Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Karta sve otkriva: Srbija u središtu važnog vojnog trougla – na udaru ultimatuma i pritisaka /video/

© AP Photo / Darko VojinovicZastave Srbije, EU i Amerike
Zastave Srbije, EU i Amerike - Sputnik Srbija, 1920, 30.04.2022
Pratite nasTelegram
Razlog tolikih pritisaka na Srbiju da se prikloni politici Zapada je što je ona najznačajnija zemlja i nezaobilazan činilac na Zapadnom Balkanu, a vojno gledano, ako se pogleda karta, ona je središte u trouglu ključnih distributivnih centara američke vojske koji se nalaze u Albaniji, Grčkoj i Poljskoj.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Kako je uopšte moguće voditi bilo koju ozbiljniju politiku ako zaboravite na Srbiju, pita Milovan Drecun u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju i vojni analitičar.
On time objašnjava i učestale posete zapadnih zvaničnika Srbiji, uključujući i poslednju turneju visoke američke delegacije po regionu predvođene Karen Donfrid, pomoćnicom američkog državnog sekretara.
Drecun smatra da poseta nije bila konstruktivna, a to objašnjava porukama prenetim Srbiji: da dijalog treba da se fokusira na tzv. uzajamno priznanje, o tome je mesecima govorio Aljbin Kurti; da zastoj u dijalogu odgovara Rusiji, što ne stoji; da Kosovo treba da se uključi u evroatlantske institucije, što takođe slušamo od Kurtija; da mir postignut na Kosovu ne treba uzeti zdravo za gotovo. Pritom, dodaje on, ni reči o ZSO, niti osude Prištine što ne realizuje dogovoreno, ali se naravno poteglo pitanje sankcija Rusiji, što je ključna tačka neslaganja Beograda i Vašingtona.
Američka imperijalna politika, objašnjava Drecun, ne menja svoj model ponašanja: svuda gde se njeni interesi sučeljavaju s interesima njenih geopolitičkih konkurenata traži saveznike da bi pokazala svoje globalno vođstvo. U tom smislu i Srbiji se stavlja do znanja da treba da se opredeli da li hoće sa Zapadom ili sa Rusijom i Kinom.
„Kažu nam da ako to ne uradimo mogu da nam blokiraju jadranski naftovod, da pozovu svoje kompanije da se povuku iz Srbije, da prekinu pregovore sa nama oko nekih klastera u procesu pristupanja EU. Da li je to zaista njihov interes, da li time jača njihov uticaj ili pak uticaj Rusije koja im je glavni geopolitički konkurent“, retorički pita Drecun.

Vojno-strateški trougao

On skreće pažnju i na vojne aspekte angažovanja Zapada i pre svega SAD u regionu: glavni centar delovanja američke vojske na Zapadnom Balkanu postaje Albanija, koja se povezuje sa članicom NATO Severnom Makedonijom i kosovskim bezbednosnim snagama kroz njihovo integrisanje u strukture Alijanse.
„Ovaj pravac je najvažniji, to je meki trbuh Balkana i oni to integrišu. Pored Albanije, Grčka i Poljska su glavni distributivni centri američke vojske u Evropi. Pogledajte ko je u sredini tog trougla – mi“, konstatuje Drecun.
On primećuje da je Srbiju zato nemoguće zaobići ali mogu pokušati da joj naškode, da joj nanesu ekonomske udarce, i SAD i EU.
„Kažu nam, postaćete članica, neke tamo - 2800. godine ali odmah usaglasite spoljnu politiku. Kažu, mi ćemo da narušavamo vaš teritorijalni integritet tako što ćemo da priznajemo samoproglašenu nezavisnost Kosova, a od vas tražimo da poštujete teritorijalni integritet neke druge zemlje, uprkos tome što ćete pretrpeti ogromnu štetu ako se pridružite sankcijama. Pa zašto bismo to radili, mi smo tu na dvosturkom gubitku? Drugo, te sankcije Rusiji nisu sankcije UN“, kaže naš sagovornik.
Prof. dr Miroslav Bjegović, dekan Fakulteta za studije bezbednosti Edukons, ističe da su političke zamisli SAD jasne i srpskom narodu i srpskom rukovodstvu. On očekuje da će posle senatorske delegacije u Beograd doći i američki državni sekretar i ministar odbrane. Krajnji cilj je, kako kaže, da ovaj prostor bude zaokružen u evroatlantskim integracijama kako ovde ne bi postojao ni ruski, ni kineski uticaj.
Među ciljevima je i da tzv. Vojska Kosova bude u okrilju NATO, a što se tiče Srbije da je strateški cilj njen ulazak u EU ali ne govore da tu postoje određeni uslovi.
„Jedan od uslova je sigurno i ulazak u NATO, samo nam se to ne traže direktno, nego tvrde da poštuju našu vojnu neutrlanost. Upravo sukob u Ukrajini utiče bitno na naš politički i vojni status u smislu kako se tu opredeljujemo. Biće pritisaka da uvedemo sankcije Rusiji kako bismo joj okrenuli leđa“, upozorava Bjegović.

Izdržati do septembra

Objašnjavajući zbog čega je Amerikancima toliko važno da se i Srbija svrsta uz Zapad, politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić kaže da u svetlu nastojanja da se sačuva trenutno simbolično jedinstvo u EU i NATO, mala država poput Srbije, koja nudi alternativu, narušava celu koncepciju koju ima elita u Vašingtonu.
„SAD ne trpe da postoji bilo koji alternativni model. To se procenjuje od strane političkih elita kao ozbiljna pretnja jer ako Srbija uspe da sačuva neutralnu politiku postoji mogućnost da će druge zemlje da slede taj primer“, navodi Kesić.
On takođe očekuje da će se pritisci na Srbiju nastaviti, tim pre što je ovo godina izbora za Kongres.
„Realno govoreći, imamo prostora do septembra pre nego što SAD potpuno počnu da se bave sobom u kontekstu izbora i unutrašnje politike. Zbog toga Stejt department i Bela kuća vide da moraju više da se angažuju i da naprave značajaniji uspeh, bar oko održavanja jedinstva Evrope i Amerike“, kaže Kesić.
Na pitanje šta će se desiti ako Srbija ne prihvati šta joj traže, analitičar navodi da postoje razne spekulacije, te da albanski i bošnjački lobi traže maksimalno – izolaciju Srbije pa sankcije za njenog predsednika i druge političare.
„Realnost je da postoje ozbilne podele u samoj administraciji oko pristupa Srbiji. Donfrid predstavlja mnogo realniji pristup nego neki jastrebovi koji bi išli agresivnijim putem. Njen dolazak je bitan jer se otvara komunikacija s Beogradom na višem nivou“, smatra Kesić.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala