaćujući ih malo znanim kontekstima u kojima su ti filmovi nastajali, navode izdavači.

Žan-Lik Godar – autor koji menja pravila igre

Saša Radojević, dramaturg, publicista, fiilmski reditelj i scenarista smatra da je Godar, uz Grifita, Ezejnštajna i Orsona Velsa, „autor koji menja pravila igre“. Međutim, možda najveći živi filmski autor kod nas je „loše pročitan“ kao i kompletan francuski novi talas.
Godar kao oličenje francuskog novog talasa kod nas je bio „pročitan“ kao radikalni levičar, posebno od 1967 godine kad je bio okarakterisan kao maoista. Međutim, zahvaljujući novim knjigama, novim čitanjima, novim znanjima o Godaru, možemo bolje sagledati intelektualni bekgraund tog vremena.
Reč je o jednom širokom idejnom bogatstvu u Francuskoj tog vremena, o periodu modernizma u umetnosti koji se reflektovao i na sva politička pitanja. U to vreme bili su intelektualno aktivni i Žan Pol Sartr, Alber Kami i Luj Altiser, a sa druge strane, u okviru grupe koja je bila vezana za francuski novi talas aktivan je bio i scenarista Pol Žegof, radikalni desni anarhista.

Desni anarhista

Žegof je bio scenarista filmova Kloda Šabrola a taj njegov desni stav se vrlo lako može videti u filmu „Rođaci“, jednom od ključnih novotalasnih filmova.
„Godar je dosta bio pod njegovim uticajem i on je u svom filmu 'Mali vojnik' imao dodatni problem. Taj film nije mogao da bude prikazan kad je snimljen nego tek tri godine kasnije. I zbog njegovog odnosa prema alžirskom ratu koji je na izvestan način problematizovan u tom filmu, Godar je bio prokazan kao desničarski mislilac“, kaže Radojević za Sputnjik.
Dodaje da je jedna stvar bila kad je snimao film 1960. godine, a potpuno drugačija 1963. kad je on izašao. U međuvremenu, 1962.godine, okončan je rat između Francuza i Alžira.
„Tako da je Godar u tom trenutku bio neko ko je automatski na drugoj strani od onoga što su bila centralna promišljanja u tom vremenu. Optužbe za desni anarhizam se odnose na njegov rani rediteljski rad, a posle toga je došao njegov maoistički angažman. Posebna intriga kad je reč o Godaru je njegov odnos prema izraelskoj državi koji je okarakterisan kao skandalozan i problematičan“, ističe naš sagovornik.

Avangarda – svađa u buržoaskoj porodici

Radojević smatra da Godar u potpunosti potvrđuje tezu američkog sociologa kulture Džona Fiska koji avangardu naziva svađom u buržoaskoj porodici. Žan-Lik Godar potiče iz vrlo imućne bankarske porodice.
„Ta svađa unutar buržoaske porodice vezana je za činjenicu da je uzimao veoma dragocene knjige iz porodične biblioteke i prodavao ih budzašto. To bi se moglo okarakterisati kao bezazleni prekršaj ali u slučaju Godarove porodice smatralo se skandaloznim i on je, na neki način, bio ekskomuniciran“.
Druga problematična situacija vezana je za činjenicu da je ukrao novac iz blagajne časopisa „Kaje de sinema“ gde je bio jedan od filmskih kritičara što je naišlo na takvu moralnu osudu njegovih kolega da on četiri godine nije mogao da piše kritike.
„Godar pripada jednom povlašćenom sloju i zato su ga nazivali salonskim levičarem i salonskim desničarem, ali je ta njegova sklonost ka neprestanim provokacijama i skandalima nešto što je konstantno i do današnjeg dana, kad u svojim poznim godinama pravi 3D filmove snimljene mobilnim telefonom“, zaključio je Radojević.
Bata Živojinović u filmu Neprijatelj - Sputnik Srbija, 1920, 16.11.2021
Bata Živojinović u ulozi života: Kako je Dostojevski očarao filmske umetnike na svim meridijanima
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala