- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Kako su „ježevi“ spasili Moskvu u Velikom otadžbinskom ratu

© Sputnik / V. Tihomirov / Uđi u foto-galerijuSpomenik "Protivtenkovski ježevi" u čast branilaca Moskve
Spomenik Protivtenkovski ježevi u čast branilaca Moskve - Sputnik Srbija, 1920, 24.04.2022
Pratite nasTelegram
Bodljikava žica je stara više od jednog i po veka, a protivtenkovski „ježevi“ su se u svom savremenom obliku pojavili tek pred početak Velikog otadžbinskog rata. Ovi pronalasci, iako su jednostavni, odigrali su prilično važnu ulogu u svetskoj istoriji.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Pokoravanje Divljeg Zapada bodljikavom žicom

Bodljikavu žicu je 1865. godine patentirao Francuz Luj Fransoa Janen, mada pojedini izvori ukazuju na Amerikanca Džozefa Glidena, kojem je potvrđen patent za usavršenu verziju bodljikave žice 1874. godine.
A sve je počelo od stočara. Predsednik SAD Abraham Linkoln je 1862. godine zakonom potvrdio preseljavanje američkog naroda na Zapad. Žitelji Teksasa su se masovno okrenuli stočarstvu, zbog čega su počeli da razmišljaju o tome kako da zaštite svoje posede. Ograđivanje hektara zemlje drvetom nije bilo samo skupo, nego i nepouzdano.
Tada su se pojavile prve verzije bodljikave žice. Do kraja 19. veka u SAD je potvrđeno više od 300 patenata za ovaj izum. Kada je proces proizvodnje bodljikave žice mehanizovan, za šest godina bilo je proizvedeno gotovo pola miliona kilometara ove vrste ograde.
© PixabayBodljikava žica
Bodljikava žica - Sputnik Srbija, 1920, 22.04.2022
Bodljikava žica
Veliku ulogu u ovom pronalasku imalo je i osvajanje beskrajnih australijskih pašnjaka. Stočari u Australiji se i dan-danas štite od katastrofalnih najezda divljih pasa dingoa i zečeva uz pomoć dva reda ograda od bodljikave žice.
Kada su se izveštili u stočarstvu, „civilizovani" ljudi su počeli da nameću svoju vlast „necivilizovanim" narodima – australijskim Aboridžinima, američkim Indijancima, Afrikancima. Radi „pravnog“ rešavanja pitanja vlasništva počeli su da ograđuju rezervate bodljikavom žicom.

Bodljikava žica pod naponom

Nije čudno što je tako jednostavan, a efikasan sistem zaštite zainteresovao vojsku. U Burskim ratovima (1899-1904) bodljikava žica je prvi put bila primenjena kao prepreka za neprijateljsku pešadiju. Nakon toga, u ratu protiv Japanaca, ruska vojska je na bodljikavu žicu priključila i struju.
Tada se pojavila i protivpešadijska ograda u obliku spirale „bruno“, koja se koristi i danas. Ovaj pronalazak predstavlja traku od nekoliko niti isprepletane bodljikave žice. Spirala se rastezala na putu premeštanja protivnika, i čak i ako nije potpuno sprečavala neprijateljski prodor, uspevala je da ga uspori. To je omogućavalo da se otvori vatra na jedinice neprijateljske pešadije na posebno osetljivim deonicama.
Od Drugog svetskog rata korišćena je modifikovana spirala s efektom sečenja „egoza“, koja se pojavila u sovjetsko vreme. Uska traka sa sečivima obmotavana je oko žice, obrazujući prilikom razvlačenja teško savladivu ubodnu ogradu. „Egozu“ danas često vidimo iznad ograda zatvorenih teritorija, na granici, u popravnim domovima i zatvorima.

Genijalnost protivtenkovskih „ježeva“ i odbrana Moskve

S masovnim uvođenjem oklopne tehnike u ratne sukobe, bilo je potrebno pronaći teže ograde. Pored miniranja, učesnici u sukobima su se okrenuli barikadama, protivtenkovskim rovovima i zemljanim nasipima. Za njihovo uvođenje bili su, međutim, potrebni i materijalni i ljudski resursi, a manevarska premeštanja vojske tokom borbi zahtevala su i rešenja koja bi omogućila lako i jednostavno prenošenje prepreka za neprijatelja.
Neko se prvo dosetio drvenih stubića kojima su u Rusiji u 19. veku bila ograđivana bogata imanja, a od tridesetih godina prošlog veka prilikom izgradnje utvrđenja počele su da se primenjuju jednostavnije protivtenkovske blokade – „ježevi“, koji su veoma slični onima koji se koriste i danas.
Spomenik Protivtenkovski ježevi u čast branilaca Moskve - Sputnik Srbija, 1920, 13.06.2017
Ježevima protiv ruske opozicije: Zapadni novinari pobrkali umetnost i barikade
Tvorac protivtenkovskog „ježa“ je general Mihail Goriker, načelnik odbrane Kijeva u Drugom svetskom ratu. Genijalnost njegovog pronalaska je u jednostavnosti njegove izrade i u samoj konstrukciji.
Praktično neprohodna za kopnenu borbenu tehniku pregrada je nastajala zavarivanjem jednakih delova železničkih šina u vidu slova „Ž“, odnosno šestokrake zvezde. Startna ispitivanja su potvrdila da „jež“ izdržava tenk mase do 60 tona. Bila je to najjednostavnija neeksplozivna barikada protiv tenkova.
Protivtenkovski „ježevi“ su doneli mnoštvo koristi Crvenoj armiji tokom Velikog otadžbinskog rata, ušavši u istoriju ratovanja 20. veka. „Gorikerova zvezda“ je odigrala ulogu u rezultatima bitke pri odbrani Odese, Moskve, Kijeva, Lenjingrada, Sevastopolja i u mnoštvu drugih velikih operacija.
Protivtenkovski „ježevi“ su ostali u vojnoj istoriji jedan od simbola najteže bitke za Moskvu tokom jeseni i zime 1941. godine. Samo na najbližim prilazima prestonici bilo je postavljeno oko 40.000 načičkanih konstrukcija koje su čekale neprijatelja. Taj rat je jasno pokazao da efikasni mogu da budu i krajnje jednostavni i jeftini sistemi.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala