- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Prvi strip na leskovačkom dijalektu – doživljaji srpskog dobrovoljca iz Velikog rata

© Foto : Sputnjiku ustupio Marko StojanovićPrvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“
Prvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“ - Sputnik Srbija, 1920, 07.05.2022
Pratite nasTelegram
Prvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“ autora Marka Stojanovića, nedavno je promovisan u Narodnom muzeju u Leskovcu. „Do pakla i nazad: Zapis“ govori o doživljajima dobrovoljca iz Prvog svetskog rata vojnika Moravske divizije Milutina i njegovog konja Šarca.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Priča o prvom stripu na leskovačkom dijalektu počela je mnogo ranije sa Nikolom Mitrovićem Kokanom, jednim od ljudi koji su posle Drugog svetskog rata vratili strip na kioske u Srbiji, kaže za Sputnjik Marko Stojanović, profesor engleskog jezika i predavač u Školi stripa „Nikola Mitrović Kokan“.
© Foto : Sputnjiku ustupio Marko StojanovićPrvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“
Prvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“ - Sputnik Srbija, 1920, 05.05.2022
Prvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“

„Do pakla i nazad“ – strip-epopeja srpske vojske

Kokan je radio za čuvenu ediciju „Nikad robom“ čiji je najpoznatiji strip bio „Mirko i Slavko“ na kome je sarađivao. Kao Leskovčanin pokrenuo je školu stripa u rodnom gradu 1995, a Stojanović je bio jedan od polaznika. Pred smrt 1997. želeo je da uradi tri velika stripa kojima bi svoj opus zaokružio.
„Jedan od ta tri stripa trebalo je da se zove 'Do pakla i nazad' i da se bavi epopejom srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Nažalost, preminuo je pre nego što je uspeo da to uradi ali sam ja kao njegov učenik imao želju da ispunim njegov amanet. Kako se približavala stogodišnjica Prvog svetskog rata, stekli su se uslovi da se to uradi. Zamislio je da to bude jedan ep koji će imati iste junake od početka do kraja, ali to nije bilo izvodljivo, tako da sam odlučio da napravim niz kratkih priča od kojih će svaka biti posvećena jednom od ključnih događaja Prvog svetskog rata“, dodaje Stojanović.
Priče su posvećene Sarajevskom atentatu, upadu Austrougarske vojske u Mačvu, ključnim bitkama 1914. – Cerskoj, Kolubarskoj i bici na Mačkovom kamenu, odbrani Beograda, povlačenju preko Albanije, Plavoj grobnici, proboju Solunskog fronta, povratku vojnika u Srbiju i životu ratnih vojnih invalida posle Prvog svetskog rat.
© Foto : Sputnjiku ustupio Marko StojanovićPrvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“
Prvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“ - Sputnik Srbija, 1920, 05.05.2022
Prvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“
Sa timom crtača među kojima su bila neka od najpoznatijih imena domaćeg stripa kao što su Leonid Pilipović, Milorad Vitanović Maza, Sabahudin Muranović Muran, Milan Drča, Dušan Božić, Branislav Kerac, Dražen Kovačević, Aleksa Gajić, Jovan Ukropina uspeli su da završe da objave strip-album na stogodišnjicu primirja u Prvom svetskom ratu, 2018. godine.

„Do pakla i nazad: Zapis“ – prvi strip na leskovačkom dijalektu

Stojanović je mislio da je ta priča završena, međutim jedan od crtača Dragan Stojkić Rajački koji je radio priču „Cipele i potkovice“, a pratila je vojnika dobrovoljca Moravske divizije Milutina i njegovog konja Šarca, nije želeo da se priča završi i nastavio je da crta vinjete i ilustracije, čak i neke table stripa.
Kad se nakupilo dovoljno materijala, Stojanović je rešio da uradi nastavak i da na postojeće crteže napiše tekst što je „potpuno nekarakteristično za nastanak stripa“, jer obično scenarista prvo napiše scenario po kome se crta. Stojanović je uzeo vizuelne predloške Rajačkog i tako je nastao „Do pakla i nazad: Zapis“.
© Foto : Sputnjiku ustupio Marko StojanovićPrvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“
Prvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“ - Sputnik Srbija, 1920, 05.05.2022
Prvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“
Na tom albumu 90 odsto posla izneo je Rajački, ali drugi crtači Milorad Vitanović Maza, Dejan Sedlan, Dušan Božić su uskočili i istuširali neke njegove radove dok su neke vinjete radili Geza Šetet, Nebojša Bačić, Aleksandar Anđelković, Igor Krstić, Borivoje Grbić i tako je nastao „strip karakterističan po nekoliko stvari“.
„Prvo po tome što je nastao na jedan krajnje netipičan način. Drugo, s obzirom da je Milutin vojnik Moravske divizije i da je iz Leskovca onda je bilo logično da čitav album bude na dijalektu, leskovačkoj varijanti prizrensko-timočkog dijalekta. Na kraju se ispostavilo da je to prvi album na toj podvarijanti prizrensko-timočkog dijalekta“.

Satanizacija južnjačkog dijalekta

Stojanović naglašava da je iza oba albuma stalo dosta ljudi koji su „svojim imenom i reputacijom na neki način garant kvaliteta“. Za prvi album je predgovor pisao dr Aleksandar Uzelac, istoričar i saradnik Istorijskog instituta u Beogradu, a pogovor dr Perica Hadži-Jovančić, istoričar sa Kembridža,dok je „stripovski deo“ obradio Slobodan Ivkov, naš najeminentniji strip teoretičar.
„Za drugi album predgovor je pisao poznati pisac Vule Žurić, a pogovor dr Pavel Pilh koji je u Češkoj doktorirao na temi „Jugoslovenski i postjugoslovenski ratni strip 1914 – 2018“. Saradnici na zapisu su bila tri pisca koji pišu na leskovačkom dijalektu – Dejan Đorđević, Dalibor Đorđević i Predrag Stanković. Tako da možemo da kažemo da su stripovi dobro zaokruženi i dobro utemeljeni i u istoriji i u dijalektologiji“.
Završavajući album bio je u nedoumici da li da dijalekt pojednostavi i učini ga razumljivijim za šire mase jer „kad mi Leskovčani pričamo baš 'po naški', drugi imaju problema da nas razumeju“. Tad se desio onaj nesrećni slučaj gde je dijalekt sa juga Srbije „satanizovan i ismejan sa Vujaklijom i onom gimnazijom u Beogradu koja se tako reklamirala“.

Strip kao udžbenik leskovačkog dijalekta

„Tim dijalektom su pisali velikani književnosti kao što su Bora Stanković i Stevan Sremac. Osetio sam revolt i odlučio da ne pojednostavljujem nego da napišem kako su ti ljudi govorili, pa ko to shvati – dobro je, a ko ne razume, postoje rečnici tih izraza pa neka se upoznaju malo, to je govor kojim govori četvrtina Srbije. Nije loše znati se sporazumevati sa tim ljudima, pošto se mi sa juga možemo se sporazumeti sa svima, ali izgleda kad treba nas razumeti da važe neki drugi aršini. Pa neka bude to ne samo udžbenik istorije, nego i udžbenik dijalekta“.
© Foto : Sputnjiku ustupio Marko StojanovićPrvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“
Prvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“ - Sputnik Srbija, 1920, 05.05.2022
Prvi strip na leskovačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, „Do pakla i nazad: Zapis“
Dodaje da je Pavel Pilh u pogovoru napisao da se kroz strip, osim sa istorijom, upoznavao i sa dijalektom.
„Pošto se on bavi i slovenskim jezicima na Filozofskom fakultetu u Brnu gde predaje, napisao je da mu je strip pomogao da upozna dijalekt koji nije poznavao a čije ga je bogatstvo zapanjilo i da je obogaćen tom raskoši jezika koja mu je bila nepoznanica. Ako je to za jednog Čeha moglo da uradi posao, mislim da bi moglo i za neke građane Srbije“, zaključio je Stojanović.
Naslovnica knjige Priče iz Drugog rata - Sputnik Srbija, 1920, 16.04.2022
KULTURA
Aleksandar Zograf o „Pričama iz drugog rata“: Još nismo savladali lekciju iz istorije
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala