- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Iz Londona lansirana ideja da se i Nemačkoj uvedu sankcije – zbog Rusije

© Sputnik / Vladimir Astapkovič / Uđi u foto-galerijuRuska i nemačka zastava na automobilu predsednika Rusija
Ruska i nemačka zastava na automobilu predsednika Rusija - Sputnik Srbija, 1920, 21.04.2022
Pratite nasTelegram
Pritisci na Nemačku da pristane na pooštravanje sankcija Rusiji sve su žešći i idu čak do toga da se pominju čak i sankcije Berlinu. Međutim, sankcije Nemačkoj nisu realne ni u jednoj varijanti – radi se o najmoćnijoj evropskoj privredi od koje zavise sve ostale privrede na kontinentu.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Poslednji je ideju o sankcijama Nemačkoj lansirao kolumnista britanskog „Telegrafa“ Metju Lin. On poziva na bojkot nemačkog izvoza jer je Nemačka, kako kaže, „neodlučna“ po pitanju embarga na ruske energente.
Olaf Šolc - Sputnik Srbija, 1920, 21.04.2022
RUSIJA
Mediji: Šolcu preti ostavka zbog stava o Ukrajini
Britanski kolumnista nudi tri opcije za kažnjavanje Nemačke: privremene izvozne carine, koje će služiti za finansijsku pomoć Ukrajini; zabranu nemačkog izvoza sve do njenog pristanka na uvođenje potpunog embarga na ruske energente ili prestanka neprijateljstava u Ukrajini ili da sami potrošači bojkotuju nemačke proizvode jer, kako kaže, svaki kupljeni BMV indirektno sponzoriše Vladimira Putina.

Sankcije Nemačkoj su nerealne

Međutim, prema rečima dugogodišnjeg dopisnika lista „Politika“ iz Nemačke, Miroslava Stojanovića, od takvih planova protiv Nemačke nema ništa. Od toga kako stoji nemačka privreda zavise privrede svih drugih evropskih zemalja, te bi eventualno kažnjavanje Nemačke značilo i kažnjavanje evropske privrede. Sa druge strane, postoji niz zemalja čija je snaga slaba, a zavise od ruskih energenata i više od nje, kojima Nemačka služi kao štit.
„Nerealno je računati da bi neko mogao da uvede sankcije Nemačkoj zato što bi svi u EU trebalo za to da glasaju. Ovo nisu sankcije UN, kao što su bile uvedene nama, kada su sve države bile u obavezi da ih se pridržavaju. Ovo su sankcije SAD i onih koji su se njima priključili“, ocenjuje Stojanović.
Ukoliko bi Nemačka pristala na potpunu zabranu kupovine ruskih energenata, nastao bi haos u njihovoj privredi, a posledice bi se osetile i u celoj Evropi, kaže Stojanović.
„Nemci zavise 55 odsto od uvoza gasa i blizu 40 odsto kada je reč o uglju i nafti, s tim što zavisnost nije ravnomerno raspoređena po celoj zemlji. U istočnoj Nemačkoj, koja je bila daleko vezanija za SSSR i Varšavski pakt ima tri rafinerije koje su od uvoza ruske nafte zavisne, ne četrdeset, nego sto posto. To znači da bi one morale da zatvore vrata“, objašnjava Stojanović situaciju u Nemačkoj.
Procene su da bi, ako bi Nemačka pristala da više ne bude, kako su počeli da je zovu u anglosaksonskom svetu, „kočničar“ u pogledu antiruskih sankcija, u metalskoj, hemijskoj i prehrambenoj industriji bilo izgubljeno preko milion radnih mesta, što bi, dodaje Stojanović, izazvalo velike socijalne napetosti.

Kampanja protiv Šolca

Kancelar Olaf Šolc za sada odbija pritiske, ali oni se pojačavaju i u njegovoj koaliciji – pogotovo su Zeleni veoma oštri kritičari odluke da zaustavi slanje teškog naoružanja Ukrajini. Takođe, na Šolca se vrši i veliki medijski pritisak, a opozicija najavljuje da bi mogla da pokrene inicijativu za njegovu smenu.
Nemački helikopteri - Sputnik Srbija, 1920, 20.04.2022
VOJSKA I NAORUŽANJE
U Bundesveru se protive isporukama teškog naoružanja Kijevu
Rast socijalnog nezadovoljstva, kao i kampanja koja se protiv njega vodi, učinili su da, prema poslednjim anketama, 49 odsto nemačkih građana bude nezadovoljno Šolcovim vođenjem države, smatra Stojanović.
Visoka inflacija (oko osam odsto), kao i predviđanja da će rast bruto nacionalnog proizvoda biti prepolovljen (umesto četiri, precenjuje se da će njegov rast biti ispod dva odsto) učinili su da bude stvoren osećaj nesigurnosti, straha i nezadovoljstva, objašnjava Stojanović.
„Da nije povećanog straha da bi rat mogao da se izlije i van granica Ukrajine, možda bi njegova popularnost bila i daleko niža. Ovako se Nemci ipak drže onoga ko je u tom trenutku na vlasti“, konstatuje Stojanović.
Nije samo Šolc jedini socijaldemokrata na meti kritika i negativne kampanje – to je i nemački predsednik Frank Valter Šatjnmajer – obojicu kritičari optužuju za robovanje „socijaldemokratskoj ljubavi prema Rusiji“. Šatjnmajer je bio na meti oštrih kritika iz Ukrajine, ali po nemačkim medijima napada ga i ukrajinski ambasador
„Socijaldemokrati i jesu uvek bili za dijalog sa Moskvom, što su ostaci čuvene „istočne politike“ Vilija Branta, a i sam Šolc je ušao u izbornu kampanju sa idejom o novoj istočnoj politici u čijem središtu je trebalo da bude Rusija. Njegova izjava, kada je odlazio na susret sa Putinom, bila je da stabilnosti i bezbednosti Evrope nema bez Rusije. Sad se sve to rasukalo jer je pritisak gotovo histeričan, da ništa što se pomene kada je u pitanju Rusija, ne nailazi na odobravanje. Naprotiv, to je neka vrsta jeresi“, kaže Stojanović.

Svojim stavom Nemačka štiti i Srbiju

Šefica nemačke diplomatije Analena Berbok je najavila da Nemačka do kraja godine neće više biti zavisna od ruskih energenata toliko koliko je zavisna danas – tako su Zeleni zaboravili na odredbu koalicionog sporazuma da se ugalj potpuno izbaci iz upotrebe, kao i da sve nuklearne centrale budu ugašene. Ali, zavisnost od gasa ne može hirurškim putem da bude postignuta, kaže Stojanović.
„Pokušavaju da ugalj i naftu dobiju sa raznih strana sveta. Ministar privrede i vicekancelar, koji dolazi iz Zelenih, Robert Habek bio je u poseti zemljama OPEK-a, pokušavao je da napravi neke aranžmane. Nije to u količinama koje su potrebne Nemačkoj, ali računaju da bi sa naftom i ugljem mogli da se ruske zavisnosti oslobode ranije nego sa gasom, sa kojim je to znatno teže“, ističe Stojanović.
Paradoksalno zvuči, ali Nemačka svojim nepristajanjem na uvođenje energetskog embarga Rusiji štiti i srpske interese, dodaje naš sagovornik.
„Pritisak na nas ne može biti tako prejak, ako jedna takva zemlja kaže da neće da uvodi dodatne sankcije, bez obzira što je prihvatila ceo lanac i pakete sankcija do sada“, zaključuje Stojanović.
Nemački kancelar Olaf Šolc - Sputnik Srbija, 1920, 19.04.2022
SVET
Šolc: NATO neće učestvovati u vojnim dejstvima u Ukrajini
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala