- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Raspeće kroz istoriju - kako je nastala jedna od najsurovijih smrtnih kazni

CC0 / Pixabay / Raspeće
Raspeće - Sputnik Srbija, 1920, 24.04.2022
Pratite nasTelegram
Najpoznatiji slučaj raspeća na svetu, prema Novom zavetu, desio se kada su Rimljani osudili Isusa Hrista na ovaj vid smrtne kazne. Međutim, daleko od toga da je ovo jedini poznati slučaj raspeća u istoriji.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

U antičko doba na hiljade ljudi je bilo osuđeno na sramotnu i tešku smrt raspećem. Čitav proces raspeća u Rimu je trajao dugo, podrazumevao je bičevanje i mučenje pre nego što bi osobu prikovali za krst da na njemu u bolovima dočeka smrt.

Poreklo kazne

Smatra se da su Asirci i Vavilonci započeli kažnjavanje vezivanjem za drvo ili stub. Praksu raspeća su preuzeli i Persijanci u 6. veku p.n.e, prema istraživanjima koje je objavio „Saut Afrika Medija Džurnal“ 2003. godine.
Smrt raspećem na krst počeli su da upotrebljavaju Rimljani koji su ovu praksu uveli u sistem kažnjavanja tokom rata protiv Kartagine tokom Punskih ratova u 3. veku p.n.e.
Aleksandar Veliki je osvajanjem Persije, nakon izgradnje svoje imperije uveo praksu raspeća u zemljama istočnog Mediterana, u 4. veku p.n.e.
U narednih 500 godina Rimljani su „usavršili“ raspeće, sve dok ga Konstantin I nije ukinuo u 4. veku nove ere, navode u svom izveštaju profesori na Odseku za engleski jezik i klasičnu kulturu na Univerzitetu Slobodne države u Južnoj Africi, Fransoa Retif i Luis Silirs.
Kako se raspeće smatralo izuzetno sramotnim načinom umiranja, Rimljani nisu ubijali svoje građane na ovaj način, već samo strance, robove, proterane vojnike, hrišćane i ponekad političare.
Kada su Rimljani okupirali Svetu Zemlju u 4. veku p.n.e, rimski general Varus osudio je na smrt raspećem 2.000 Jevreja, a masovno raspeće desilo se i u prvom veku nove ere tokom rimsko-jevrejskih ratova. I Hrist je osuđen na raspeće pod optužbom da je podstakao pobunu protiv Rima.
CC0 / Pixabay / U Jerusalimu su ljudi, osuđeni na raspeće, dobijali vino i tamjan, kako bi im se ublažila bol
Raspeće - Sputnik Srbija, 1920, 14.04.2022
U Jerusalimu su ljudi, osuđeni na raspeće, dobijali vino i tamjan, kako bi im se ublažila bol

Šta je sve podrazumevalo raspeće?

U Rimu su ljudi osuđeni na smrt raspećem prethodno bičevani. Od bičevanja su izuzimane žene, rimski senatori i vojnici (osim ako nisu napustili službu). Osuđenika bi bičevali po golim leđima, nogama i zadnjici. To bi uzrokovalo teške rane, bolove i krvarenje. Često se dešavalo da se osuđenik, iscrpljen od mučenja, onesvesti ili umre i pre samog čina raspeća.
Ako preživi bičevanje, osuđenik bi bio ponižavan i ismevan, a svoj krst, na koji će biti razapet - nosio bi na leđima kroz ulice.
Okrutnost je ponekad išla i dalje - dešavalo se da vojnici osuđenicima odseku neki deo tela, poput jezika; nije bila retkost ni da osuđenike oslepe.
Pojedini izvori navode još jedan zastrašujući čin, koji je uveo grčki kralj Antikus IV. Taj čin je podrazumevao da osuđenom zadave dete i okače mu ga oko vrata prilikom raspeća.
U Jerusalimu, na primer, žrtve su dobijale opijat - vino i tamjan, kako bi im se ublažila bol.
Smrt bi kod razapete osobe nastupala sporo. Osuđenici su umirali između tri sata i četiri dana. Nekada bi proces umiranja ubrzavali vojnici, tako što bi dodatno fizički zlostavljali žrtvu.
Članovi porodice osuđenog su nakon raspeća, uz dozvolu rimskog sudije, beživotno telo mogli da skinu sa krsta kako bi ga sahranili. U suprotnom leš bi bio ostavljen na milost i nemilost pticama grabljivicama.

Eksperiment

Nemački istraživači su tokom šezdesetih godina dvadesetog veka probali da naprave eksperiment, kako bi proučili kakve efekte na organizam ima sam postupak raspeća.
Oni su dobrovoljcima privezali zglobove za krst i potom pratili aktivnosti respiratornog i kardio-vaskularnog sistema. Nakon samo šest minuta volonteri su imali problema sa disanjem, puls im se udvostručio, a krvni pritisak pao. Eksperiment je obustavljen nakon 30 minuta zbog bolova u zglobovima. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu „Berlin Medicina“ 1963. godine.
Ovim istraživanjem pokazano je da su uzroci smrti usled raspeća mogli biti različiti - višestruko otkazivanje organa, respiratorna insuficijencija i slično, prenela je „Nacionalna geografija“.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala