- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Kako se izvodi najstarija tehnika ukrašavanja jaja, kakva je uloga biljaka

CC0 / Pixabay / Uskršnja jaja
Uskršnja jaja - Sputnik Srbija, 1920, 22.04.2022
Pratite nasTelegram
Koje tehnike i sastojke koje su naši preci najviše koristili za ukrašavanje uskršnjih jaja?
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Etnografski muzej u Beogradu vlasnik je - između ostalih - i jedne neobične, ali veoma fascinantne zbirke.
Zbirka uskršnjih jaja, formirana je pre više od 100 godina, tačnije 1904. godine. U ovoj zbirci nalaze se jaja ukrašavana svim važnijim tradicionalnim tehnikama, među kojima se izdvaja, sad već čuvena, batik tehnika.

Ukrašavanje uskršnjih jaja - batik tehnikom

O ovoj tradicionalnoj tehnici ukrašavanja jaja, je u intervjuu za „Superženu“ pričala etnolog Jelena Tucaković. Ona je istakla da postupak ovom tehnikom započinje iscrtavanjem tanke linije voskom. Naime, ovako se prekriva površina koja ne treba da bude obojena, a kad se jaje uroni u boju, deo koji nije bio prekriven voskom poprima željenu boju, dok se na ostatku ljuske pojavi crtež.
Etnolozi smatraju ovo najstarijom tehnikom ukrašavanja, koja se koristila kod mnogih naroda, uključujući i Srbe, kao i susedne narode.
Za farbanje jaja naši preci su uglavnom koristili koren broća koji je davao crvenu boju. Pored broća kao izvor crvene boje su korišćene i lukovina, šljiva, trešnja, nar, bakam itd. Drugim rečima sve što im je bilo na dohvat ruke, pa su tako žutu dobijali uz pomoć breze i slame, braon od oraha, zelenu od koprive, plavu od divljeg zumbula...

Običaji i tradicija

Jaja su se farbala na Veliki četvrtak ili petak, a prvo obojeno jaje je bilo čuvarkuća. U različitim krajevima nazivalo se još i čuvar, stražar ili stražnik.
Prošlogodišnje jaje se koristilo da zaštiti useve i često zakopavalo u zemlju.
U pojedinim delovima Srbije se veruje, da za Veliki petak (najtužniji dan za hrišćane), sve staje. Stali bi vetrovi i voda, zemlja bi se tresla, a iz poštovanja prema ovim prirodnim (ne)pogodama žene sa Homolja se nisu umivale, a izbegavale su i da se očešljaju.
Narod Popovog polja je taj dan izbegavao rad sa iglama i ekserima, a nisu pili ni vino, jer su to simboli raspeća.
Važan običaj koji se vezuje za ovaj praznik je pričest.
U Šumadiji je zabeleženo da se pričest obavljala u prirodi, tako što bi se pojeo pupoljak lesike ili glogov list, posle čega bi sledila ispoved.
Sličan običaj je praktikovan i u istočnoj i južnoj Srbiji i bio je poznat pod imenom komkanje. Običaj je podrazumevao da se pre ručka u vino potope: drenove rese, zdravac trava i komadi uskršnjeg kolača. Ovo bi potom popili svi ukućani, nakon čega bi preskakali sekiru koja se nalazila na pragu i izgovarali želje.
Ručak, koji označava kraj sedmonedeljnog posta, je morao da bude svečan i mrsan, pa su se tom prilikom služili uskršnji kolači i pečenica. U nekim delovima je postojao običaj da se organizuje ručak za celo selo ispod drveta - zapisa.

Ukrašavanje biljkama

Pored batak tehnike, još jedan tradicionalni način ukrašavanja jaja je ukrašavanje biljkama. U srpskom narodu se veruje da svaka biljka kojom ukrase jaje, simboliše napredak u kući i zdravlje njenih članova. Pa se na primer srce stavlja ako u porodici ima neudatih devojaka, zdravac za zdravlje, a detelina za sreću.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala