- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Koliko je jaka industrija video-igara u Srbiji: Više od 130 firmi zapošljava 2.200 radnika

© Sputnik / Vladimir Astapkovich / Uđi u foto-galerijuArena za e-sportove
Arena za e-sportove - Sputnik Srbija, 1920, 12.05.2022
Pratite nasTelegram
Domaća industrija video igara nastavila je svoj rast, i prema izveštaju koji redovno objavljuje Asocijacija industrije video-igara Srbije (SGA), čitav takozvani ekosistem je uspeo da inkasira 125 miliona dolara u prošloj godini. Igrice koje su izašle iz „srpske kuhinje“ prošle godine su preuzete čak 370 miliona puta.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

U gejming ekosistemu Srbije, prema procenama SGA, trenutno operiše oko 130 timova i kompanija koje zajedno zapošljavaju više od 2.200 ljudi. Ono čime se iz industrije opravdano hvale, je da su oko trećine zaposlenih žene, što nas stavlja u sam vrh u Evropi.
Od 130 timova i kompanija, više od pola se nalazi u Beogradu. Novi Sad sa 22 gejming studija je na drugom mestu, a na trećem mestu sa osam studija je Niš. Oko 20 odsto njih ima kancelarije i izvan Srbije. One se, što je pokazatelj potencijala domaćeg ekosistema, u 60 odsto slučajeva bave razvijanjem sopstvenih igara (tj. kako se u industriji kaže originalnih IP-ova).
Odgovarajući na pitanja vezana za stanje u domaćoj industriji video igara, izvršna menadžerka SGA, Kristina Janković Obućina ističe da srpsku, iako mladu, industriju definišu kreativnost i proaktivnost.
„Bez obzira na to da li se bave programiranjem, artom, gejm dizajnom, narativom ili dizajnom zvuka, svi koji trenutno rade u gejming industriji Srbije ušli su u to iz velike ljubavi prema igrama, a to što smo mlada industrija sa iskustvom koje se tek gradi nadomestimo ogromnim uloženim trudom i idejama koje se probijaju na globalnom tržištu“, kaže Obućina za „Blic biznis“.

Budžeti i finansiranje

Ako pogledamo podatke o budžetima za izradu jedne video-igre u Srbiji, najviše ih je razvijeno sa početnim ulaganjem do 10 hiljada dolara (oko 37 odsto svih igara). Sa budžetima od 10-50 hiljada prošle godine je razvijeno 15 odsto igara, od 50-100 hiljada oko 17 odsto. Od 100 do 500 hiljada dolara budžeta je potrošeno na oko 20 odsto proizvedenih igara. Ostalih 11 odsto, imalo je budžete od 500.000 dolara pa na više.
Posebno je zanimljivo da je dominantan način finansiranja studija za razvoj igara u Srbiji direktna prodaja sopstvenih igara.
„Čak dve trećine kompanija i studija iz Srbije finansira se od direktne prodaje svojih igara, što je idealan scenario i odličan je pokazatelj to što su uspeli da na osnovu svog proizvoda budu finansijski samostalni i omoguće sebi rad na novim igrama. Što se tiče novih timova koji tek rade na svojoj prvoj igri uglavnom su to lična sredstva ili investicije van gejming industrije“, objašnjava Obućina.
Ona ističe da je u poslednje vreme dostupno i nekoliko fondova, što državnih što evropskih i da je određen broj timova iz Srbije uspeo da se u potpunosti finansira na ovaj način, ali je on i dalje mali.

Koje video-igre prave srpski stručnjaci

Kako ističe Obućina, žanrovi igara koji se razvijaju u Srbiji su prilično ravnomerno zastupljeni ali se može izdvojiti nekoliko njih koji prednjače.
„To su mobilne „kežual“ igre, zatim simulacije, strategije i RPG igre“, objašnjava ona.
Što se tiče platformi na kojima se objavljuju video-igre, najviše ih je na kompjuterima (42 odsto), a zatim na telefonima (39 odsto). Ostalih 19 odsto je podeljeno među VR setovima, konzolama i vebu.

Problem sa dev-kitovima

Igara na popularnim konzolama bi bilo i više, ali je u izveštaju istaknuto da je jedan od najvećih problema sa kojima se gejming industrija u Srbiji trenutno suočava nabavka dev-kitova.
„Da bi igra bila dostupna na jednoj od konzola (Plejstejšn, Iksboks, Nintendo Svič itd.) neophodno je da tim koji radi na igri dobije „dev-kit“ odnosno hardver na kojem može zvanično da testira igru. Zbog neregulisanih carinskih procedura praktično je nemoguće, ili izuzetno skupo, da se ovaj hardver uveze. Zato sve igre napravljene u Srbiji, a da nisu mobilne igre, propuštaju da se prodaju na svim ovim platformama. Time naše kompanije i studiji gube veliko parče globalnog tržišta, priliku za dodatnu vidljivost i dolazak do većeg broja igrača i izdavača. Ovo se odnosi i na već gotove pi-si igre, ali i sve one koje bi bile napravljene da nema ove prepreke. Ovo je jedna od prvih, velikih promena koje bismo morali da napravimo“, napominje Obućina.
Takođe, kada se pogleda izveštaj, industrija je rasla u gotovo svim segmentima, i po pitanju prihoda, broja kompanija, broja zaposlenih, ali nije rastao broj video-igara. Kako potvrđuje Obućina, reč je o tome da studiji u poslednjih godinu dana preduzimaju sve ambicioznije i kvalitetnije projekte za koje treba i više vremena i više sredstava.
„To potvrđuje i još jedan podatak iz izveštaja, a to je da je u pripremi trenutno 41 igra, što je odličan broj. Ipak, na ovo utiču i neki ne toliko pozitivni faktori, a to je da mladi timovi često odustanu od rada na projektu - ponestaje im ili finansija ili vremena ili inspiracije. Na celoj gejming zajednici je da pomogne novim studijima kroz edukaciju, pristupe finansiranju i umrežavanjem“, kaže Obućina.

Prihodi

Kao što je već navedeno, prošle godine ova industrija je prihodovala 125 miliona dolara. Oko 44 odsto tih prihoda su došli preko kompjutera, 23 odsto preko mobilnih telefona, 12 odsto preko veb platformi, a ostalih 12 odsto iz VR setova i konzola.
Što se tiče tržišta na kojima ove prihode ostvaruju, to su SAD, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo. Ipak skoro polovina igara su besplatne za preuzimanje, te se studiji oslanjaju na zarade od kombinovanog modela.
„Od reklama koje se plasiraju igračima i transakcija unutar igara. Trideset procenata igara koje pravimo su premijum igre, odnosno one koje se u celosti kupuju i one su pravljene mahom za pi-si“, kaže Obućina.

Gejming kampus

Ona ističe i da je pored velikih akvizicija, prošle godine bila posebno važna i najava da će Epik Gejms (jedan od giganata u svetu gejminga) izgraditi svoj kampus u Novom Sadu.
„Njihova saradnja sa „3Lateral“ kompanijom iz Novog Sada već povoljno utiče na domaći gejming ekosistem. Kada se kampus izgradi i počne sa radom 2024. godine, postaće jedinstven prostor ovog tipa u Evropi. Koristiće se za razvoj i istraživanje najmodernijih tehnologija i alata, ali i za edukativne sadržaje i pomoć svim gejm diveloperima“, zaključuje ona, piše „Blic biznis“.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala