- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Pet istorijskih mitova koji i dalje opstaju

© Wikipedia / anomimni autorPad Bastilje nepoznatog autora. Upad pobunjenog naroda u najomraženiji zatvor u Francuskoj 14. jula 1789, označio je početak Francuske revolucije.
Pad Bastilje nepoznatog autora. Upad pobunjenog naroda u najomraženiji zatvor u Francuskoj 14. jula 1789, označio je početak Francuske revolucije. - Sputnik Srbija, 1920, 11.05.2022
Pratite nasTelegram
Mnoge činjenice o istorijskim događajima menjane su tokom godina do neprepoznatljivosti usled različitih interpretacija. Tako smo dobili puno istorijskih zabluda u koje ljudi i danas veruju jer nisu dovoljno obavešteni. Sledi pet istorijskih mitova, koji, nažalost, i dalje opstaju.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Ljudi u srednjem veku su putovali veoma retko i samo iz nužde

Jedna činjenica u koju većina ljudi veruje je da su ljudi koji su živeli u srednjem veku ostajali na istom mestu ceo život, a u druge krajeve su odlazili jedino kada su bili prinuđeni na to.
To je možda donekle istina za kmetove, koji su bili vezani za svoju i zemlju svog feudalca, ali ostali ljudi, a naročito stanovnici gradova, imali su priliku da putuju. Oni su najčešće posećivali hrišćanska sveta mesta, čak iako su ona bila udaljena stotinama kilometara od njihovog prebivališta.

Pokreti otpora u Zapadnoj Evropi imali su veliku ulogu u porazu sila Osovine u Drugom svetskom ratu

Ljudi koji su se borili protiv nacista i fašista u okupiranoj Zapadnoj Evropi tokom Drugog svetskog rata zaslužuju svoje mesto u istoriji, ali se ponekad precenjuje njihov značaj za poraz sila Osovina, a posebno u popularnoj kulturi i književnosti.
Odlučujuće borbe na evropskom frontu u ovom velikom sukobu vodile su se u Staljingradu, Normandiji, kod Ardena i Monte Kasina, a ne na ulicama Pariza i Marseja. Bez napora velikih armija SAD, SSSR, Velike Britanije i drugih saveznika mi bismo danas živeli u sasvim drugačijem svetu.

U padu Bastilje oslobođeno je na stotine zatvorenika

Pariska bastilja je utvrđenje sagrađeno u 14. veku s ciljem da zaštiti jedan od ulaza u ovaj grad. U narednom veku je postalo zatvor, u kome su najčešće bili zatočeni politički zarobljenici, uglavnom bez suđenja, prenosi portal DDL.
Upravo zbog toga, Bastilja je postala simbol nepravde u francuskoj monarhiji, što je glavni razlog zašto se ona našla na udaru pobunjenika 14. jula 1789, prvog dana Francuske revolucije.
Na osnovu umetničkih dela koja prikazuju ovaj događaj deluje da je u ovom jurišu revolucionara na Bastilju oslobođeno na stotine zatvorenika. Ništa nije dalje od istine. Verovali ili ne, samo sedam zatvorenika se našlo na slobodi nakon što je narod okupirao ovu instituciju.

Obrazovani ljudi u srednjem veku su verovali da je Zemlja ravna ploča

Zar nismo oduvek slušali da su ljudi u srednjem veku bili ubeđeni da je naša planeta ravna ploča? Uostalom, zar Kristofer Kolumbo nije 1492. zaplovio ka zapadu da bi stigao u Indiju i dokazao da je Zemlja okrugla? E, pa ispostavilo se da to uopšte nije istina.
Prema navodima istoričara Džefrija Bartona Rasela, nijedna obrazovana osoba u Evropi nije verovala da je Zemlja ravna ploča još od 3. veka p.n.e. Koliko je danas poznato, i antički Grci su znali da je planeta okrugla, a ova činjenica je stekla još veći kredibilitet nakon istraživanja matematičara, geografa i astronoma Erastotena.

Korseti su bili naročito neudobni

U filmovima, serijama i knjigama, korseti su predstavljeni maltene kao sprave za mučenje koje su žene bile prinuđene da nose kako bi im struk izgledao uži. Postoji i verovanju da su nekim damama vađena rebra da bi bolje stala u njega.
Istina je da je nošenje korseta moglo biti bolno, ali samo u slučaju da su bili previše zategnuti. U velikoj većini slučajeva, međutim, žene su mogle da obavljaju svoje svakodnevne obaveze u svojim korsetima, bez ikakve nelagode.
Praksa jakog zatezanja korseta započeta je sredinom 19. veka, ali za nju se nije odlučivala svaka dama. Što se tiče druge zablude o vađenju rebra zarad izgleda, ona je još manje verovatna, jer je hirurgija bila prilično primitivna pre 20. veka i niko normalan ne bi radio jednu tako riskantnu operaciju iz estetskih razloga.
Prohibicija u Sjedinjenim Državama 1923 - Sputnik Srbija, 1920, 08.01.2021
Osam teorija zavere za koje se ispostavilo da su istinite
Slika Trijumf smrti Pitera Brejgela Starijeg - Sputnik Srbija, 1920, 14.02.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Nova studija: Kuga zapravo nije ubila pola Evrope
Antički rimski spomenik u modernom delu Evrope - Sputnik Srbija, 1920, 16.09.2021
DRUŠTVO
Deset najbizarnijih smrti: Kako su umirali rimski imperatori
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala