- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Borelj: EU ne može biti posrednik u rusko-ukrajinskim pregovorima

© AP Photo / Arnulfo FrancoŠef evropske diplomatije Žozep Borelj
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj - Sputnik Srbija, 1920, 11.05.2022
Pratite nasTelegram
Evropska unija ne može postati posrednik u pregovorima između Rusije i Ukrajine, smatra visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

„Ne mi. Rusi to neće prihvatiti, kao što mi nećemo prihvatiti Rusiju kao posrednika“, rekao je Borelj u intervjuu za nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ odgovarajući na pitanje da li Evropska unija može da igra ulogu posrednika u rusko-ukrajinskim pregovorima.
Istovremeno je dodao da „Kina takođe ne odgovara, budući da naginje u pravcu Rusije“.
Turska tamo radi veoma dobar posao. Ima dobre odnose sa obe strane“, naglasio je šef evropske diplomatije.
„Najbolje bi, naravno, bile Ujedinjene nacije“, rekao je Borelj i dodao da samo Ukrajina, Rusija i posrednik treba da određuju ishod pregovora. Političar pri tome nije komentarisao moguće rezultate.
„Ne znam. To že zavisiti od toga koliko je koja od strana jaka“, zaključio je on.
Istovremeno, Borelj smatra da je „neophodno sesti za pregovarački sto sa pozicije sile i sada je zadatak da se na ovu poziciju dovedu Ukrajinci“.
„O ovom pitanju ćemo razgovarati u četvrtak u okviru sastanka ministara spoljnih poslova G7 kojim predsedava Nemačka“, dodao je Borelj.
Osim toga, Borelj je uverio da će Evropska unija nastaviti da isporučuje oružje Ukrajini, kao i da će nastojati da oslabi rusku ekonomiju i međunarodnu izolaciju Rusije.
„Ali mi ne želimo da se borimo protiv Rusije“, rekao je on.
Komentarišući moguće uvođenje embarga na isporuke gasa iz Rusije, političar je napomenuo da je „gas strateški proizvod, jer nije samo izvor energije, već i sirovina za petrohemijsku industriju“. „A tamo se ne može zameniti. Sada moramo da pronađemo nove dobavljače“, naglasio je Borelj.
Šef evropske diplomatije napomenuo je da je nedostatak terminala za prijem tečnog prirodnog gasa greška koju treba prepoznati i ispraviti.
Mogu li se i kako pomiriti politički i ekonomski aspekti evropske politike prema Rusiji i ko će platiti najveću cenu govorili smo u emisiji „Energija Sputnjika“:
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj - Sputnik Srbija, 1920, 09.05.2022
SVET
Borelj: Treba konfiskovati ruski novac za obnovu Ukrajine
„Biće potrebno malo više vremena, ali ćemo se osloboditi ruskog gasa“, rekao je Borel.
On je istakao da „ne mogu svi u Evropskoj uniji istovremeno da prekinu isporuke ruskog gasa i nafte. Zemlje poput Mađarske imaju objektivne razloge kada kažu da nemaju obale za naftne tankere i naftovode. Potrebno nam je rešenje koje odgovara svima“, zaključio je Borelj.

O rusko-ukrajinskim pregovorima

Rusko-ukrajinski pregovori traju od 28. februara. Delegaciju Moskve predvodi pomoćnik predsednika Rusije Vladimir Medinski. Nekoliko sastanaka održano je u Belorusiji, a zatim su strane nastavile da komuniciraju putem video veze. U Istanbulu je 29. marta održana još jedna runda pregovora. Predsednik Rusije Vladimir Putin je 12. aprila rekao novinarima da je Kijev, odstupajući od dogovora postignutih na pregovorima u Turskoj, doveo ovaj proces u ćorsokak.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je 20. aprila izjavio da je Moskva predala Kijevu nacrt dokumenta o sporazumima sa jasnim formulacijama i da čeka odgovor. Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je sa svoje strane precizirala da se to dogodilo još 15. aprila.

Specijalna vojna operacija u Ukrajini

Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koje već osam godina maltretira i nad kojima vrši genocid kijevski režim“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
Ventil na gasovodu u gasnoj transportnoj stanici u Ukrajini - Sputnik Srbija, 1920, 05.05.2022
RUSIJA
EU nema u planu da odustane od ruskog gasa
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala