- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Maja Gojković otvorila Paviljon „Srbija“ na Venecijanskom bijenalu

© Tanjug / MINISTARSTVO KULTURE/ GORAN ZLATKOVICMaja Gojković otvorila Paviljon „Srbija“ na Venecijanskom bijenalu
Maja Gojković otvorila Paviljon „Srbija“ na Venecijanskom bijenalu - Sputnik Srbija, 1920, 21.04.2022
Pratite nasTelegram
Potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković otvorila je Paviljon „Srbija“ na 59. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji, na kojoj Republiku Srbiju predstavlja projekat „Hod sa vodom“, delo umetnika Vladimira Nikolića i kustosa Biljane Ćirić, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

„Ova smotra, jedinstveni praznik kulture, skoro 140 godina na jednom mestu okuplja najznačajnije savremene autore, ljubitelje i poštovaoce umetnosti. I za našu zemlju ovo je jedan od najvažnijih kulturnih događaja, koji pruža autentničnu sliku svetske scene i daje mogućnost da se učesnici prikažu u najboljem svetlu“, istakla je Gojkovićeva.
Ona je naglasila da je Venecijansko bijenale i prilika da se postave najraznovrsnija pitanja i na njih daju, ili barem nagoveste, odgovori koje savremena umetnost može da pruži.
„Izložba ʼHod sa vodomʼ otvoreno i suštinski odgovara na temu ovogodišnjeg Bijenala: ʼMleko snovaʼ, koju je definisala umetnička direktorka Ćećilija Alemani. Neposredan odgovor na pitanje stalnih promena prirode i društva, koje su pečat modernog doba, dat je iskorakom u magični svet umetnika. U njemu, kroz element vode, budi se i inspiracija za traženje odgovora na više nego aktuelno pitanje odgovornosti pojedinca prema planeti, drugim ljudima i oblicima života“, istakla je ministarka.
© Tanjug / MINISTARSTVO KULTURE/ GORAN ZLATKOVICProjekat „Hod sa vodom“, umetnika Vladimira Nikolića i kustosa Biljane Ćirić na Venecijanskom bijenalu.
Projekat „Hod sa vodom“, umetnika Vladimira Nikolića i kustosa Biljane Ćirić na Venecijanskom bijenalu. - Sputnik Srbija, 1920, 21.04.2022
Projekat „Hod sa vodom“, umetnika Vladimira Nikolića i kustosa Biljane Ćirić na Venecijanskom bijenalu.
Gojkovićeva je ukazala na značaj uloge kneza Pavla Karađorđevića u izgradnji Paviljona, u čemu je imao pomoć najeminentnijih muzejskih stručnjaka tog doba, na čelu sa Milanom Kašaninom, te da se zahvaljujući tom vizionarskom činu, nastupi naše zemlje organizuju od 1938. godine.
Ona je dodala da nastup na Bijenalu umetnosti u Veneciji značajno doprinosi kulturnoj reputaciji države u međunarodnim okvirima, i da učešće na toj manifestaciji daje umetnicima veću vidljivost i lakši pristup izložbenim prostorima širom sveta.

„A da u našoj zemlji postoji neiscrpan izvor stvaralaštva i imaginacije, svedoči i ova izložba. Verujem da će autori koji ove godine predstavljaju Srbiju, kao i mnogi drugi afirmisani i talentovani stvaraoci, nastaviti putem koji su trasirali velikani naše umetnosti koji su ovde izlagali“, zaključila je Gojkovićeva.

© Tanjug / MINISTARSTVO KULTURE/ GORAN ZLATKOVICBiljana Ćirić i Vladimir Nikolić
Biljana Ćirić i Vladimir Nikolić - Sputnik Srbija, 1920, 21.04.2022
Biljana Ćirić i Vladimir Nikolić
Biljana Ćirić, kustos izložbe, istakla je da „Hod sa vodom“ sugeriše i promišljanje sa vodom, koje po mišljenju Done Haravej podrazumeva suživot sa poteškoćama, sa poteškoćom da naučimo da postanemo drugačija vrsta ljudi u svetu koji prepoznaje našu međusobnu povezanost.
Ona je dodala da „Hod sa vodom“ podseća na činjenicu da smo svi mi sačinjeni od vode, te da nas voda u nama i okolo nâs primorava da se pozabavimo relacionom ontologijom i našim sopstvenim odnosom sa drugim vodenim telima i površinama i skrenula pažnju da je umetnik stvorio oba rada u poslednje tri godine tokom svog kontinuiranog istraživanja na temu filma, slikarstva i ljudskih odnosa sa svetom koji ne pripada samo ljudima, te da se izložba sastoji od dva nova rada – 800 metara i Dokument, koji su rezultat Vladimirovog odnosa sa vodom i tehnologijom.
Komesar nastupa Srbije u Veneciji i direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Marijana Kolarić napomenula je da je na raspisanom javnom konkursu za predstavnika na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji pristiglo 35 projekata, koji su po svojim umetničkim kvalitetima takođe bili izuzetni, kao i da je umetnički projekat „Hod sa vodom” umetnika Vladimira Nikolića i kustoskinje Biljane Ćirić, jednoglasno izglasan za predstavnika Srbije.
© Tanjug / MINISTARSTVO KULTURE/ GORAN ZLATKOVICOtvaranje Paviljona „Srbija“ na Venecijanskom bijenalu.
Otvaranje Paviljona „Srbija“ na Venecijanskom bijenalu. - Sputnik Srbija, 1920, 21.04.2022
Otvaranje Paviljona „Srbija“ na Venecijanskom bijenalu.
Ona je izrazila zadovoljstvo zbog kontinuiranog slavljenja najviših ciljeva umetnosti i uspešnog predstavljanja umetnosti iz Srbije. Istakla je da je posebno značajno što smo u vreme brojnih izazova uspeli da ove godine uložimo i više sredstava nego što je prvobitno bilo predviđeno u obnovu i uređenje Paviljona kao i produkciju izložbe, na čemu je zahvalila ministarki Gojković.
Knjeginja Jelisaveta Karađorđević, koja je gost Paviljona „Srbija“, izrazila je uverenje da nema boljeg načina za promociju jedne države od onog u kome umetnost igra glavnu ulogu. Podsetila je da je tadašnja Kraljevina Jugoslavija prvi put uzela učešće na Venecijanskom bijenalu 1938. godine, a njen otac, knez namesnik Pavle Karađorđević otvorio naš paviljon u Đardinima, kao i da su u njemu izloženi radovi izabranih jugoslovenskih umetnika – Ljube Babića, Vladimira Becića, Petra Dobrovića, Matije Jame, Mila Milunovića i Tome Rosandića.
„Poznajući svog oca, velikog zaljubljenika u umetnost, sigurna sam da je učešće Jugoslavije na najprestižnijoj umetničkoj manifestaciji na svetu, smatrao jednim od najznačajnijih postignuća u životu. Verovao je da umetnost ima moć da više kaže o nekoj državi, da promoviše njene najveće vrednosti, od bilo kog drugog sadržaja”, rekla je Jelisaveta Karađorđević i istakla značaj da je naša zemlja uspela da duže od osam decenija bude prisutna na Bijenalu.
Knez Pavle Karađorđević i princeza Jelisaveta - Sputnik Srbija, 1920, 14.06.2021
Srpski princ u kandžama dva čudovišta koja cepaju Evropu
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala