- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Francuska bi Srbiju i države iz čekaonice da veže za EU brod, ali da ne budu putnici

© Sputnik / Alexey Vitvitsky / Uđi u foto-galerijuZastave Francuske i EU
Zastave Francuske i EU - Sputnik Srbija, 1920, 13.05.2022
Pratite nasTelegram
Sudeći prema poslednjim izjavama francuskog predsednika Emanuela Makrona, ali i prema njegovim ranijim izjavama, EU bi da nekako „prigrli“ zemlje koje još nisu članice. Lideri EU bi nešto da menjaju i da drže druge države kao vazale koji će pratiti spoljnu i bezbednosnu politiku Unije, ali ne zna se kako bi to bilo izvodljivo.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Sve što je Makron izgovorio prilikom zatvaranja Konferencije o budućnosti Evrope odraz je trenutka i radi se o inicijativi kako premostiti postojeće probleme sa kojima se Unija suočava. Insistiranje na federalizaciji ili unitarizaciji EU u ovom trenutku je prevelik zalogaj, komentariše inicijative francuskog predsednika Emanuela Makrona politikolog Dušan Proroković.

Nije jasno šta Evropa želi

„To nije moglo da prođe ni u nekim prethodnim periodima, kada su okolnosti bile mnogo povoljnije po EU. Odraz trenutka je zato što oni ne znaju šta sada da rade. Srbija, Gruzija i Moldavija nisu se pridružile spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, vidimo da Turska odlično sarađuje sa Rusijom, čak se postavlja i kao regionalna sila koja ima sve veći uticaj. Priča o Makronovoj političkoj zajednici je neki način da se sve to prevaziđe, da nas nekako vežu za svoj brod, ali da ne postanemo putnici“, smatra Proroković.
Rešenje o Evropskoj političkoj zajednici je donekle iznuđeno, dodaje Proroković, jer u velikom broju država članica Unije ne postoji raspoloženje da se ona dalje širi – čak i kada su političke elite raspoložene za širenje Unije, istraživanja javnog mnenja pokazuju da građani stoje na suprotnim gledištima.

Može da znači puno, a ne mora ništa

Zapravo, Makron, prema Prokovićevom mišljenju, i nije izneo jasan predlog o reformi EU – na koji bi način francuski predsednik reformisao Uniju nepoznato je jer su od strane francuske diplomatije poslednjih godina stizale nagoveštaji opisnog karaktera o tome.
„Mi sada treba da komentarišemo i analiziramo predlog dat u nekoliko rečenica, koji može značiti puno, a ne mora značiti ništa. Ovo me podseća na Sarkozijevu ideju o stvaranju Mediteranske unije, koja je ostala mrtvo slovo na papiru. Pre detaljne analize, potrebno je videti šta to podrazumeva i šta to znači“, ističe Proroković.

Makron bi da menja osnovna načela Unije

Sa druge strane, Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije podvlači da reforme koje je Makron predložio podrazumevaju jačanje federalističkih koncepata. Prema Makronovom viđenju, Unija je neefikasna, a veća efikasnost bi se postigla ukidanjem konsenzusa kao principa odlučivanja.
Emanuel Makron polaže predsedničku zakletvu - Sputnik Srbija, 1920, 09.05.2022
SVET
Makron predlaže stvaranje Evropske političke zajednice
Francuski predsednik predložio je opštu upotrebu kvalifikovane većine prilikom donošenja odluka, što bi, prema Zečevićevim rečima, značilo da bi neke države mogle da budu preglasane kada se odlučuje čak i u oblasti spoljnih poslova, a, prema Makronovom mišljenju, EU bi na taj način postala efikasnija u odlučivanju.
„Sad, priča se da je dvanaest, trinaest država uopšte protiv razmišljanja o promeni osnivačkih ugovora i smatraju da je sadašnji sistem zadovoljavajući. Mnoge države žele da zaštite svoj suverenitet i zato ne odustaju od jednoglasnog donošenja odluka jer, kada nisu saglasne sa nečim, mogu da stave veto“, kaže on.
Jačanje suvereniteta Unije, što podrazumeva federalizacija, značilo bi i jačanje položaja Brisela na međunarodnoj sceni, prema SAD, Rusiji i Kini, a to opet znači i jačanje vojnih kapaciteta Unije, tumači Zečević Makronov koncept. Sve to bi se postiglo izmenom osnivačkih ugovora koji predstavljaju najviši pravni akt EU – Makron je definisao neuralgične tačke, od kojih je prva neefikasnost.
„EU je hibridna tvorevina koja ima i aspekte federalne države, a ima i aspekte međunarodne organizacije. Kada govorimo o tome gde ima aspekte federalne države, to je u oblasti privrede. Celokupno privredno evropsko zakonodavstvo usvaja se većinski, kvalifikovanom većinom u Savetu ministara i većinom glasova u Evropskom parlamentu. To već liči na federalnu državu. Ali, u oblasti spoljnih poslova, proširenja, sve se odluke donose jednoglasno. To već više liči na međunarodnu organizaciju“, objašnjava Zečević.

Gde je Srbija u Makronovom konceptu

Što se Srbije tiče, Zečevićevo je mišljenje da Makron ne smatra da je sudbina Srbije da ostane u predvorju EU, kao članica „Evropske političke zajednice“, već je vidi kao članicu Unije. Evropska politička zajednica je, kako naš sagovornik tvrdi, hibridna tvorevina rezervisana za države koje će možda postati, a možda nikada neće postati članice EU – Ukrajinu, Moldaviju ili Gruziju. Srbija i ostale zemlje regiona, prema Makronovom viđenju, imaju izvesniju evropsku budućnost, zaključuje Zečević.
Proroković, pak, smatra da će Srbija biti na istom mestu tamo gde je i danas. Ne radi se o prvoj inicijativi koja se pojavljuje
„Od početka ekonomske krize iz 2008. nuđeno nam je u tom kontekstu svašta, barem preko medija. Verujem da će i ovo proći kao i sve ostale inicijative. Biće mnogo buke, ali sudbina Balkana i istočnoevropskih država zavisi od sasvim drugih stvari, a ne od inicijativa Emanuela Makrona, čak ne ni od inicijativa EU, imajući u vidu da će se ona sresti sa brojnim izazovima već od jeseni ove godine“, kaže Proroković.
Emanuel Makron bio je onaj koji je politički artikulisao ideju o sazivanju Konferencije o budućnosti Evrope, koja je zamišljena kao široka platforma putem koje bi se građani, političke partije i interesne grupe obraćali političarima i izrazili svoje viđenje evropske budućnosti.
Emanuel Makron polaže predsedničku zakletvu - Sputnik Srbija, 1920, 09.05.2022
RUSIJA
Makron: Prijem Ukrajine u EU trajaće godinama, a možda i decenijama
Makron se, neposredno pred izbore za Evropski parlament 2019. obratio javnosti otvorenim pismom je predložio da se projekat obnove EU osloni na tri ambicije: slobodu, zaštitu i napredak.
Konferencija nije počela kada je prvobitno planirana – zbog epidemije koronavirusa odgođena je za godinu dana i počela je 9. maja 2021., a završila se 9. maja ove godine.
Predlozi koje su izneli građani formulisani su u 49 predloga i 320 mera koje bi EU trebalo da preduzme kako bi bila reformisana, dok se sa druge strane, Makron založio za uspostavljanje Evropske političke zajednice u okviru koje bi se našle one države, prema Makronovim rečima poput Ukrajine, kojima će za pristupanje biti potreban duži period, a potrebno im je „pružiti nadu u kratkoročnom roku“.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala