Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Šta sada Nemačka očekuje od Srbije /video/

© Tanjug / Sava RadovanovićZgrada Rajhstaga u Berlinu
Zgrada Rajhstaga u Berlinu - Sputnik Srbija, 1920, 06.05.2022
Pratite nasTelegram
Nemačka vizija Balkana je istorijski i danas uvek bila suprotna srpskim interesima, ali u ovom trenutku Berlinu ne odgovara veća konfrontacija sa Srbijom, procena je daljeg razvoja odnosa Srbije i Nemačke posle susreta predsednika Aleksandra Vučića s kancelarom Olafom Šolcom čije su glavne teme bile Kosmet i ukrajinska kriza.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Ni Evropskoj uniji ni Sjedinjenim Državama, koji su trenutno usredsređeni na zbivanja u Ukrajini, ne ide na ruku da otvaraju novo žarište, niti neki novi sukob na prostoru Balkana i zato, iako će se maksimalno truditi da Beograd uvede neke sankcije Rusiji, nije im u interesu totalna konfrontacija sa Srbijom, uveren je dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.
Spoljnopolitičko komentator Žarko Rakić očekuje da će se Nemačka pragmatičnije postaviti i kad je reč o kosovskom pitanju. Na prvi pogled, smatra on, deluje skoro nemoguće da se uz pomoć Nemačke može postići neki prodor u dijalogu Beograda i Prištine jer je prištinska strana uporna u zahtevu da se prizna jednostrano priznanje Kosova.
„Međutim, trenutna sitaucija je da Srbija još nema novu vladu i to je prostor kad ne možemo da očekujemo da će pregovori biti obnovljeni na najvišem nivou. Ulazimo u leto i nije realno misliti da bi neki ozbiljniji pregovori mogli da se dese pre septembra – oktobra. Nemačka će zato pokušati da ide korak po korak, da vidi dokle može da ide saradnja i pregovori bez konačnog priznanja“, predviđa Rakić.
Za opipljivije rezultate nemačkog angažovanja u deblokadi dijaloga Rakić vidi problem i u tome što Nemačka ima loš imidž u Srbiji.
„Kad kažu - posvetićemo se rešavanju krize u BiH svi se pitaju na čiju štetu će to biti. Nikad nisu bili fer, uvek je to bilo nametanje rešenja koje je bilo jednostrano i nije bilo održivo na duži period. Nadam se da će sad biti pametniji“, kaže Rakić.

Koliko se pita Berlin

Na pitanje, da li sastanci u Berlinu pokazuju da Nemačka preuzima od Amerike rešavanje pitanja na Balkanu, Zečević ističe da tek treba da se vidi da li su Amerikanci možda delegirali Nemačkoj da izigrava lošeg policajca, a onda da oni dođu s kompromisnim rešenjem, ali da je činjenica da je Nemačka uvek imala značajnu ulogu u ovom regionu.

„Pre svega je veliki investitor, zbog toga je između ostalog zainteresovana za ovaj prostor. Drugo, tradicionalno ovde ima veliki politički uticaj. Normalno je da se Nemci interesuju za nas i da žele da ostvare geostrateški uticaj. Ipak, po mom mišljenju, uvek Amerikanci imaju odlučujući uticaj, a Nemci su produžena ruka Amerike, izvođači radova. Iako Nemci imaju svoje interese na Balkanu, i u kontekstu ukrajinske krize vidi se da Nemačka u suštini nema toliko samostalnu politiku. Ona povremeno ističe svoje interese da bi kasnije odustala od njih ukoliko američki saveznik to zatraži”, objašnjava on.

Istovremeno, što se tiče zapadnih zahteva prema Srbiji, s obzirom da se produbljuje kriza između Rusije i SAD I EU, realno je očekivati da jača pritisak na Srbiju da i ona uvede bar neke od sankcija Rusiji i da se delimično solidariše s Evropom, ali će, veruje Zečević, biti većeg razumevanja za Srbiju kad je reč o ruskim energentima.
„Što se tiče naftnog embarga biće odstupanja i za neke članice EU a onda će sigurno biti odstupanja i za Srbiju. Svejedno, Srbija će morati da diversifikuje nabavku i nafte i gasa iz različitih izvora, a verovatno će morati da radi i na alternativnim izvorima energije. Ali u ovom trenutku nema šanse da Srbija uvede embargo na isporuku ruske nafte i gasa“, kaže ovaj stručnjak.
Za Rakića je, bar kad je Berlin u pitanju, mnogo veći instrument za pritiske na Srbiju prisustvo nemačkih investitora.
„Činjenica je da Nemačka na ovim prostorima najveći investitor i da 75.000 radnih mesta zavisi od tog kapitala. Tu je pretnja da taj priliv kapitala može da se zaustavi i ona je mnogo veća nego gas ili nafta“, kaže on.

Kosovski začarani krug

Komentarišući mogućnost da se Srbiji, u zamenu za usaglašavanje s politikom EU prema Rusiji, ponudi prečica za EU, sagovornici Sputnjika kažu da je ta ideja logična, ali je teško ostvarljiva jer je koči kosovski problem.
“Ipak, nije nerealna ako se pronađe neki kompromisni model za KiM koji ne podrazumeva priznanje Kosova. S druge strane, nije realno tražiti od Srbije priznanje Kosova a istovremeno ne znamo da li je EU spremna da primi Srbiju, a da ona to ne uradi”, ukazuje Zečević.
Rakić se slaže da je reč o začaranom krugu gde je Kosovo i na početku, i na kraju.
„Nema prečice za Srbiju, ne samo zato što je problem Kosovo. Po onome što se dešavalo poslednjih godina, među članicama EU ima dosta onih koje nemaju razumevanja za Srbiju i čak imaju odbojan stav. Ima sigurno desetak država koje ne bi ni nevoljno glasale za prijem Srbije u EU, pogotovu ne prečicom, tako da nas zaista očekuje ozbiljan put. Nekad se govorilo da svi putevi vode u Rim, a danas da svi vode u Brisel, ali nisu svi putevi dobri, naročito ne za Srbiju”, poručuje Rakić.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala